Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷⁰ То је свакако због тога да би се заварао пут демонима и злим силама (слично се чини и на свадби, а и код враћања с погреба).
нож) која се користе у магијским поступцима често су црне боје.¹⁰⁹ С обзиром на везу црне боје са демонима подземног света, а по принципу „ватра ватру не жеже“, ова боја је моћна као заштита од мрачних сила.
Али, зашто је баш метла табуисана? Чајкановић то објашњава тиме што „метла стоји у вези са злим, хтоничним демонима“, а „један од најјаснијих доказа је што и код нас и код Германаца на метлу јашу вештице — метла је, дакле, њихов
М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домећем васпитању“, Учитељ, 6, 1899, с. 499. ¹²¹ Опширније о демонима деце: Требјешанин, Ж.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 37), Ђурђеву дану (іб., 49). Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код пас (упор. нарочито М.
) Узгред можемо споменути да у овом случају имамо занимљиву везу између магије и култа. Демонима се, с једне стране, приноси жртва (погачица, вино, вода, со, цвеће), да би се одобровољили и са њима начинио савез,
опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са доњим светом и демонима доњега света. У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво.
Грка, Јевреја, Римљана, Талијана, »и према томе може се само очекивати да његов плод служи за храну хтоничним демонима«.
Код нас, као жртва мртвима или демонима, ораси се остављају по гробовима, о Бадњем вечеру бацају се уз оџак и у углове собе (где се замишљају душе предака) а
се окруни, а све остало — тулус и лишће — баца се у реку »по заласку сунчеву« (СЕЗ, 19, 361: очевидно, жртва хтоничним демонима).
(ЗНЖОЈС, 16, 265). Изгледа да и ово треба убројити у жртву душама — демонима плодности: унатраг αμεταστρεπτί ‹=не обзирући се›) баца се демонима; да су тице и мишеви сеновите животиње, то је
Изгледа да и ово треба убројити у жртву душама — демонима плодности: унатраг αμεταστρεπτί ‹=не обзирући се›) баца се демонима; да су тице и мишеви сеновите животиње, то је ствар позната; за српска веровања упор.
Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262. Свакако, жртва демонима плодности, упор. ‹СЕЗ, 14, 51; 262; 17, 16 ид; АРW, 26, 184; Хандw. ДА, ѕ. в. Леін›).
О ј. вези са демонима сведочи и басма коју код Поповаца говоре деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро
на Исусовом гробу) или каквом добром или злом демону (брест, јасен, јела, бор припадају вилама; зова и орах неким злим демонима), или дивовима, који су у ствари најстарије форме паганских богова (отуда дивље воћке и дивље животиње — тј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За припрости свет ће се већ пронаћи некаква згодна прича, рецимо, о злим демонима што су се за један тренутак увукли у зидове манастира, али који су отуд били хитно избачени, а само то очишћење наши