Употреба речи демонске у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у близак додир са хтонским светом и тако попримили неке демонске особине.

Ако детету прво изникну горњи зуби — не ваља; такво дете неће дуго живети или ће, ако остане живо, бити демонске природе („неће имати људске навике“).

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Лице му је постало шире, проријеђена длака свјетлија, жућкаста. Некад је играо и демонске, и садистичке улоге; једног свог посебног, али веома занимљивог Јага, и Фому Фомића и Порфирија Петровића.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Многа су постала, очевидно, по једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у питању демонске, »сеновите« крушке. КУКОЉ Корнраде (агроѕтемма гітхаго). Кукољ, грахор (Шулек).

исекли би се на бадњаке (Софрић, 92). У приповетки благодарни дечко наваљује на гроб демонске краве која га је отхранила три х. стабла (СЕЗ, 41. № 10, 190). У једној народној приповетки, међутим, на х.

да испљује попивену крв (од чега на њему остају »корубине«, које се деци мећу у амајлије ради заштите); (због његове демонске природе?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности