Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
односа према поетском стваралаштву, и патетичног, преузвишеног у бити немоћног робовања једном великом и светом демону.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Пуче колан свечевој кобили. Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове. У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака². Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Биримац није књижевни лик, него стварна личност, која се на дватри места помиње у Итаки и коментарима. Али се и у демону из романа Људи говоре такође налази стварна личност: песник Милан Дединац.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Због тога в. нема рода (ГЗМ, 6, 1894, 371). И у српској редакцији приче о демону коју гони новорођенчад (цф. ‹Вук, Рјечн., ѕ. в. мацаруо; СЕЗ, 19, 95; 45, 42 и 184; 50, ИИИ, 16; Паулy-Wіѕѕ.
болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно место за зле душе што изазивају болести), и ту демону болести прети г. трном (ЖСС, 284).
нађену на улици. Вероватно је овде к. жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к. радо приноси на жртву душама мртвих (нпр.
нађену на улици. Вероватно је овде к. жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к. радо приноси на жртву душама мртвих (нпр.
(Вук Пјесме, л, стр. 10, и ТРЂ, ННЖ, 3, 53). У једној скасци из Левча (о демону који краде новорођенчад, упор. ‹ѕ. в.
погинуле Јованбеговице; косовски божури; босиљак који је самоникао на Исусовом гробу) или каквом добром или злом демону (брест, јасен, јела, бор припадају вилама; зова и орах неким злим демонима), или дивовима, који су у ствари најстарије