Употреба речи депутација у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је њу почео да сања, први пут, у затвору, у Темишвару, кад га је био оковао Гарсули, и кад га је само депутација сербских комерсаната код Енгелсхофена – депутација сенатора Маленице – спасла да га Гарсули не обеси.

у Темишвару, кад га је био оковао Гарсули, и кад га је само депутација сербских комерсаната код Енгелсхофена – депутација сенатора Маленице – спасла да га Гарсули не обеси.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.

„Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?.. Сигурно депутација каква?” — мислио сам у себи, гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли, разумеш ли, тек што нису дошли! ДАНИЦА: Ко, забога? ЈЕВРЕМ: Ко? Депутација! Знаш ли ти шта је то депутација? Грађанство, цвет грађанства, народна свест; демонстрација.

ДАНИЦА: Ко, забога? ЈЕВРЕМ: Ко? Депутација! Знаш ли ти шта је то депутација? Грађанство, цвет грађанства, народна свест; демонстрација. Знаш ли ти шта значи то кад ти народна свест дође у кућу?

ЈЕВРЕМ: Ама што урлаш, побогу брате! Ко иде? (Шчепа га и дрмуса.) Говори, ко иде? МЛАДЕН: Народ, депутација. Дотрчао један келнер из кафане па каже: „Послао ме господин Секулић да кажем газда-Јеврему да иду”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности