Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.” Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу
” „Бре, иди ти и учини што ја теби рекох; нек' дер се ја само подигнем, а за остало ћемо ласно. Ти си проста жена, зар ти мислиш да бог мари за коње и волове?
Хего слушај дер ти, кумашине вуче! Нити ти тужи, ни запевај, него ти добро чувај те шљунке, и теши се с њима како си се и пре тешио,
су с три смокве на дан живили — а остало, по свој прилици, ваља да су као хамолеони с ветром надокнађивали — па каж' дер ми: што су им жене на памет и на срце долазиле, те јошт онде гди им није било ни гласа ни трага?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега. Него, реци-дер, бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?! Ти си сад паметнији од мене! — Не знам ништа!
Хахахаха! Ај, је л’ добро диваним? Него, дај-дер ту чутуру овамо. Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко мора по њега пандура да шаље; брани ко за њега. — Ћути, Мицо, знаш шта каже Немац: „Wер сцхімпфт, дер кауфт”. Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија!
Црњански, Милош - Сеобе 2
И ноте. Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“. Питала је капетана да ли свира у флауту.
Агагијанијан тој жени довикну: Анастас Велики! Анастасиус дер Гросе! Врата се, после тога, отворише, као сама. Она су се отварала, са трећег спрата, жицом, која је дизала резу,
Неки новци су у питању. То писмо је било адресирано на Токај. Тамо је неко написао: Зу дер казсерлицхен реуссисцхен Аемéе, Кијев, абгеганген! Кир Агагијанијан је био, о госпожи Божич, још нешто написао.
– Дас Елаборат небен ден План еинер вербессертен Еинрицхтунг дер Унионwеркес. Кроз коју годину и то се заборавило. Ударише сто батина попу Алекси Гаћеши, на клупи, у Огулину!
А да им, овај свет, улепшају, ђенерали су садили дудове поред пута. Дудове у Банату. А батине: „ан дер Унаисцхен Грензе“!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После ће господин фишкал свирати. Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Меін Херз іст Хорст дер Ліебе”. Кад је отпевала, пружи гитар Шамики. Шамика удешава, па започе.
Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. „Дер Тодесенгел сенкт діе Фацкел ніедер, Унд міт іхр ерлісцхт меін армес Сеін.
ділігенце) — брза поштанска кола која превозе и путнике депосітум (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари „Дер Тодесенгел сенкт дие Фацкел ніедер, Унд міт іхр ерлисцхт меін армес Сіен.
— град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст дер Ліебе (нем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., исто, с. 142; Тановић, С., исто, с. 132; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 435. ¹⁶ Уп. Канyó, З., „Комуникатионс фром дер Сприцхwöртер“ (руски превод), у: Паремиологические исследования, (ред.), Г. Л. Пермяков, АН СССР, Москва 1984.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
гроѕѕеѕ Фаѕтнацхтѕбуцх аифгеѕсх Иаген; еін једер кауфт вон ихрен Ларвен, унд вербіргт ѕеіне Леіденѕцхафтен дахінтер. Дер Еігеннутз ѕпіелт ауф зум Танзе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Гебхардија Крáткая Сéрблïи, Рáссïи, Бóсны, и Рáмы крáлевствъ истóрïя (Геѕцхіцхте дер Кöнігреіцхе Сервіен, Раѕзіен, Боѕніен унд Рама, 1781),2З која је на данашњи српски издана у Београду 1847. године.
1778—1779. излази његова збирка народних песама разних народа, »поетски Пантеон«, Стіммен дер Вöлкер ин Ліедерн, која чини датум у историји народне поезије.
1808. године изишла је у Љубљани његова граматика словеначког језика, Грамматік дер ѕлавіѕцхен Спрацхе ін Краін, Кäрнтхен унд Стеyермарк.
Његови чланци о српским стварима и прикази о српској књижевности у бечким часописима као што су: Аннален дер Літератур унд Кунѕт, Ватерлäндиѕцхе Блäттер, Wіеннер Аллгемеіне Зеітунг, Арцхів фüр Геограпхіе, Хіѕторіе, Стаабѕ- унд
Аллгемеіне Зеітунг, Арцхів фüр Геограпхіе, Хіѕторіе, Стаабѕ- унд Кріегѕкунѕі, Оеѕтерреіцхіѕцхер Беобацхтер, Јахрбüцхер дер Літератур, — сви ти чланци, прикази и преводи српских народних песама, писани са разумевањем и са симпатијама,
« Наишавши на Караџића, пошто га је подсетио на Качићеву збирку и показао му Хердерове Стіммен дер Вöлкер, убедио га да он треба да започне тај посао међу Србима. Већ 1814.
У немачкој збирци Реіѕен унд Лäндербеѕцхреібунген дер äлтерен унд неуеѕтен Зеіт изишао је, анонимно, 1837. његов географско-етнографски спис Монтенегро унд діе
његов географско-етнографски спис Монтенегро унд діе Монтенегрінер. Еін Беітраг зур Кеннтніѕѕ дер еуропäіѕцхен Тüркеі унд деѕ ѕербіѕцхен Волкеѕ, један од најранијих и најпотпунијих описа Црне Горе, њене земље,
[Бавио се и историјом српске народне поезије у страним књижевностима (Дас сербисцхе Волкслиед ин дер деутсцхен Литератур, Леипзиг, 1905. — Фориел и његове претече у Немачкој, СКГ, 1911, 27.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ам Флüгел деѕ Ліедеѕ мöцхт' іцх Зу ден геклäртен Хöх'н деін Лоб веркüнденд дер Wелт міцх ѕцхwінген. Абер — дурцх дäдалиѕцхе Wацхѕбефлüг'лунг Стребт ман каум ауфwäгтѕ, унд еѕ дрохет унтен
— Муѕе, ерхöхе ду іхн, Спріцх Гетöн, Хеллѕінгенде, даѕѕ дер Донау Стром ерѕцхаллт вом Доппелгеѕтад', унд Фруѕцхкаѕ Ецхо ерwацхет!
— Леб' алѕо wохл, ду Стадт, геліебт', Дер Сербе wо ден Фіттіг üбт Зу ѕцхwінген ѕіцх зум Хелікон! — Леб' wохл, Гебірг, даѕ діеѕен Сітз Глеіцх wіе діе Муттер
— Леб' wохл, Гебірг, даѕ діеѕен Сітз Глеіцх wіе діе Муттер іхрен Сохн, Деѕ Сірм'ерландеѕ, Карловітз, Ден Сітз дер Муѕен Дрüцкѕт ан ден Буѕен.
— Леб' wохл, ду Донау ѕсхöнег Флуѕѕ, Дер діеѕеѕ ѕüѕѕен Ортеѕ Фуѕѕ Беѕпüхлѕт міт деінер Сілберwелле; 1 Со wäре еѕ, меіне іцх беѕѕер: Діе Сонне кüѕѕт деѕ
Сілберwелле; 1 Со wäре еѕ, меіне іцх беѕѕер: Діе Сонне кüѕѕт деѕ Бергеѕ Спітзе, Діе Херде ѕуцхт діе Лагерѕтатт, Дер голд'не Кäфер ѕіцх еін Блатт, Діе бланке Сенѕе ѕцхіцкт ніцхт Блітзе — етц, етц.
Леб' wохл, о Стром, ин деѕѕен Флутх, Ицх офт гекüхлт дер Гліедер Глутх, Унд офт ауцх міт деѕ Блітзеѕ Сцхнелле Бін üбер деінеѕ Спіегелѕ Реін' Гегліттен ім леіцхтен
Но он остаје при свом намерењу. Напослетку она коммт міт дер Фарбе херауѕ и рекне: Безопасан може да ћеш Шпиље избећи ноћ, Но избећи да ли знаћеш Сјајног ока моћ?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Еін еінзіг бöѕеѕ Wеіб Иебт хöсхѕтенѕ ин дер Wелт; Нур Ѕцхлімм, даѕѕ једер ѕеінѕ фüр діеѕеѕ еінз’ге хäлт.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук. „Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се, тако, новембра 1915, опет у Бечу, али не у свом пансиону него пред вратима једног женског манастира (Тоецхтер дер Гоетлицхен Лиебе), који је био манастир у приземљу, а на спрату болница.
код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио пред вратима манастира довољно би било да викнем „дер Неффе“ („нећак“) и врата би се отворила. У Галицији сам видео рат.
Сваки је официр за столом гроф или барун. („Дер Менсцх бегиннт беим Барон“.) Једини обичан човек је лекар у пуку, Румун.
Много босанских трговаца. Њих сам доцније сретао у ходнику у свиленим пиџамама, како прате даме и говоре тихо: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке.
Њих сам доцније сретао у ходнику у свиленим пиџамама, како прате даме и говоре тихо: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке. Кад сам стигао на други спрат, баш је зазвонило звонце.
Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то потрчаше и са десна и са лева. Кроз цео ходник ори се: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама.
Кроз цео ходник ори се: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама. Небо је жуто и магловито као некад, у она јутра у којима сам,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама причај нам, славе ти! — 'Оћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. — Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. — Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било.
— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику. Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. — Нека, нека, да попијем, па ћу продужити.
Сад ће капетан доћи па кад те он притегне, неће ти пасти на ум ни рођена мајка, а камо ли којекакве чини... Немој дер ти мени да буниш људе!... — Није, Пајо, вере ми... тек онако, шале... знаш...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА (чита): „Русија”. ЈЕВРЕМ: Прескочи! ДАНИЦА (чита): „Енглеска”. ЈЕВРЕМ: Прескочи и Енглеску. Види-дер ти тамо, у дневним вестима: да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити кривоврата! Дер ми сиђи са чардака свога на авлијска врата!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландѕтраѕѕе, ам Хеумаркт Нр. 517 ін Wіен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ове последње речи изговорих на немачком: „дер унд дер“. „Разумем: л’ консеје емпериал м’сје, де Рундер“. „Тачно!“, одговорих и насмејах се слатко у себи.
Ове последње речи изговорих на немачком: „дер унд дер“. „Разумем: л’ консеје емпериал м’сје, де Рундер“. „Тачно!“, одговорих и насмејах се слатко у себи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
свакако, поред плесних тачака Младић—Дјевојка и Младић—Смрт морат ће да буде и покоја тачка Дјевојка—Смрт, по обрасцу Дер Тод унд дас Мäдцхен. И тако даље.. .
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — откако
— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. — Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. — Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашашви све у реду остави их. — Тако, соколе!
Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: — Хајдемо—дер малко доле, на пут. — Ви сви седите ту. Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом.
Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. — Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке!
После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче! Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.
него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: — Ходи дер, синко, придржи. Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.
Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху.... Она се исправи и погледа га право у очи. — А шта то може бити, реци дер ми! »Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сунце које је залазило подсетило ме је на чувени одломак: Сие рüцкт унд wеицхт, дер Таг ист üберлебт, Дорт еилт Ме хин унд фöрдерт неуес ЛеЬен.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и кад би се у ложионици појавио неки проблем који нисмо умели решити, он би ми обично у шали, довикнуо: ”Гледни-дер у ту књигу!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а експресионисти помињу „синтаксу крика” и „испрекидане реченице”, што опет налазимо у једној песми Бехеровој: Дер Дицхтер меидет страхленде Аккорде, Ес стöсст дурцх Тубен, пеитсцхт дие Троммел сцхрилл.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај, Јашо, ватрено, поносити свирче, Држ'-дер и ти амо, приљ-Романе, стриче! Живо, браћо, живо, подвикујте хаја-хуј! Михаљ-бачи хегедуш, серпска кола хегедуј!
СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА О почетку ополченија Сербаља против турских дахија (1804) Діе ѕіцх ѕелбѕт верлаѕѕен, ѕінд дер Реттунг ніцхт wертх. Луден Да, бодри Вуче!
књижески, Млеци 1810, у одељку Каталог книг славено-серпских, 83; тако ју је забележио и Шафарик у својој Геѕцхіте дер ѕербіѕцхен Літератур, Праг 1865, 380, додавши једино да је штампана „в. тип. Дим. Теодосија”; податке о њој Ст.
Ауѕгеwäхлт унд üберсетзт вон Светозар Манојловић. (Зwеіте, бедеутенд вермехрте Ауѕгабе дер „Сербіѕцхен Фрауенліедер.”) Еіѕенѕтадт. Им Селбстверлаге дес Верфассерс.
Wанн wирд wохл дие Стунде коммен, Wанн дер Куммер мир геноммен, Wанн дас Херз вом Еіѕ беіреіт? Даѕѕ ицх, Ліебцхен!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у. Хауѕмäрцхен дер Брüдер Грімм, Леіпзіг, 1913, 1; 1915, 2; 1918, 3; 1930, 4; 1932, 5.
ЗНЖОЈС — Зборнік за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон дер гріецхіѕцхен унд рöмиѕцхен Мyтхологіе ЛМС — Летопис Матице српске Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и
Хандwöртербуцх деѕ деутѕцхен Аберглаубенѕ Сцхнееwеіѕ (и Шневајс) — Едмунд Сцхнееwеиѕ, Дие Wеихнацхтѕбрäуцхе дер Сербокроатен, Wіен, 1925, Шулек — Богоѕлав Шулек, Југоѕлавенѕкі іменік біља, Загреб, 1879.
и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд. При томе је важно да је на гробу б. никао сам од себе).
Еітрем, Опферрітуѕ унд Воропфер дер Гріецхен унд Рöмер, Кріѕтіаніа, 1915, 458 идд>) постао је и броћ врло јак апотропајон.
л. посадили су други. Упор. и овај речник ѕ. в. Бор, и Сеновита дрвета. Упор. и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд). Да је в. л.
19, 322; Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, 56, 143 идд>), а и иначе знамо да душе мртвих шаљу сан (<Голтхер, Хандбуцх дер герм. Мyтхоиогіе, 85 ид; упор. и Р.М. Меyер, Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, 112 идд: Траумгеіѕтер>).
Карл Мüлленхофф, Деутѕцхе Алтертумѕкунде, 4, 245,; Р. Ѕсхрöдег, Лехрбуцх дер деутѕцхен Рецхтѕгеѕцхіцхте, 83; СКГ, НС, 9, 277). Довољан је и сам г. трн да се вампир уништи или отера.
). О и. в. Ђ. Ђокић, О наласку имеле (віѕцум албум Л) у Босни, ГЗМ, 11, 1909, 125—126. = Гјокіћ, Уебер даѕ Воркоммен дер Міѕтел (віѕцум албум Л) ин Боѕніен, Wіѕѕ. Мітт. ауѕ В. у. Н., 7, 1901, 695—696. ЈАБЛАН Паппел (популуѕ пyрамідаліѕ).
песма, БВ, 10, 1895, 77; упор. још старогрчку пословицу Діог. 6, 63; μήλω βάλλειν ‹= бацање јабуком› и Е. Рохде, Дер гріецх. Роман3, 49 ид. Упор.
нпр. Срп. далм. маг., 20, 1861, 97 ид; Сцхнееwеиѕ, Хоцхз. ‹= Дие Хоцхзеитѕбрäуцхе дер Сербокроатен, Праг, 1929› 31), да сама реч »јабука« значи исто што и »прошевина, прстен« а просиоци зову се »јабучари«
Дим.). Хеінріцх Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в. Ахорн каже да се у народним верованима код Немаца не разликују три врсте: дер Берг-А. (Ацер пѕеудоплатануѕ), дер Спітз-А. (Ацер пѕеудоплатаноідеѕ) и Фелд-А. (Маѕѕхолдер, Ацер цампеѕтре).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта је овде Бог наваљао пусте земљурине! Нигде шљунка, нигде коштице, пропадаш као у тесто. — Види-дер, Јосо, јесу ли у предњем сицу моје чизме, па ако јесу, окрени лево у кукуруз, да видим какав је тај американац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
примеру и ја, премда сам мал братији мојеј списатељ, желећи време, које ми је на други удешај душе, или Стіммунг дер Сееле (тако се код нас с немачког преводи), опредељено, без ползе не провести, за добро нађем мој по последњем журналу
Даѕ wäре, фингт дер Есел ан, Хаб’ доцх ніцхтѕ Нäрріѕцхеѕ гетхан? (Лисица се нађе једном с магарцем. Господин магарац, рекне она, сви вас
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с' налијем студене водице!
Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен, 1870. 2 Пре Вука преведена је на стране језике само песма о Хасанагиници: на талијански у Фортисовој књизи,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк.