Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али ја помислим да више вриједи оно мало у дервиша огледало него све двадесет и четири товара пара, па рекох дервишу да ми и оно огледало поклони. Он ми одговори да ће ми га дати, само, ако га узмем, да ћу се кајати.
А ја му на то: „Макар се одмах кајао, дај ми га, дервишу!“ а он ми га пружи и даде. Огледам се на једно око: оћоравим; огледам се на друго око: оћоравим и на друго.
Онда кувар, почевши свој симит дробити у млијеко преда се, рекне дервишу да и он тако свој дроби преда се. Пошто обојица симите издробе, кувар узме кашику те оно дробљење измијеша по млијеку,
Пошто обојица симите издробе, кувар узме кашику те оно дробљење измијеша по млијеку, па онда рече дервишу: — Дела сад да једемо. Како дервиш први пут захвати и кусне, кувар га запали кашиком по челу. — Зашто то?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина
“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина зовеш каурином?
!“ Виђе бане, познаде дервиша, од ђогата коња одсједаше, пак загрли стариша дервиша: „Богом брате, старишу дервишу, на поклон ти моје дуговање!
твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина! Братимим те и јоште једанпут, немој мене војсци проказати, да ме војска турска не опколи“.
Насмија се Страхинићу бане: „Богом брате, старишу дервишу, не жали ме, брате, од једнога, тек ме војсци турској не прокажи“.
Збори бане, па подрани отлен, обраћа се са коња Ћогина: „О мој брате, старишу дервишу, појиш коња јутром и вечером, појиш коња на води Ситници, ну увјеџбај и право ми кажи ђе су броди на тој води