Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, упрљаног крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што посмиди прахом и оловом?
“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже! Ја сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине
Љуба Мусићева — то су све жене које су са стрепњом испраћале мужеве у бој. Сестра Деренчића бана — то су све сестре које су остајале без браће.