Употреба речи дериште у књижевним делима


Африка

Очистио сам их алкохолом и јодом, у чему ми је сам Н. помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам морао да се питам, сада сам знао: Рашида је оно дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се, отресајући косу, није удостојило ни да је дигне.

Она је све схватила као виц, забаван, истина, али виц! - рекох себи. Једно такво дериште и не може да мисли на неки други начин!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Опет, пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ау, браћо — рикну готово. Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор. Ми му честитамо на успешном прегледу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Хапсише га, кажњаваше, протериваше. Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла? Видиш да си луд човек?!” — Шта му други веле? — Пукоше луди од смеја.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио... Проклето дериште!...

Проклето дериште!...« И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

!... УЧИТЕЉИЦА: Немогуће, немогуће, госпођо, радити са овим човеком. То је тако неваспитано и безобразно дериште, да ја просто не могу више да поднесем. ЖИВКА: Али шта је, забога? УЧИТЕЉИЦА: Изволите, питајте га.

Петровић, Растко - АФРИКА

Очистио сам их алкохолом и јодом, у чему ми је сам Н. помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Радоша он да прогони!... (Вуксан одлази.) РАДОШ: Е срам те било, седа старости! Кад те овако лудо дериште Овако грозно може мучити. Да ме прогони?... Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

без дршке волованица — крдо валова воринта (форинта) — сребрни новац вузласт — који је као вузле, жутокљун вузле — дериште, недорасла особа, жутокљунац вукарни — сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан —

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Јутрос, привезали га за кола, дали му да грицка што највише воли, и разишли се сви послом. Кад, једно салашарско дериште узело гранчицу, па једнако њоме бику под нос. Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава.

Све у кући морало је да се риба и трља и „с оне стране”. — И дериште то да изрибаш и с оне стране! разумеш? шта ме гледаш, изврни га на наличје, и пери!

за све и свачије наслеђене и стечене способности, пошто се прочује нешто из Сокине родитељске куће, говорила би: „Љуто дериште, као и покојна мати јој... Биће да није ни сасвим здрава, болесни јој и отац и мајка...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Колико сам ја злопатила! — Љубов је најнесрећнија ствар на свету. Видиш тамо оно дериште, с крилма и стрелом намалано, то је бездушни онај Амор, који је многе девојке несрећнима учинио.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе“ или „чупенце“, — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих рâних својих

Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких, дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице

Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџијска ћерка. Али сада, као девојка, она то поче

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности