Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
епископи у својим бедним епархијама цркве, парохије, литургије, исповед, са свих страна калуђером дозвоље|ње да народ деру, и, што је најужасније, и сама проклетства и анатеме таксираше, и почеше их продавати (ваља знати да ту кад један хоће
и нека заборави оне турске обичаје својих старих који су све достојинство епископства у том држали да свештенст|во деру и бију.
К.: Да ви о својој муци живите, не би толико давали; али Турци добро знаду да ви дерете свет, пак' |оће и они да деру вас; у томе су они паметни баш као и ви.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба. Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.
— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни.
она роба и руво што га троши сеоски свет — болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди! 'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих.
— Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!... Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други. — Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет. — Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио.
— У ову угарак! Другу гради! — Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? — Прво вели чича Мирко! — деру се други. — Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја. Ништа се не зна шта ко говори.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Густ дим покуља у кућу... Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!... Гледај!... Видиш како пламен пробија кроз шиндру!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато буди паметан, — к’о и увек што си био — па не испушћај! Та, знаш како они нас деру кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Мислите ви Русија би допустила... На углу најважнијег Министарства одакле се чека судбоносна одлука, где се деру продавци ван редних издања и где свако тандркање фијакера изазива шумну нервозу и сензацију, опкољен гомилом зинулих
Африка
Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о! Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мајсторија је била у томе да се сви играчи раздеру, као да им кожу с леђа деру, а онај, који цима, да погоди, кога је цимнуо. Урнебес би био велики и сваки се кревељио.
Док се други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да
Сви певају, сви се деру, око њега. Довољно је, међутим, да почне да губи на карти, па да полако сви клисну, да га оставе самог са кирасирима,
Црњански, Милош - Сеобе 1
да пропусти пук, па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други онда деру кожу с леђа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ту вас, ту вас стаде веља дрека, Као жаба на славује крека, — Жабе луде деру се и труде Да славуји зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу.
Отресао бисер с грана Меркурова јоргована. На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру. Једне ноћи пуне таме из Кумове сјајне Сламе украо је драгуљ леп, окитио њиме реп.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Малоумни и дрски, а овамо преподобног лика, насред се града деру као апостоли. Зашто од наше радосне вере праве нешто тмурно и строго, низашта лепо не хају, сваком доказују да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Како сам се весело насмејао онима који, код нас, мрзе Италију, и деру се против ње! Зна ли се где је било тежиште маџарског питања пре недељу дана? У Риму.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру се у сав глас: Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва! — Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— рекоше и Срета и Ђорђе. — Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом! Сви се деру као чувари у логору.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На моју грешну душу, као да су нас од бога узели под аренду; глобе и деру вилајет ни крив ни дужан. Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ми смо у шанцу шуматовачком са свих страна били опкољени, Турци су нас у теме зврцали, Черкези су арлаукали као да их деру, дозивали Алаха као што пијани дозивају курве што за другима јуре, трчали на нас скачући лако као млади курјаци, то је
Петровић, Растко - АФРИКА
Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о! Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру — Само витешки! Као што витезима српског имена У ово кобно доба приличи — Гађај, Вуче! Милоје! Раденко!
износи Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.
праву, криву ли коме, не велим пред царем и спахијом својим, великим ли којим војиштанским господином, којино вуку и деру, досађују и прете, а не да дају, море а не обживљују, нит су кадри среће коме дати, — него пред једним, једним исто