Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неког лакше рањеног. Види одмах, па ми га пошаљи.“ — Поздрави се са мном и оде у правцу треће чете. Позвао сам десетаре. Договорили смо се да питају да ли би се ко добровољно јавио за овај посао.
Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве. Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им. Они остало знају. Никада, људи, нисам тако слатко спавао као те ноћи...
Он се окрете ордонансу и нареди да позове десетаре. Војници су лежали на камењу, и многи су спавали... Можда им је то био последњи сан.