Употреба речи десетица у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та знам, Петре синко! Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло! ’Ајд’ десетица, и којекако. — Е ал’ опет, ви заборавили колико је дугачка зимска ноћ.

а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати. Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ето видите, сада се магла диже. Време је било да кренем и ја. Извадио сам новчаник и понудио Груји неколико десетица франака. Он је одбијао, али ја му ставих новац у џеп. — Нека ти се нађе.

Ћипико, Иво - Пауци

Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их? Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— одговара цео разред. И, разуме се, да смо од тренутка овога објашњавања сви сматрали нулу као супругу и свака десетица изгледала нам је као брачни пар.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности