Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у животу, толико чврга у основној школи, толико окраћалих капута старијих сестара, толико звоцања када се врате кући у десетку, а не у деветку; ко би нормалан уложио све наде у неког студента из провинције да би после свега тај момак лепо
пушкама ка излазу из родног нам града да заузмемо положаје, с којих ће нас, према сценарију нашег Ајзенхауера, тачно у десетку пре подне отерати лажни партизани. —Тамо сте до десет часова, нула, нула! Јасно?