Употреба речи десеторо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— само сам алат оставио. Али док је његових руку и алата, биће нама двојици хлеба, па баш да нас је и десеторо. — Знам, знам, — рече капетан; — али шта је он у војсци? — У војсци? Пешак! Јест пешак!

Црњански, Милош - Сеобе 2

То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно, и десеторо, и то се Трифуну чинило природно. Није се осећао крив низашто.

испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати још толико, можда још десеторо. Она није сматрала, као Трифун, да тако треба да буде и да је то природно.

Исаковичу рече да може бити, сваки дан, при његовом столу. Он при столу има, сваки дан, десеторо. Један више, или мање, свеједно је. Такав је био човек, о коме је Трандафил причао, да је неписмен!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

јачи од другијех људи кад се наиједи; у онај мах (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као десеторо мале дјеце“, пише Вук.

Жене су некада рађале по десеторо и више деце, али је од тога до периода полне зрелости остајало у животу свега двоје-троје.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' се сваки дивно заменио, Десеторо сваки је згубио. Још се не да најстари Милија. Бог је њега дивно сачувао, Још му ране Турчин не задао, Уза њ

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ту ми кажу за толика места; да нас је десеторо било, сви би могли намештени бити. Но, игуман Теодосије, будући особити пријатељ протопопе Јоана Новаковића у Книнском

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности