Теодосије - ЖИТИЈА
макар и гурнут од вас посрнух да паднем, Господ ме подржа, снага моја и похвала моја Господа, и би ми на спасење. Десница господња сатвори силу, десница господња подиже ме и ојача ме против вас.
Десница господња сатвори силу, десница господња подиже ме и ојача ме против вас. Нећу ја од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном, него ћу,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледни тамо за једним каменом Лежи један јунак на самрти, Клонула му та десница рука, Ал' још пушке мале не упушта, Запео је, чека, погледује Кад ће Турчин доћи му по главу.
на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И још глава и десница рука, — Оде ага баш и без јаука! Ој Милета, Бог те подржао, Та ни Марко боље не секао!
О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена. Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у
беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари Станко и он допâ мука, Сломила се десница му рука. То су, брате, то су јади наши, Али ето и твоји и наши.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
јер, умјесто једног момчета, ево ти уз пут њих двојице, и то још какве двојице: Раде Ћопић, газдински син, и Дане Десница, познат бојџија и аваница, кога у главу знају сви жандарми, лугари и остали чувари реда.
— Е, волио бих да сам на Чавлинову мјесту нег да је моја бутум Лика и Крбава! — отхукивао је узбуњени Дане Десница, закрећући очи од свога камарата.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу.... Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!” „Десница, пак, не зна за идеале Ни Серјоже, ни Јоже — не дај Боже!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити. Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му превије руку.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из своје превјечне гробнице овај удар у њима
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Далеко су они да се држе онога: да не зна левица што даје десница. Напротив, они баш хоће да се добро утуви оно што су они дали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владан Десница ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владан Десница ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА И 7 ИИ 9 ИИИ 11 ИВ 14 В 16 ВИ 18 ВИИ 21 ВИИИ 22 ИX 25 X 27 XИ 30 XИИ 34 XИИИ 38 XИВ 40 XВ 42 XВИ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети. Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница. На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда.
се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем?
” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци.
Жалосна мајка ти, Ђорђе, која те родила сина! Оца ти устави силом лепе кад не слуша речи. Десница гди ти је бодра, с оружјем удесно око? Тамо га шиљи гди Турци му неће саслушати гласа!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба! Од крви ми је масна десница, Опоганила би уста ласкава. ЈЕЛИСАВЕТА: Ничим те нисам хтела вређати... СТАНИША: Ха! ха! ха!
Јаох, господе!... зар тако брзо Свемоћне дражи поглед чудесан Са безначаја велом жалосним Промисла твога мења десница?... ЈЕЛИСАВЕТА: Мој отац, хе! Он рубинима и не тргује — Богат је страшно... има фабрику У магазину моје матере...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је први модерним проседеом писан роман с тематиком из последњег рата (у приморском залеђу Задра). Десница је још пре рата писао приповетке ослањајући се на традицију српских писаца у Далмацији.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
стекне, воли људе, зна шта је потреба, шта је великодушност, што је доброчинство и давање да левица не зна шта чини десница. Овде видим то у великим сразмерама, и мислим зато да су Јевреји баш у области новца и романтици...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, брата немам, а сестрице немам, већ: тако ми бога јединога, десница ми не усала рука, добру коњу грива не опала, и бритка ми сабља не рђала, — ни у мене више нема блага!
Врисну Ненад како соко сиви, вриштећи се по коњу повија: „Јô јуначе из горе зелене! Жива тебе, брате, бог убио! Десница ти усанула рука, из које си стреле испустио! И десно ти око искочило, с којим си ме, море, намотрио!
(страшно је рећи) Феронија мати је дала три, кад роди га, душе и трипут оружјем да маше; трипут га требало убит, ал’ десница ова му тада душе је узела све и оружје скинула троје“.
увод, ИИИ, 2 усанути — усахнути: Десница ми не усала рука устовати (свадбу) — уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и онде ће ме досећи твоја рука и наћи ме, и твоја ће ме десница задржати и преместити с места.
« Умножили су се многи непријатељи наши, којино низашто на нас мрзе, ама сатреће их скоро десница господња и нам ће на њих у помоћ бити, те ће од нас прогнани бити и падати пред нами од божије сабље.