Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На Велики петак освануло је пет стотина косача, мрка погледа, чврсте деснице. Ма који спахија у земљи маџарској обрадовао би се овакој моби, али сад стрепљаше, јер то не беше гомила жетелаца,
етером опијени рањеник што шкрипећи зубима, јечи, док му невешти лекари лагано хладним гвожђем коштицу из размрскане деснице чупају. После се утиша све. И ноћ, и ваздух, и рика топовска — све је занемело.
Теодосије - ЖИТИЈА
На томе камену и до сада се познаје положење моћне деснице Господње. Са многим умиљењем хваљаше Бога, који га је удостојио да и на тај жељени и свети врх узиђе и да се поклони,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Док је Сремац био конзервативан сатиричар ондашње политичке деснице. Домановић је био сатиричар демократске левице. И један и други, са супротних тачака гледишта, и са супротним
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Роди Цвета синке једнолике, Четир сина, очине прилике, Још очиног срца и деснице, Та деснице па још и срећице. Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице.
Роди Цвета синке једнолике, Четир сина, очине прилике, Још очиног срца и деснице, Та деснице па још и срећице. Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице.
“ Видје јаде Фатима дјевојка, Проли сузе низ бијело лице, Прихвати му пушку из деснице, Поможе му пушку напунити. Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног,
(ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) Ој Мораво, што би без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би
Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице! Ој Милета, ти громовни пламе, Ти пресече оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач
дуга По ремику, кано трску каку, Задркта се срце у јунаку: „Ој коњицу, ваздања срећице, Ао пушко, дража од деснице, Да љуто ми на срдашце зави!“ Цикну јунак, пешадију сави, Једним маом удари тројицу, Шесторо и пада на земљицу.
“ Крочи, скочи, већ до Цвете стиже, Већ јој мача изнад главе диже... Ао Боже и Богородице!... Паде мачу, — али из деснице, Паде за њим бесни Радивоје: Та чело му прснуло на троје, Зрно пусто страга му на чело, Бистри мозак и очи понело.
Бог и гледа па и благосиља... Роди Цвета синке једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беу лепотице.
Бог и гледа па и благосиља... Роди Цвета синке једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беу лепотице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И тако започе једно од оних чудних пријатељстава између отреситог бојџије и злопоглеђе Дане Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха:
Једно од тих чуда представљао је и ненадани долазак дједова камарата из момачких дана, Дане Деснице. Истом једног јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост.
” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!” СОФИЈА: Ваљда нећеш да кажеш?... Па то значи... ВАСИЛИЈЕ: Наравно да значи!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Да није труда и рада деснице Брзо би се испразниле све меснице; А левица је јака на речима, У саветима, у одборима, и у већима, Од јутра до
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сва небесна кола миродржна, и движима и неподвижима, празноваће сјутра у хорима удар страшни могуће деснице. Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога
Дан четврти страшнога јавлења могућности Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ То говорећи, показа руком према врту, рашири свих пет прстију своје деснице, стави је пред своје чело и учини њом покрет који у мимици означава шашавост.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако се на паралелизму још мало задржимо, можемо рећи да су се и у роману, и то најпре у Зимском љетовању Владана Деснице, почеле повремено појављивати сличне слике дехуманизованог света, црнохуморне и гротескне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
својих житне њиве, Ручак и ужину чекајући, — Знаш, зготовљену прабапским начином Од верних љуба, — невине деснице Хајдуком дали, који зверски Лесу по густому блуде бедни; Умисле хишчне всељују в хладну груд; По земљи најпре
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најзад, 1950. изашло је Зимско летовање Владана Деснице (1905-1967). То је први модерним проседеом писан роман с тематиком из последњег рата (у приморском залеђу Задра).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И јагње се примакну да узме књигу из деснице онога који седи на престољу.“ Зато је Никанор мудро поступио кад је своје виђење упростио до те мере да постане
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад сам се руковао са пријатељском руком, али чврсто, и тако да спона између палца и кажипрста моје деснице опре се о такву спону његове, извршили смо најочитији чин Новога Завета и Покајања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и деснице руке!