Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Колико сам пута превесео Са друговим' у лађицу сео, Заватио веслом и десницом, Отиснуо с' водом и матицом, Ни се буре ни громовне буке Поплашиле поуздане руке, Кад гром рикну, када муња севну,
коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна. Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи?
он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Још погледа — јао мили Боже! Таре очи, вероват не може: Близу њега једно чедо бело, Сан је и то,
ох, Боже!... Он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави?
Куда, пашо, куда ли забрава? Видиш, луди, е ти с' њија глава! Плану Бајко, па десницом ману, Десну руку окиде Лиману.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
руком самртном пробудити, оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа надвоје, да мо'ш одерат смелом десницом са божја лица недигнути вео, на наличе окренути нам га, да и то смртна сила која сме ни онда не, ни тад, ни тако не!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ти си ме одвео на пут науке и подупро ме својом снажном десницом. Нека ти је топло хвала на свему што си за мене учинио, нећу то никад заборавити“. Они се куцнуше чашама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
с мотивом и да три оперушана гирлса на позорници сложно дигну лијеву ногу, жена с фистулом заграбила би неупосленом десницом два-три чварка и уштинула комадић круха, које је сажвакавала све до нове рунресе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад је већ на дну био, Десницом пипа шпаг, Погаче комад налази, У меден једе кус. Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ веле пакосно За сваког оног што се десницом Гараве пушке смело машио. „Бунтовник грозан!...“ А зашто?... Ево! Осмелио се човек згазити На тежак колут ланца
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.) Катуновићу, збогом: Са српском пушком, српском десницом Последњега ти убих душмана.... (Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору.
Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред будним оком у прах рушили... ПРВИ СЕРДАР: Давно је било то. ДРУГИ СЕРДАР: Давно!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Код Поповаца, опет о свадби (последњег дана), пева се песма у којој се благосиља пшеница: »Чим махнуо десницом, Родило ти шеницом! У бусу ти бусато, У класу класато, На њиви ти сложно, А на гувну плодно!« (СЕЗ, 65, 1952, 198).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наслонио је главу, својом десницом, на ослонац фотеље и заузео при том такав положај да му лице не видимо. Поред њега стоји други један, такође у црно,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!
18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА „Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?“ „Оно јесте Бановић Страхиња.
“ Новак Марку тихо говорио: „Ето сабље, а ето наковња, ти огледај сабљу каква ти је“. Ману сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси
“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач приватио, а љеваком вранцу за дизгене, па говори Новаковић-Грују: „Ближе к мене, Новаковић-Грујо!
јунак од мејдана: не теде се с пута уклонити, ни с’ Турчину теде покорити, већ јуначки чека на мејдану, ману сабљом и десницом руком, добру вранцу главу одсекао.