Употреба речи десницу у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Тешко, боже, Младену, казати се не може! Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!... Али му не бива друго!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами — до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка ово

Црњански, Милош - Сеобе 2

Василије прође кроз Тријест и Вијену, а он му је десницу, на коленима, целивао. Хтео је да и њега поведе у Росију, али га је гроф, свемоћни, у Вијени, задржао.

Свемогући. Њему су, први пут, са Балкана, лелекали, да пружи своју моћну десницу (замишљали су је толику, да може читаве земље дохватити) и прими под своју заштиту, и њих, који су у ропству, у беди,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Поздравите све. Адресирајте овако: Венезіа Сан Пауло Нр. 5008. У Венецији, 1 априла 18... љубећи вам десницу покорни син Шамика” Окупа се и обуче. Кад оде, преда на пошту писмо.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Осуђеник гледаше за њима, па кад и пошљеднога неста окрете се владици: — Владико свети, дај ми твоју десницу и благослови ме.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну

па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари

Биће јунак сред белога двора; Бацио се њему на прозора, На десницу наслонио главу, Те он гледа Божу вељу славу: Како вијар облацима вије, Како муња у растове бије...

Тице поју, а врело жубори: „Одмори се!“ као да говори. Милета се бацио у траву, На десницу наслонио главу; Из далека звони клепетуша, Дивно звони, ал' он је не слуша, Од лова му тело мало трудно, Ал'

кано бабу мога“, Трећи опет не збори никако, Гледа пушку, гледа мача свога, Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали

Селимане виде грдне јаде, Виде јаде, љуто се препаде, Заборави ту десницу чилу, Бедевију обрте претилу, Плећи даде и побећи ћаше, Ал' Милета 'вако дозиваше: „Стан', Турчине, а тако ти

се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У рамену сломи му десницу.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

четрдесетак годиница, док је мој дјед Раде момковао у Лици, имао ти је он тамо нераздвојног друга и пријатеља Дану Десницу, свога вољеног „камарата“.

И баш међу таквима нашао је мој дјед свога камарата, Дану Десницу. Како је до тога дошло, то ни он сам не би знао казати.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Прво почо да затеже, да одбија, док ти ја не спустих десницу на нож! Кад виде нож, одма је омекшо! А види га сад! Ааа, неће се ово свршити на овоме!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Слуга нижајши. ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.) Ја увек желим на овом мом путешествију са Сербима наипаче благороднима упознати се, и данас се зјело радујем

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком

Овде, дакле, очевидно познао сам невидиму десницу благога промисла, која ме води и мном управља. По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Питагорини ученици се подигоше са својих седишта, а он подиже десницу у знак поздрава Сунцу које се рађало. Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању.

Био је способан да говори само рукама и очима. Зато затресе косу и подиже десницу свечано у вис. Но ти гестови допадоше се мајмуну, те и он затресе своју гриву и диже десницу у вис.

Но ти гестови допадоше се мајмуну, те и он затресе своју гриву и диже десницу у вис. Кад то виде номофилас, он зграби своју дугу палицу да њоме распали по животињи, али се на време присети да би

Зато подиже само десницу у вис. То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише

Кад, при крају дође ред на Аристарха, он положи своју десницу на његово раме и рече му: „Хвала ти, синко мој!“ Принцеза погледа захвално на свога оца, а њена маћеха стисну бесно

Ризничар натаче прстен на своју леву руку, а круну узе у десницу па, приљубивши прстен уз њу, стаде да је обрће овамо онамо посматрајући је зналачким погледом.

Тронут, Герике ме ухвати за руку. Стиснух његову пријатељску десницу, па му рекох: „Нисам додуше, учени језуита, али сам довољно просвећен да јасно увидим да сте ви: нашли нов један пут у

Он пође право нама, пружи ми руку, стисну пријатељски моју десницу и поздрави ме пријатељским речима. Деца слушаху пажљиво шта говоримо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Оде! И сад ће се невине ваљати жертве.” Огњеном Ђорђу је веће ускипила жестока крвца: Трипут је подиг’о, спустио десницу снажну недвижим, Тешко јер срцу је слатку раскинути природе свезу.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тананом инсценацијом, певач тај тренутак повезује с појавом црних гавранова који мајци у крило бацају јунакову десницу.

Од средине 30-их година међу српским писцима долази до јаче идеолошке поларизације на левицу и десницу. На левици се од књижевности поново захтева да служи одређеним друштвеним циљевима.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом. Потом сплетоше круну од трња, ставише му је на главу а у десницу му ставише трску. Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А ако би јој умро муж, она би с великом муком подизала децу, „на преслицу и десницу руку“, или би се преудавала против своје воље и умирала од жалости за остављеним породом.

јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће

Донеше му суву дреновину; стеже Марко у десницу руку, прште дрво надвоје, натроје, ал’ из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време“.

Када виђе да је за мајдана, онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише.

ја, беже, гледим из прикрајка како ћеш и онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега на лијеву руку, друго узе на десницу руку, однесе и у дворе за столе: „Јед’те, пијте, господски синови!

Узе Марко перна буздована, узе њега у десницу руку, па га баци с Урвине планине а у сиње, у дебело море; па топузу Марко бесједио: „Кад мој топуз из мора

он дође својему Новаку; са стрицем се у образ пољуби, а свог оца у бијелу руку; ђога пусти у гору зелену, узе пушку у десницу руку, пак отиде у гору зелену.

Кад се баба из сна пробудила, узе штаку у десницу руку, оде право ка Ружици цркви, те казује протопоп-Неђељку казује му шта је у сну снила.

Бајо на невјери да ће погинути, баци мача у зелену траву, пак Турчину под сабљу подлеће: десном га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.

78 ПРЕДРАГ И НЕНАД Рани мајка два нејака сина у зло доба, у гладне године, на преслицу и десницу руку. Лепа им је имена надела: једном Предраг, а другом Ненаде.

У песми о њима обрађен је старински мотив о борби рођака који се не познају. На преслицу и десницу руку, тј. оним што би зарадила као преља и иначе. Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до бојна копља, тј.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— У штап, у штап, што се чудите! — викну пољар. — Свак зна да је пољару штап десна рука. Рањен сам, дакле, у јуначку десницу. Кнез Ваљушко најзад издаде наређење: — А сад: вежите хајдуке и марширајте: правац школа!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности