Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Август, 2000. ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА Уз мозаик Младена Србиновића Дошавши из рата на градски трг, Деспот је од штита направио кантар.
У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни! У Горњем граду деспот подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и гавране,
путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и гавране, буде мужеве да бране бедеме! Деспот крај Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док над Паунима блисну задња зрака У злату једнога коња и јунака — То деспот Оливер од Леснова, мину. Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне од мача: Светом Димитрију
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дед јој је – викао је Божич – богати воскар Деспот, Деспотович, члан танача, у Будиму, па ће дати мираз, какав наше фесаре, мајку им њихову, иначе, немају!
Тако се, ето, десило да је упознао ћерку и унуку будимског, богатог, воскара, који се писао Деспот, а звао Деспотович.
је толико слушао, у којима је толико официра било претворено у мртвачки костур, који није више изишао из ормана. Деспот сербски, гроф Бранкович, држан је, тако, у оваквим собама, а толики су његови сународници завршили били, у оваквим
Црњански, Милош - Сеобе 1
му иђаше, по сну, најмилији светац његов, коме су и он и брат Аранђел, хтели да подигну цркву(над очевим гробом, деспот Стефан Штиљановић.
светац његов, коме су и он и брат Аранђел, хтели да подигну цркву(над очевим гробом, деспот Стефан Штиљановић. Деспот га погледа благо, заставши му чело главе, говорећи: „Отверстиа вижу двери смерти твоје, Исаковичу, при последњем
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Хебски сужањ«, »Последњи деспот« постао је народни херој и мученик, симболична личност, коју су историчари, песници и беседници за готово два века
Његов највећи и најпознатији историјски рад Деспот Ђурађ Бранковић (Београд, 1880—1882, две књиге; друго издање друге књиге Београд, 1907), можда једина историјска
1893. изишао је одломак његове историјске трагедије Деспот Лазар Бранковић. Дуго време радио је на једном епу о ослобођењу Београда 1806. године.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
2 Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу
Све сам сада каз'о сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу”. 6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ ЈЕРИНА И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ Бранковић нису умрли, него због почињених грехова за свог живота везани су једно за друго „леђа у леђа“ дебелим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот. Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
прва српска песникиња туге и бола, Јефимија, чувена везиља, деспотица и монахиња, Лазарев син и наследник, млади деспот Стефан Лазаревић, државник, војник и песник ренесансно интониране љубавне лирике, коју откривамо у његовом песничком
А то ново време види се и у другачијем, објективном виђењу људи и догађаја. Сам деспот иницирао је превођење византијских хроничара, састављање српског родослова, проширење летописа.
је стварно тамновање Сибињанина Јанка (ердељског војводе Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави, где га је српски деспот Ђурађ Бранковић затворио да би му наплатио ратну штету коју је починила по српским земљама Јанкова војска враћајући се
Ново књижевно столеће отвара несуђени српски деспот Ђорђе Бранковић (1645-1711) опсежном Славеносербском хроником, писаном тешко приступачним језиком али врло значајно по
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА
МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв:
МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу,
СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 1 Стефан деспот, најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем.
Све сам сада казô, сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу.“ Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У једној својој повељи из 1368. године он употребљава титулу деспот, али се у неким повељама назива и самодршцем. Уочавајући опасност од Турака, а стојећи им први на удару, деспот Угљеша
Уочавајући опасност од Турака, а стојећи им први на удару, деспот Угљеша се залагао да се против Турака, у циљу њиховог протеривања са Балканског полуострва, створи коалиција свих
Касније је постао деспот и севастократор, и своје хајдуке прометнуо је у најамнике. Био је велики јунак; „добит није тражио за се, него за
(1371) н после битке на Косову (1389) наше јужне области потпале су под Турке, остаци државе померили су се на север: деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, имао је престоницу у Београду, а његов наследник Ђурађ Бранковић у Смедереву.
Српску престоницу енергично су бранили Гргур, најстарији син деспотов, и Тома Кантакузин, шурак деспотов... деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да
Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју је причинила
Са Хуњадијем деспот се измирио 1451. Али ратовање с Млечићима непрекидно је трајало, а од 1454. и Турци су почели све жешће да наваљују на
и Турци су почели све жешће да наваљују на Србију. У току тих напада, 1456, умро је деспот Ђурађ. Наследио га је син Лазар, који је такође убрзо умро (1458). Идуће, 1459.
Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у песмама познат под називом Змај-огњени или Змај-деспот. У ратовима против Турака он се истакао као веома храбар човек.
А кад се Ђурађ закалуђерио (као калуђер звао се Максим), Јован је постао деспот. Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа.
У исправљеном Косовцу изражена је ослободилачка тежња сиротиње раје. Змај-деспот Вук добио је змајевиту снагу и крила у огњеном сну потлаченог народа о победи над угњетачима.
борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 257 ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД 260 СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ
СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ Новое процавтеније, јавил се јеси Максиме, нову обитељ обрел јеси на небесех! Синаксар Ови блажени и дивни Максим
И узе отмаштивати се Исмајелтеном ту му срамоту; распосла своје чете на све стране Ђурађ деспот отац њихов и доведоше му туштено турско робље.
Ал' онај невера нови деспот и опет протера га и недопусти му онде обстајати. Него с Фрушком Гором он не владаше, само једним Сремом што он суђаше.