Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству. Између њих и народа долазило је стално до сукоба,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Само, ко две сестре у безгласном плачу, Две су душе наше у милошти среле. И ја сам господар твој и твога тела, Ко деспоти стари владам тобом сада, Сам напајам уста са свих твојих врела И сва нежност твоја само на ме пада.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У њој се поминаху сви српски светитељи — а има их ље низ! — па сви наши жупани, краљеви, цареви, деспоти, којијех је такођер повелика бројаница.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Јунаци су сада последњи представници српске државности, сремски деспоти Бранковићи, којима су током прве половине 16. века посвећени култни списи, службе и кратка житија, у Крушедолској
периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То ти је, што рекли наши стари деспоти, као да си ми „писао једно владање”. Само, баш кад нешто лепо добијем или стекнем, стане преда ме несрећни наш Милан...