Црњански, Милош - Сеобе 2
кола, која је добио, каже, од сународника, Трандафила – који ће наплатити, и коње и кола, папрено, од његовог таста, Деспотовича.
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда? Текла Божич је, међутим, била решила да одведе капетана у још једну шетњу.
Било је сигурније, и удобније, код неког пријатеља. Комерсант Кречаревич, код кога је Божич преноћио, био је рођак Деспотовича.
Шта је Божич тражио у Грану, Исакович није знао, али је, из разговора, наслутио да се ради о неком новцу, Деспотовича, који је Кречаревич раздао по Грану, а Божич дошао да тера.
Ћерка воскара Деспотовича, који је веровао, искрено, да је пореклом од деспота, вукла је, за собом, невидљиву поворку људи, који су је били
послужавнику, горела је, у шандали, свећа, велика, у облику љиљана, белог, од воска, дело радионице њеног оца, Деспотовича, воскара. Госпожа Евдокија онда, брижно, спусти, францеску, резу, на локоту, на вратима, и леже на постељу.
Био је то неки Сава Ракич. Помену и кућу богатог воскара Деспотовича. Павле се трже кад то име чу. Упаде, после, у реч младом фенрику – који је говорио ти, сваком, у друштву – па рече,
у кући почтенородног воскара, увек, препуно, како се код њега посетиоци тискају, како се тамо игра до зоре и како код Деспотовича, официри, певају. Из куће му не избијају. Цео Будим је пошешуљао.
Павле на то, пребледео, узбуђен, додаде да то, свакако, није чудо, кад се узме у обзир лепота, коју је Бог ћерци Деспотовича, лепотици, госпожи Евдокији, дао. Чувена је и нема јој равне. Зар не?
У том писму се налази и ова реченица: Такожде примих от господара Ћирка Деспотовича, Фор. 800, за госпожу Евдокију, у Кијев, отишлу! То би значило да је та упаљеница отишла, за својим швалером, у Кијев.
младом, лепотицом, која живи у кући пуковника Ракича, али која је Павлова швалерка, а зове се Текла, унука воскара Деспотовича из Будима. О свему томе, међутим, у писмима Аниним, Ђурђевим и Петровим, нема ни помена, ни трага.