Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах!... Живи га не могу више другом називати, он се сад са мртвима дружи... Сахранила сам га баш до најстаријег детета: лепо, гроб до гроба, један мало мањи, други већи...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
мати говораше," — вели Жил Блаз — „у целом Сентилану, у време мога детињства, није било ни лепшега ни паметнијега детета од мене.” Но ваља знати да од ових вишеречених неки имаду право а неки криво, и у овоме стоји сва различност.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише: Клеинер Гроѕѕпара и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише: Клеіне Гроѕѕмама...
хоће да га завали натраг. Матни се руком на раме, кад али — шапа! На друго, и ту — шапа! Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима. Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете.
— Говори!... Говори!... Да се ниси заверила, а?... О... проклета детета! Зар си ти девојка? Зар ми смеш у очи погледати?... Говори!... Говори!...
Не може човек онако планути за бан-бадава. Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!... Кмет је ћутао. — Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути.
— Јесу ли ти добри били у кући? — Као рођени!... Боље него рођени!... Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!... Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!... Пусти теле!... Он пусти теле.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
очи да ти видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави! Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене! У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!
— рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни! Тада су одвели Благоја и сина с поклонима на каруцама у варош.
— А ти куда ћеш? — Пусти ме! Тако ми је слатко! Пусти ме, тако ти бог помогао, тако ти твога детета, пусти ме! Не знаш како ми је! Петрија се склони за вајат да мотри куда ће Анока.
После је нестало тога детета Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам. Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити! — О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица — вели Пера, коме се
Те кувај ово, те кувај оно. Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила! Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида како који дан, све шира; њена Јула све ради за њу.
Кроз плач ће вам признати да је убица детета свога, да је убица жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свиснула од жалости: а ви ћете, гледајући горко
бога, ум готес вилен, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула), та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! Та имате л’ ви очи?!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Немојте одма’ с дететом почињати. Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо. Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је
Африка
белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета. У бледилу лица, његове крупне, црне очи чиниле су се још црње и на њима је била као магла. Носио је кику, среброкосу.
Она је била вриснула, пробудивши се, без детета, јер га је Ђурђе био узео у наручје. Он је децу носио, као да су то медведчићи.
Она је била неуморна, при успављивању најмлађег детета Трифуновог, а имала је свој начин успављивања. Седела би, сатима, подупрвши леђа, са дететом спуштеним на своје
А што је било најстрашније, она ту децу, после првог детета, није ни желела више. Али их је рађала. Нарав јој је била таква.
Иако то није имало никакве везе са францеским философима тог столећа, њему би жао тог детета, претвореног у неку суклату, према церемонијалу њених господара. Она дакле нема сна. Њој звоне звонца.
Валдензер је сад причао гласом као из бурета. Било је очигледно да је забринут за будућност свог детета. Посматрао је своју ћер тужно, а кад би јој затражио нешто, са стола – чашу, хлеб, или бурмутицу – рекао би јој, тихо,
А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш дете, па да грабиш сено? А ти не слушаш!
Нема пакла, нити ће он горети у паклу, или ико други. Све што беше у животу,, смерт брише, као мати сузе детета. Него је тешко у животу, међу људима. Курјаци су то!
Једва их је Бајевич успео да стиша. Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору! Цар росијски, Петар, позвао је кнеза Луку, пре четрдесет година, у помоћ, против Турака.
Скоро и не говоре, после последњег детета. Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић
госпожа Кумрија, једном ногом, уђе у своју спалу папучу, и како му прстом показује у зид, иза којег се зачу јецање детета. Она се затим окрете од њега, својим високим куковима, осмехну, још једном, тужно, и рече да мора да иде.
Крај пута, тече речица, бистра, као суза. Иде, трезвеним смиренијем, не себе, него своје жене, и детета, ради. Где је Соломон Куртич прошао, ваљда ће и они моћи проћи. А све му је већ, иначе, тамно, и невразумително. Аха!
Теодосије - ЖИТИЈА
и дајемо ти заједничке обете: Од зачећа детета од природне законите љубави и од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чистоти тела све до краја живота сачуваћемо
самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета: — Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Хеће пропасти син мој.
Добра ми је реч и о њима, и веома мила, јер су се и они, пошто су били добри, удостојили да буду родитељи таква детета.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашиду више нисам видео, али сам по плачу детета који се нагло прекинуо знао да га је подигла, обрисала му нос и вероватно га угурала у кухињу да му одсече комад хлеба.
трговац, добротвор и заштитник; споменик погинуле партизанке: једно камено лице с очима одсутним и занесеним; гроб детета дуг једва пола метра, с травом која би ме, кад год бих је додирнуо, подсетила на влажну, тек подшишану дечју косу; сви
Црњански, Милош - Сеобе 1
реда, све оно што јој је већ синоћ и целу ноћ понављао: савете за њену сеобу к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у
Оно што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота малог детета, помешаше се с маглом. Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу.
се приближаваше да удахне дах из њених чипака под грлом, или да јој се нађе, крај толиких слушкиња, при успављивању детета увече, или при облачењу, ујутру.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ Садржај И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА 2 ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) 3 ЉУБАВНА МАГИЈА 4 ВРСТЕ ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 5 ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 9 ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ
МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 15 ЛОГИКА, ЈЕЗИК И ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 20 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ МУШКОГ ДЕТЕТА 23 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЖЕНСКОГ ДЕТЕТА 26 МАГИЈСКА КОНТРАЦЕПЦИЈА 27 ТРУДНОЋА 30 ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА 31 ГАТАЊЕ О ПОЛУ
ЈЕЗИК И ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 20 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ МУШКОГ ДЕТЕТА 23 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЖЕНСКОГ ДЕТЕТА 26 МАГИЈСКА КОНТРАЦЕПЦИЈА 27 ТРУДНОЋА 30 ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА 31 ГАТАЊЕ О ПОЛУ ДЕТЕТА 34 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ
ЗА ДОБИЈАЊЕ ЖЕНСКОГ ДЕТЕТА 26 МАГИЈСКА КОНТРАЦЕПЦИЈА 27 ТРУДНОЋА 30 ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА 31 ГАТАЊЕ О ПОЛУ ДЕТЕТА 34 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА 37 (И) ТАБУ-ПРОПИСИ У ТРУДНОЋИ („НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА
(„НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) 44 РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ 45 ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА 47 НЕОБИЧНО РОЂЕЊЕ И ОСОБИНЕ, СПОСОБНОСТИ И СУДБИНА ДЕТЕТА 53 ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ 56 ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА
И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ 45 ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА 47 НЕОБИЧНО РОЂЕЊЕ И ОСОБИНЕ, СПОСОБНОСТИ И СУДБИНА ДЕТЕТА 53 ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ 56 ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО
РОЂЕЊЕ И ОСОБИНЕ, СПОСОБНОСТИ И СУДБИНА ДЕТЕТА 53 ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ 56 ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У
ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ 63 БАБИНЕ 64 ПОВОЈНИЦА 66 КРШТЕЊЕ 68 НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА 72 МАГИЈА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ДЕЦЕ: ОБРЕДИ И
И ВЕРОВАЊА 115 ПРОХОДАВАЊЕ 117 ШЕСТА И СЕДМА ГОДИНА 120 МЕЊАЊЕ ЗУБА 121 РАЗВЕЗИВАЊЕ ПУПКА 122 МАГИЈА ЗА ФИЗИЧКИ РАСТ ДЕТЕТА 123 ОД ДВАНАЕСТЕ ДО ОСАМНАЕСТЕ ГОДИНЕ 125 ОД ПУБЕРТЕТА ДО ЗРЕЛОСТИ: ВЕРОВАЊА И ОБРЕДИ 126 1.
ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА 129 3. ОД ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ДЕВОЈКЕ 130 4. ОД ДЕВОЈКЕ ДО ЖЕНЕ 132 ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕТЕТА У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 134 РЕЧИ И ИЗРАЗИ 135 ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ 138 ЗАГОНЕТКЕ 153 КЛЕТВЕ И
И ОДНОСИ У ЊОЈ 168 ЗАДРУГА И ОДНОСИ У ЊОЈ 169 ПОЛОЖАЈ И УЛОГЕ У ЗАДРУЗИ 172 ДИСТРИБУЦИЈА МОЋИ У ЗАДРУЗИ 175 ПОЛОЖАЈ ДЕТЕТА У ПОРОДИЦИ 179 РОДИТЕЉИ И ДЕЦА 183 ВРШИОЦИ И ОБЛИЦИ ТРАДИЦИЈСКЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 184 ПОРОДИЦА 185 ОБЛИЦИ
И ДЕЦА 183 ВРШИОЦИ И ОБЛИЦИ ТРАДИЦИЈСКЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 184 ПОРОДИЦА 185 ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 189 ИВ ДЕО ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 204 ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 205 МИТСКО-МАГИЈСКИ (САКРАЛНИ) МОДЕЛ ДЕТЕТА И ОДРАСТАЊА 206 СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА И РАЗВОЈА
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јер, нема лукавијег створа од средовечног мушкарца. Он се већ одавно помирио са чињеницом да није више чудо од детета. Зна да неће освојити свет. Александар Македонски умро је са тридесет, а цар Душан са тридесет и три.
Први пут у животу не сметају му изгризени нокти нервозне ученице. Савршена је док спава попут детета, лежећи потрбушке покрај њега, пуна поверења, мада га је тек срела. Девојка се окреће у сну.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тако се, око детета и у вези с дететом, почела развијати једна књижевна техника, која је, крајем ХИX века, доживела размах и извесно
Касније ми се учинило да се таквим претеривањима упрошћава једна сложена чињеница, и да се проблем детета као читаоца не може решити његовим одлучним елиминисањем.
Марина Цветајева (1892—1941) је, пишући о првим сусретима са Пушкиновом поезијом, овако описала тај неспоразум између детета-читаоца и одраслих: „Гледајући уназад, ја сад видим да су Пушкинове песме, и уопште песме, са ретким изузетком чисте
остају у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог утицаја на изграђивање духовног профила детета.
Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту.
Реаговање детета као читаоца може нам, у извесном смислу, ту бити од помоћи, али му не треба придавати пресудан значај.
Призивање детета је обред: оно је њено најприродније оправдање, њена надахњујућа муза, жуђени, замишљени, никад довољно постојећи
Истовремено, она буди и призива дете у сваком човеку. Помињање детета на почетку песме је вишесмислено. Има ту и пркоса несхваћеног човека, сапетог песника: одраслима, њиховим законима у
ИИИ Вучо је преусмерио нашу дечју поезију. Пукотине су се појавиле у самом схватању васпитавања детета, за које је дечја песма, на посредан или непосредан начин, од почетка заинтересована.
Љубав, пријатељство, смисао за жртвовање и оданост слободи, као одлике одважног и одговорног човека, па и детета, отргнуте су од владајућих структура и предате јединки, да се за њих према својим потребама и мерилима бори.
Са Вучовом дечјом трилогијом наговештен је програм деколонизације детета; тај програм је, у Нашој средини, бар до сада, једино у поезији наслућен и постављен.
Па и несрећа и пустош сељачког живота, виђене очима детета, претварају се у поезију вечите патње и муке човекове. ИИ У предговору Башти сљезове боје Ћопић каже да се у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нови духовни и књижевни живот у српскоме народу несумњиво од њега потиче. Место дотадашњег »мртворођенога детета старе сколастичко-богословске књижевности«, он почиње једну живу, световну, сувремену, реалну књижевност, на солидној
детињству, шездесетих година, у доба цветања задруга, онако како је то могло изгледати његовој наивној машти варошког детета које село види с времена на време и у свечаним приликама. Он је село осећао идилички и сликао га поетски.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Што ће баба, није фајде, Већ је у кут села, Пр „Дела, бако, дела!“ „Два детета, кô ви мала, Мајке своје не слушала, Па зато и Бог покара“, — Тако заче баба Мара.
Свуд попала гаротина, Огањ гори баш на среди, Крај њег' један мачак седи; Већи мачак од телета, Пред њим рука од детета, На угљену он је држи, Преврће је, па је пржи.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и због Алаха, самилосном покаже! По томе сад суди и каква је мајка!
Ма није ваљда? Нисам ни ја мутан и наиван. То Хасанагиници на памет није пало! Много је њој до детета! То је смислио бег, нико други, то је лично његова политика. Мора да је видо муке да је натера!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е сад шта да му радим? Ово није човек, бог зна шта је.
Суд се разиђе. Онда отац с мотиком у рукама навали копати земљу да извади дете, али детета нема! Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. — Тако је, веле, постала прва кртица.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
звечку и чипкани јастук, јер се још никако не може да помири с идејом да ће маман и матори остати само код једног детета — јер „једно ко ниједно!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Одиста, то је увреда! ПРОКА: Овако красну фамилију да опљачка за љубав једног ванбрачног детета. ГИНА: То му никад нећемо опростити! САРКА: Па добро, пријатељ-Агатоне, зар наши закони признају ванбрачну децу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Распитивао се уз пут за команду свог детета, и, најзад, чуо страшну вест... Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи.
Приближисмо се тој ватри и према лелујавом пламену угледасмо воштано лице детета... Између преклопљених ручица, горела је свећа...
Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори. Смрт малога, невинога детета и бол ојађене мајке потресли су више скамењене душе војника него оне гомиле мртвих ратника на бојном пољу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду. Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У решењу држања детета има новог. Могу баш споменути и портрет Анатола Франса, од Холанђанина Фан‑Донгена, о којем је Париз недељама говорио.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Та деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа. — То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах, како се расејано тета окрене, прелети очима преко детета, промрмља нешто нејасно, и опет се занесе тамо... с њим! ... Сад је већ јасно... Изгубљена је позиција.
— Еј, Јуло несрећна, шта учини од нашег детета! Знаш ли да ме је сад стид проћи кроз варош, сви ће да намене пружају прст к’о на белу врану...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Дошао малочас твој слуга, вели: послала га Павка и зове нас да дођемо. Вели: важна ствар, тиче се детета! ЈЕВРЕМ: А јест, госпа Марина изашла с фарбом на среду. СПИРИНИЦА: Ју, с каквом фарбом?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало. Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.
она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета. Свирачи засвираше. Тодора поче... Али, да ли као од радости, или од збуњености што је све у њу гледало, помете се.
Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун. Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито у вези са животом и развитком нашег детета постоји читав низ кратких и пригодних песмица, згодно комбинованих, али без нарочите поетске вредности, које се као
и зато што су загонетке питалице усмерене на оштро опажање, пажњу, смишљеност, проницљивост и дух, — баш нарочито код детета.
(Тако се баје пет пута). Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА А) ОДРАСЛИХ 1. УЗ РАЗНА ЗАБАВЉАЊА ДЕЦЕ 1 (Окрећући десну руку детета, да би било дешњак): Мотала, мотала свилицу На ту десну ручицу!
2 (да престане) Престај, престај, кишице, Мајка ти се мољаше, На камену стојаше, Два детета дојаше; Једном име Ранко, Другом Превртанко: Преврну се небо И постаде ведро Као чисто сребро!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад цар види готов град, врло се удиви па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: „Е сад шта да му радим? Ово није човек, Бог зна шта је.
” „Па скочи!” одговори човек „ја свога детета убити не могу. „Добро кад не ћеш, и ја је гледати не могу.” Па скочи у бунар. 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знао је да се Симка неће прекинути и осушити после другог детета. Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка,
— Мени умре један... Леви... А био је крупан, несрећник. Каква би то сила од детета била... Ђорђе заћута. Обојица гологлави, гледају се дуго, а и један и други знају шта овога јутра сахрањују.
Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на купање детета. Корито се смањило, и она, у облачићу паре, на својим рукама виде дете, голо и дебељушкасто, с белим жиром међу
— Смрт оглашује. Четири детета су остала без оца. Још једна жена постала је удовица. — Говори тако ожалошћено као даје реч о његовој жени и деци.
Мало се одмаче од ње. Месечина му се заплете у кратку, куштраву браду. Лице му постаде модро. И очи. — Детета ми, никакво зло нећу да учиним... ако није моје. Мијат или Тола? Чије је? Дође јој да га мучи, па ћути.
Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева. Не даде Бог да његово остане за њим.“ Три су јој детета од њега умрла од болести.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У своме лекарском позиву посматрао сам пажљиво сваку манифестацију и развитак људске душе: како се она код детета постепено развија, како код сваког човека бива при најмањој телесној нелагодности, а нарочито болести, поремећена,
Бујна коса падала му је на груди и потиљак. И оба друга њена детета беху укусно и свечано одевена. Она им довикну: „Ходите брзо овамо у кујну да се огрејете!
„Ви сте врло љубазни, поштована госпођо!“ Четири детета, две девојчице и два мушкарца, дојурише у смеху и цичећи у наш хладњак. Кад ме опазише, застадоше збуњени и ућуташе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
препуне оне исконске светости празника, јер је моја душа у оном најлепшем и најсветлијем, у оном насмејаном здрављу детета понова затрептала страшћу блаженства небеског и небеске чедности. ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама.
А те последње године трулежи значиле су једно грозно умирање. Све до смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у њу спусте оно драго створење, кад је она стала мислити о
У крепком, насмејаном здрављу детета ти си трчала амо-тамо, и ја сам гледао како се губиш и опет ми се враћаш са причама о крилима злаћаних лептирова и да
и целога мога живота, био и остао као најчистији од свега у њему, по племенитој нежности оног бола до ужаса уцвељеног детета које Бога и воли и безумно верује, али не разуме и не појми казне које му шаље.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је њеном зрелом лицу враћало израз марљива детета. Уговорили смо мали кућни концерт о првом Матином доласку. Поподнева сам проводио код њега у апотеци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: — Е, сад шта да му радим? Ово није човек, бог зна шта је.
Суд се разиђе. Онда отац с мотиком у рукама навали копати земљу да извади дете, али детета нема! Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
него велики, одрастао, свој човек”149 чиме је, очигледно, у исти мах активирана и узрасна супротност између мужа „још детета” и двапут старије Софке.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити
Петровић, Растко - АФРИКА
белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С десне и леве стране на постаменту стајала су два детета, Новине српске и хорватске држећа. Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Змај је такође велики дечји песник, који је у мноштву песма дао незаборавне призоре и ликове из света детета, створивши прави епос детињства.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... То је за Младена било много. То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој. Од радости, стида, једва би промуцао: — Па... дедо...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
пије, СЕЗ, 17, 560), грознице (у ракији, уз басму која се каже девет пута, ЖСС, 278; ГЗМ, 4, 151), »маразљивости« код детета (у теју, СЕЗ, 40, 125), стомачних болести (теј, СЕЗ, 16, 428), срдобоље (ГЗМ, 4, 150), зубобоље (иб., 151).
), и при том се три пута каже: »Како се ч. прихватио за ово, тако се прихватале и руке мог детета« (СЕЗ, 13, 295). »Прилепило му се кај ч.
(иб., 217). Приликом ритуалне стрижбе детета, капа коју му кум доноси мора бити закићена ш. (иб., 181). У Сентандреји Срби ките божићни колач ш.
гранчицом (СЕЗ, 86, 1974, 104). У Гружи д. је саставни део обреда при одбијању детета од сисе, које мајка последњи пут подоји пошто му да д.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На његовом лицу нису видели страх. Гледао их је својим плавим очима питомо и кротко попут каквог детета, равно у очи, ни дрско ни плашљиво, помало радознало, и то је све.
Нећу да носим на својој души живот оног детета што као мишић извирује из модре излизане поњаве. Смерно ме поздравише.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
дански краљ Фридрих други, кога је Свевишњи прерано позвао у своје царство, није пропустио да при рођењу сваког свог детета даде саставити његов хороскоп.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
као прави просветитељ, да је душа младог човека налик на „меки восак“ (варијација просветитељске метафоре о души детета као неисписаном листу хартије), те да се вреди „обликовати“ док је човек млад.
У народним успаванкама драгоценост детета за породицу изражава се, између осталог сликама раскошне колевке, дарова или хаљина које детету дарују, односно
Кроз наоко свакидашњу сцену игре детета и птице која се грубо прекида вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву
сцену игре детета и птице која се грубо прекида вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву спознају о тамној страни живота која, представљена кроз симболичко обличје мачке/грабљивице, вреба
Мотив незаштићеног детета, али у другачијем поетском кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани
Она, за разлику од људи, саосећа са судбином детета. Такође, песме за израженим националним и родољубивим осећањем („Љубичица ИВ“, „Поздрав“ и др.
описују судбину дечака у складу са њиховим карактерним особинама, али је приповедач усредсређен на психологију детета у чему је њихова највећа вредност.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред, ушао је да руча, кад тамо, ниједног детета нема на месту. Сека, што није бивало, Сека клечи; Срећко је у штофарници забрављен; Риста утекао, јер је покварио
и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева онда се свету учини да се конци мрсе, и госпа протиница се реши да оде и мало пропита госпа Нолу.
Жупник га је научио да из Енеиде преприча лепе делове, и мали се прочуо као неко чудо. У гласу тог детета је било нечег нарочито милог и умиљатог. Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија.
Нолину кућу, него убрзо задобио све њене симпатије, и пробудио у њој још много нових начина волења и радовања око детета. Госпа Нола је први пут у животу изгледала срећна.
Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена... Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је.
Сама је, каже, већ је и стара и болесна, па не може више без свога детета... Нано, ја знам све, добро, али мати ми је, и мени је жао ње— Ти, Нано, купиш сав свет, па би, ја знам, скупила и њу,
Чујем да и професоре збуњује. Знам да ће бити човек, и нека буде, зато сам га и узела. Али нећу да буде бољи од нашег детета! Не дам! Не дам му више српску пару, ако и то мора бити!...
У кући је почела да штеди непријатно; плашила ју је дуга болест Милушићева и даља судбина Јуличина и њеног детета. У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали.
Мало касније, фрау Роза узела на стан два ђака, два богаташка детета са салаша, и та су деца била тако добро држана — уза све друго и од Павла поучавана — да су тронути родитељи сами
Договорили смо се, жена и ја, да одем за дуже време, због детета, да ме не гледа оваквог, да му се душа не испуни грозом. Главно је сад мали Исак, а све остало споредно.
Човек, и болест у човеку, то су два човека. За болешљиву а бистру децу важи то исто. Отац Сокин се и сам трудио око детета, а молио је и домаћег лекара — не Равноселца — да се труди око стармале и плахе девојчице.
методу опхођења: излазити на сусрет ситним и остварљивим жељама девојчице; делити с кућним лекарем сталну бригу око детета, тим пре што је лекар обећавао да ће све то са узревањем девојчице, с новим интересима, нестати само од себе; најзад,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но нису овакви подвизи једина карактеристика детета у доба док носи сукњицу. Подједнако су радознала и подједнако несносна том својом радозналошћу и мушка и женска деца у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје... Из даљине допре јецај детета, као последњи вапај за мајком. Људи корачају, сагибајући се од убода грања и шиљастих ивица.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко би за тебе у погибељ пошао? — рече Смрт, али је мајка и не чу. Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека.
— Поћи ћу, али ти ништа не обећавам... — рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже? Дуг и опасан је био пут.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
то деспотство на се ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по себи мушка детета, — те коначну жалост остави србскоме роду.
А каде ти несверова, онда га занеми да не може говорити до самога тога виђења детета му рођена! Не осуди ли старца с мучањем? Како ти клетву изрече, ја тако потврдих.
то да ме врло грижљив дан постиже и руга ме сколи, мој обручник истежући ме некриву са мном се при, те порођење мога детета ми, нагриза ме псујући и ружећи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч оскудација...