Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ — О, стари, прогоњени Сремче! Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!... Сремац замишљено ћуташе, а после, досетивши се нечему, рече: — Учитељу, синоћ око сунчевог заласка дође Николи
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто? Низашто друго него само зато јер су то најпре чули и примили. Предлаже им се друго чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и познати: нећеду, него стоји их вика на све што је ново, горе него
Ко би рад да је всегда весео, подобан је детету које, како се наједе, ни за што друго не мари него да му се играти, јер детињска памет није кадра за последак мислити.
Ово добро да приметимо: док се год један народ находи у простоти, он је у состојанију детињства, зашто детету је природно да је просто; али ово му не бива из доброте његове, него из незнања и неискуства.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ћути, Петро! — рече Алекса. — А ћутим доста!... И само ми се срце скаменило!... Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу? Јеси ли ти тај што ми браниш? — Не, нисам ја... — И не шали се!... Педесет година ја сам твој друг.
Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче,
оно како се Алекса пренеразио... све... И, онда опет помислим: ко зна!... Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!... Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...
— Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу? Круну полише сузе. Она, као и свака мајка, повуче своме детету. — Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. — Да је доведем. — А ако је не дадну? — Ја ћу је отети!
Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... И сан му паде на очи као детету. Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Није веровала ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком на срцу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан хришћанин. А госпоја попадија радосна, боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па
Умивен, ишчеткан и очешљан, крене се путник, али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. Дâ детету три крајцаре, а ово одлети заборавивши казати: хвала!
? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лêр код фрајле Нимфидоре, да научи да
— рече Јула умирујући га и бришући сузе детету и себи кришом... — доћи ће он опет... — Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату. Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса. — Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића.
— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд. — Немојте одма’ с дететом почињати. Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу. Детету је дрхтала брадица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене!
Морао је, каже, да арестира и ћерку, која се заћорила у капетана, на путу, као и госпожа, која даје леп пример свом детету.
за поћи – док су се обоје, из ведра, на авлији, умивали – Петар му рече да су синоћ, са Варваром, решили да свом детету, ако буде мушко, даду име Павле. Постмајстер Хурка био је дошао, рано, да их посети.
Треба му само мира. Узбуђење може, много више, нашкодити Варвари и њеном детету које има да роди идућег месеца. Трифун је био мишљења да разговор са Павлом може раздражити Петра.
Та млада мати, прворотка, слутила је, одмах, да том детету дугог живота нема. Ћутала је, није то ни Петру рекла, остала је дуго, тако, загледана у таваницу и Сунце, које је
Њој, каже, кад је рађала, није био дошао нико. Сама је прегризла пупак детету. Сама је лежала, са својим дететом на грудима, у мраку. Вишњевски ју је, тек после месец дана, удостојио своје посете.
Чак је детету и пелене прао. Док је бабица завијала дете у цреп топао, Павле је стајао и присуствовао томе, као занемео.
Варвара је приметила, на детету, главу, која је расла брже од тела, била је уплашена, ужаснута, али је ћутала. И Петар је био запазио то, али је и он
Не ваља путовати уочи Преображења. Трикорфос је, међутим, снабдео Петра свакојаким прашковима, које треба детету да дају, а дао му је и писмо на једног фелчера, кога је Хорват био довео, и населио, у Миргороду.
Фелчер је опет тешио Исаковича да тај тресак у детету није ништа, а, уосталом, и кад би то прво дете умрло, Петар не би требао да хули Бога, него да пусти живот, да настави
Обоје су своје лице гурали, у исти мах, у лице детету, које их можда није ни видело. А кад се једном насмешило, или им се тако учинило, почеше око детета да играју.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао је Багрицки уклањајући мачке са себе. Учинило ми се да говори о детету, али он рече како су се били тек венчали, оно је дошло после. Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно.
Ни једно од тих лица, сем једног које је морало припадати детету између четири и шест година, није изгледало узбуђено. Рашида је дисала кратко и брзо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Путовао је црквеним пословима у које га брат беше умешао, враћајући се увек, пољупцем, тој жени и детету, као да су његови.
Тек кад се и друга ћерчица беше родила и кад се на детету отворише неки чиреви, он се јави брату, који је полазио са војницима у Италију.
И у том детету, виде да ће остати само као неизвесна успомена, неодређеног лика, којег ће јој се кћи једва сећати. Размишљајући, пре,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
КЊИЖЕВНОСТИ Жарко Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Жарко Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ Садржај И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА 2 ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) 3 ЉУБАВНА
И ОБИЧАЈА ИЗ ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА 227 ФУСНОТЕ 241 ЛИТЕРАТУРА 288 САЖЕТАК 316 РЕЗЮМЕ 319 ЅУММАРY 322 ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) ЉУБАВНА
“ У ђевђелијској кази детету ставе у зубе прутић (који испадне кад жена дотка платно) и кажу му да жмурећи изађе напоље, и да тек тамо прогледа.
“⁴¹ По истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.
⁴³ У тимочком крају верују да трудница не треба да једе овчију главу јер ће детету бити црни зуби, нити мозак јер ће дете бити слинаво.
⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод језика израсти још један
да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод језика израсти још један језичић.
Табуисане биљке. Трудница не сме чупати лан, јер ће детету опадати коса. Она не сме ни да држи воћке кад се калеме јер ако се калем не прими, умреће јој дете.⁵¹ Табуисане особе.
Она не сме гледати како жене везују конопце на разбоју, јер ће се детету везати пупчана врпца. Бременита жена не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете, кад порасте,
Понегде, у височкој нахији, мисле, ако трудница нешто украде, да ће се њеном детету као последица, осим белега, појавити и друге мане, да ће бити кратковидо или сакато.
Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
крштење кћери огласи, нека певају владике и патријарси, златна кандила нек горе у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
деци, о лошим да и не говоримо; није довољно да су творевине дечје књижевности писане са циљем да буду приступачне детету-читаоцу, него се тражи да поседују самосталну естетску вредност, која је несводива на уобичајене поступке и прописе;
Тзв. дечја књижевност настала је у освиту модерне ере: једном је излазила у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом и са собом.
” одјекнуо је далеко и силно. Људи су, у најбољем случају, увек тражили човека у детету, не хајући за оно што је у детету само дечје.
” одјекнуо је далеко и силно. Људи су, у најбољем случају, увек тражили човека у детету, не хајући за оно што је у детету само дечје.
Обавезе према детету као читаоцу одређују се слободно, преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој
Обавезе према детету као читаоцу одређују се слободно, преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој мери и укусу, идеалном читаоцу кога може бити и нема.
Обавезе према детету као читаоцу одређују се слободно, преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој мери и укусу, идеалном читаоцу кога може бити и нема.
за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.
Уливати детету неприкосновену љубав према родитељима, без обзира на то како се ти родитељи према њему а и иначе понашали, или га
прозна и песничка дела овог опредељења већ су разрадила дејствену технику писања, условљену како обзирима према детету као могућем читаоцу, тако и природом визије и висином на којој се она обликује.
дечје публике. Оне настоје да се приближе детету, да га забаве или поуче, без стваралачких претпоставки које би их у том правцу усмеравале.
Ако се говори о дечјој читалачкој публици, те о детету као читаоцу поезије, ваљало би посебно разматрати његове потребе, посебно могућности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би
Казаћу одмах! — убрза Марјан кад виде како отац бира коју страну прута да употреби, тању или дебљу, што је бедном детету подједнако страшно и сасвим свеједно било. — Казуј, дакле! — Играли смо се... — Где? — На Врачару...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не прекидај ме, беже... Теби се жури, а мени треба много времена. ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и оном детету, које сте сви заборавили... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац?
ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени? Јеси ли се ти упитао како ћеш једног дана оном детету да погледаш у лице? Да и разумем што хоћеш да ме удајеш, ал како да разумем зашто толико журиш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита што лане умре. А оно му је домаћица — и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти дâ, да однесеш дома, а сад ’ајд иди —
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: — Мати, где је наш отац?
Идући они тако по крај оне воде, наједанпут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: — Хајде за мном скочи у воду, и учи пливати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Да купим девојки аљину. МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
пешака кроз Кнез Михаилову, ишчезао са неком мачком у моди, па их нема, нема, нема и нема из оне замрачене гајбе, и детету се одједанпут чини узалудан читав живот, она, тешком муком искамчена вечерња хаљина, оно перје, дуго очекивана ноћ
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: И баш кажем Симки: 'Ајде да се нађемо детету, па ми смо јој сад најпречи род. Где може она сама да изађе на крај са светом?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а
Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. Ко зна шта би му урадила од срџбе!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Беше питом као овца, и пажљив према сваком, па и према најмањем детету. Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост.
мамо!... убиће ме тата!... Обоје као по команди, појурише к детету које се већ у пола дигло с постеље, па их гледа јадним преплашеним очима...
Руковаше се, пођоше једно поред другог, он све полуокренут њој, и брзо их нестаде за густим жбуњем. Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој окренуте, као приковане
Седе обоје, ту близу ње, на једној зеленој, увученој дубоко у шибље клупи и... баш се не види добро шта чине... Детету изгледа, као да је видела тетину главу на његовим грудима... само за кратко време, па после опет нема...
А тета све веселија и према Коси све немарнија... Управо, тако се детету чини. Јер од пре се нису растајали, нису уста отварали једно без другог. По цео дан су заједно.
— Тетице... не иди!... Тето... узми ме!.. Тета се осврте. Хтеде потрчати очајном детету, али је задржаше. — Стој. Не ваља се враћати! Поднеше јој помодрело, обезнањено, онакажено тугом дете.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него...
већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету. ЈЕВРЕМ: Ама јесте, али не волим кад те детињасте ствари падну тако... кад човек има других брига.
ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе! Једном детету, за једну запету, мал' није одвалио једно уво.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Са своје стране, тата је дужан да буде добар тата, Да се нађе детету у болести, Да му купује ципеле и шал за око врата...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ташуњаљке су такве дечје песмице које се казују детету, док му се ручицама удара длан о длан. Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и називамо „ташуњаљке“, али
То су песмице које се казују детету докле га старији цупкају на колену или у крилу. Могу да буду и шаљиве: „Хоп, цуп, на калуп / Четир’ баке — један зуб!
Најбројније су загонетке: о детету, о очима, о прстима, о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону,
СУЂАЈЕ У неким се крајевима верује да прве ноћу, кад се дете роди, долазе усуде, или суђаје, да одсуде што ће детету бити. Њих може чути само намерник који случајно у кући заноћи, кад се дете роди.
То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено). ’РОМИ ДАБА По народном веровању бог је дао ев.
2 (Шашољећи дете руком по глави): Ова гаша род родила Све трњине и глогиње, Деца брала, па покрала. 3 (Узимајући детету прсте десне руке, почињући од палца): Овај вели: „Ајде, ајде!“ Овај вели: „Куда, куда?“ Овај вели: „Мајци, мајци!
“ Овај вели: „Куда, куда?“ Овај вели: „Мајци, мајци!“ Овај вели: „Шта ће, шта ће?“ Овај вели: „Сики, сики!“ 4 (Детету, кад лази): Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене, При’ватај се за мене, За свилене рукаве, За свилене мараме,
(Сунце) ВИИ ПРИКАЗИВАЊА (ИГРА И ГЛУМА) И ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био бабо, па отишао у чаршију (одвојивши при томе палац од осталих
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући они тако покрај оне воде, на један пут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: „Хајде за мном скачи у воду, и учи пливати.
Ова жена све је волела своме детету, а на оно двоје пасторчади мрзила и свакојако их мучила. Најпосле рече мужу: „Чујеш, човече; ја ове троје деце више не
Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: „Мати, где је наш отац?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И видећи ме одвећ бојажљива, да како би ком детету фиргаз или ферулу почео давати, ја би[х] с њим заједно почео плакати, као да би имао после њега нама[х] на мене ред
Неки би ми се ругао, неки смијао као детету, а неки би ме жалио, казујући ми да је и сам у младости тако прелаштен и обезумљен био као ја, но, друге године друга
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И он је детету враћао мило за драго и био му од користи учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној. Кад Бутре донесе
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Види се да је из села. Можда и није сироче. Отац је најурио у службу. И отац може детету да буде злотвор. Отац је највећи злотвор. Сирочићи поштују хлеб који им даш. „Ти си сироче, Зоро?“ упитао је. „Нисам.
Слушајући како се лавеж у Прерову удаљава, мислио је о томе туђем детету којим га је Бог казнио и није се љутио што Ђорђе у страху зна само да каже да је невин.
Тада се обично варошка деца играју под липама. Прилазио им је он и загледао их, али ни у једном детеТу није успевао да препозна Вукашина. Можда су се на мајку и Тошића изметнула, заболело га је јаче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан говори о своме детету ја сам грцао гушећи се. — Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери! Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући они тако поткрај оне воде, наједанпут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: — Хајде за мном скачи у воду и учи пливати.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сну“, наиме, има просторна својства управо зато што није разлучен од телесног, као што у истој песми и „чудна мисао“ детету „око свог тела кружи“ док га мајчина утроба обвија и док му „мозак тек утиче у лобању“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Резил да го не учиниш, зашто — сунет прави детету. Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“... Оди, бре стари пес!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету, Мојој је жени само моћеха, И више ништ’! ХАСАН: Ал’ он је иште!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наопака би то била философија кад би бабица умовала овако: »Кад је детету било добро у утроби мајчиној 9 месеци, порасло и оснажило се, још ће више порасти и оснажити се за других 9 месеци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сетио сам се тада нечијих речи: „Нема страшније клетве него ако мајка каже своме детету: дабогда био пешак!“ Ја се љутим и протестујем што морам да се пењем по већ утапканим стазама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и на Радишићеве стихове као што су ови завршни у Причи: „Муза је његова” — пише Малетић — „више размаженом, самовољном детету него богињи каквој подобна.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се меће детету у амајлију (ЖСС, 295; СЕ3, 13, 289; Караџић, 4, 1903, 194; 196; 198; 200), или му се пришива за капу (да га штити од
Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л. веша око врата, од урока (СЕЗ, 14,
л. сваком детету, штуцује их маказама, па чији ујутру највише истера, то дете је најсрећније (СЕЗ, 40, 65). Девојке удаваче уочи
Водом којом је гашено угљевље и у којој је стрљан б. запаја се уречено дете (ЖСС, 301). Б. се меће на пупак детету које има »длаке« (некакви стомачни грчеви), да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282). У врачању против грознице б.
, 296). Највише се у народној медицини употребљује б. лишће: оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме
Косу коју је кум остригао детету чува мајка заједно са п‹елином›, здравцем и босиљком (СЕЗ, 16, 181). У народној медицини има велику примену.
Коренчић од з. меће се и у амајлију, »да би се дете одржало« (СЕЗ, 13, 1909, 289); коса коју кум остриже детету чува се после поред з. (СЕЗ, 16, 181). У Неготину и Кључу калуђери, кад уђу у чију кућу, дају домаћину и домаћици з.
ИВА Бацхwеіде (ѕаліx хеліx). Ива. Због своје апотропајске снаге меће се у амајлије које се пришивају детету у капу (БВ, 27, 29). »Да ми не би иве и омана, Не подгојих свог сина Османа« (ібідем).
Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169). У вези са магичном снагом ј. постао је вероватно и пропис да, кад се детету први пут облачи кошуљица, треба кроз њу пропустити ј. (»да би дете било румено«, ЗНЖОЈС, 7, 186). Ј.
стуца се и детету саспе у нос (СЕЗ, 14, 128). КУКУРЕК Ніеѕwурз (хеллеборуѕ одоруѕ). Кукурек. К. има у себи извесну супранормалну
Три зрна п., заједно са мало страшила, треба да завеже у крпицу чисто дете и обеси о врат, као амајлију, детету које има нападе »фрашта« (ЗНЖОЈС, 7, 172).
Ако су дете већ напале вештице, исече се р. унакрст, па се у крштеној води да детету (ЗНЖОЈС, 13, 307). У народној медицини р.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
драгоценост детета за породицу изражава се, између осталог сликама раскошне колевке, дарова или хаљина које детету дарују, односно сакивају митска бића (кујунџије, односно виле).
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јесте ли мислили на децу, кад сте хтели да им мајку уништите? Пилићима квочку нико не може да замени а камо ли детету матер. Зато она мора да живи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зашто учитељи не запажају у родитељској кући незапажену способну децу? зашто школе не разликују кад је у детету дар из интелектуалног, а кад из моралног извора?
Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то
На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика. Али умиљатост, својтљивост, и нека мекана васпитаност озаравали су дете: „Госпа Нола
Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов. Не осећам га, као и да није ту, знам га само по његовој умиљатости и ваљаности.
А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима. Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо.
Можеш мислити како је кад мати тако говори детету. А ипак, она само за мене живи, и само мене воли. Али с друге стране опет хоће да ја живим и радим само за њене
На Павлове протесте и интервенције, одговарао је мирно као да детету одговара: Видећемо, Павле. — Од те супериорности Павле се чисто застидео, и ућутао.
Кроника паланачка не одмиче. Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године. — Дали смо му име старог деда Исака, незаборавног нашег пријатеља, мога и маминога.
собу и да га вежу, па не смеју; а Стефан Влаовић улази гологлав и голорук, и одузима убици револвер као што се сањивом детету узима лутка... Да, док је њих било, било је у овој старој српској дереглији реда, и поноса. и стида...
Одређено строга била је госпа-Фила само према свом првом детету, према Коди. Тек би је премерила од главе до пете погледом који је малу дизао с места.
додуше што има и „девојчицу”, али најстарији син, Жарко, сушта слика госпа-Филина, био је тешка конкуренција Коди као детету и као девојчици. Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”. У дечјој соби рек, трапез, кобила.
Он мора бити или спасен, или убијен. Чудно је, рекло би се, да се такво нешто може казати о детету. Може, и мора, јер су деца људи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У то доба, када сам проходао, најважнији је догађај био: поступаоница. То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом.
И мада таква дечја питања изгледају и бесмислена и смешна, ја ипак налазим да она нису без извесне логике, која је детету јасна, јер гледа на ствари и појаве непомућеним погледом, а која је старијима нејасна, јер што дубље улазе у живот,
Једва нешто доцније, када смо већ сви упамтили једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при свакоме новом причању учитељ мења порекло јунаку приче, према томе како су дотични родитељи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али они им не могу помоћи сада, ни себи, па ни овом детету. И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан призор,
Два војника у исцепаним шињелима плакали су. Потпуковник Петар приђе детету и помилова га. Оно застрашено окрете главу и притрча мајци.
— Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали? Дете је ћутало и држало мајку за хаљину. Један од војника обриса рукавом очи, па ће рећи: —
Иако сам још прилично далеко од сентименталних родитељских осећања, обузима ме нека неизмерна туга према овом нејаком детету. Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смехом, Откинувши од притиска Одлетети кроз зрак Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом И доћи ће на домак једном детету, Које бледо Као васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па спустити у пас; А један једини воз Одхуктаће свим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака. — На љуту бољку — љуту травку!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
није био довољно снажан да њима лако пресече везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се препираше се, а десети говораше им: »Та знате ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од једнога отца смо сви ми!
Кажи ми, ако ти што зло приспи и потреба буде теби, твом ли детету, и само у по ноћи, вечер, зором ли у најбољем спавању, у које но доби, ти твога оца не би послушао?
Те многи људи ће се порадовати за то чудо о рођењу томе. А име оном детету Јован хоће се нарећи. Узми што ти се од мене препоручује, а не клони се говорећи ти са мном.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и