Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Стани-де! — рече. Лазар стаде и погледа га. — Је л̓, море? — Шта, бабо? — А, лој ли ти детињи, ти тако зар?... А?... Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. — Ха-ха-ха-ха!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дизао је жижак, да те мале руке види. Чуо је, каткад, и детињи смех, па би скочио, посрћући, а кад би отворио пенџере, или јурнуо на врата, да их отвори, сусрео би Варвару и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са прага те кућице, дуж обронка брега, видело се, над реком, увек, далеко. Из земље целе избијала је, отуда, топлота. Детињи плач не само да није одбијао од те колибе њене љубавнике, већ их је, чинило се, привлачио. Ишли су к њој као на литију.
Напротив, нимало тужан, чувши детињи плач, он заигра иза своје крмаче, весео. Село је спавало, крај све дреке и вриска, те ноћи, и нико није видео ни
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵⁵ Постоји у нашем народу и више табуа везаних за повијање, На пример, не ваља да мајка савија детињи повој од себе, него ка себи, да би детињу милост ка себи привила.
Зато је обичај да оног који најпре угледа детињи први зуб, мајка дарује кошуљом.⁵⁷ Ницање зубâ олакшава се купањем у топлој води: „Кад детету никну зуби, мајка му,
У горњој Крајини детињи зуб кврцну нечим гвозденим (најбоље је челиком) говорећи при том: „Ој, зубићу бисерићу! како ово гвожђе стањо, тако и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда чувши то тргне се, и судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Негде је загушило. Чујемо како треба пропустити сељачка кола, са избеглицама. Вочићи миле, шкрипе кола, и чује се детињи плач. Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири. Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.
Стаде да се прибере. Беше се веома уморила и узбудила. Приђе к вратима и ослушну. Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима. Не чује се ништа, ама баш ништа!...
Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати па децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.
Шта је ово ?!... Је ли могућно да овака жена има овако невин, овако детињи израз лица?... О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти сјајиш као ископан стари мач. У Теби све васкрсне, и заигра, па се врти, и понавља, као дан и детињи плач. А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје, Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Трже га из тог заноса врисак детињи. Одмах до њега становао је неки судија с породицом. И, ето, дете се пробудило и надало врисак.
одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне снове, мрштећи се кад-што у сну и трзајући нервозно десном ручицом, која му лежаше
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.
То је она са оним очима, закључио је у себи слушајући како детињи прсти обесно јуре по клавиру. Само она са онаквим очима може толику галаму да диже док јој брат плаче; знао је да је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се. И судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех детињи, мирис душе меке, Док се свет рве и док маса гине.
Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине. Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и
Краков, Станислав - КРИЛА
Бранко је ћутећи млео кафу, а други посилни плео вунене чарапе. Имао је детињи осмејак. Сенка од шатора била је усијана.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Веле, када човек остари, да се у њему понова јављају некадашњи детињи осећаји и, што више стари, све се више враћа у дечји менталитет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— вели потпуковкик Петар. — Сигурно не гледају војника који умире. На то смо већ навикли. Приближисмо се и чусмо детињи плач. — Мамо... мамо! — чујемо узвике. Као да смлати нешто људе.
Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред. Зачух детињи плач, те се дигох. Мића се заценуо, а један му ставио пред уста кришку хлеба.
И ја немам ничим да напојим своју душу до успоменом на свога малога друга, чији ме ведар и детињи осмех подсећа на небо, кад се сунце рађа... Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају. Ноћ је већ дубока.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А зором рано, то је детињи живот. СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан