Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) у којима је народ испољио свој поглед на дете и његов развој. РЕЧИ И ИЗРАЗИ Речи „дете“ („дъте“), „детенце“, „детић“ (нпр. „дътемь его благороднымь“), јављају се у средњовековним српским књигама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја створење спази бућоглаво Де се спушта у јаругу право, Две-три музе носи у наруче, Па све детић од милине уче, Неће музе, већ подигле вику: „Пусти, пусти!
држ' га за кику, Чупај с оне, чупај с' стране ове, Стоји глава кâ у какве сове, Ал' залуду цели ови труди, Пусти детић јогунасте ћуди.
Је л' сретнији когод од менека?“ Тако збори детић овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји
23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту Лизу док
“ кара цура, По руци га млада бије — И то беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 42. Плану огњем детић пусти, Па је узе у наруче, На душека тад је спусти; Ал' се брани дивно луче, Још стидљиво њему рече: „Не!
Отац ми је теби опростио. Бија детић од петнајст година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен.
Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен.