Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 5221) — Тако ми Бог моју дјецу пропутио и на добри пут намјерио! (Вук, бр. 5222) — Тако ми главе децама! (Радуновић, М., 1988, с. 69) — Печено дијете појео ако јесам! (Драгичевић, Т., 1908, с.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
п. живеше човекъ, руке имъ беше дугачке, сѣчећи, пеняюћи се, псоваюћи викаюћи, ј преметаюћи, дрктаюћимь гласомъ, децама, променуо, безь да є што окусио, за увеличати, и т. д.), и ријечи којијех у нашему народном језику нема (као н. п.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто латински другим децама, ноја изиђу за нама и љубезно нас моле да останемо обедовати с њима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји.