Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ни муж јој не беше човек! Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по
— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући,
Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема... Кад је пошао, а он се окрете своме ученику: — Бог нека ти је у помоћи, дете моје а ја знам
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Муфарум фацердос виргинибус пуерисqуе цанто. Мусей спещеникъ депойчицамъ и деци я поемъ. у Лайпсику, у Типогафїи г. ӏоанн Готлоба Еммануила Брайткопфа. 1788. Љубезна сербска јуносте!
Подајте деци вашој из прве младости пример добродјетељи, ако желите да вам добра буду, а навластито: „τοιούτος γίνου περί τους
општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј деци давати, које се састоји у науки, трудољубију и благонаравију, да им се не рече као крокодилу: „По кожи се познајеш да
А што си сабрао, кому будет? Остаће деци? Сину глупому не помошт богатства, ашче не купит мудрости изрјадства.” Богата си сина оставио кад си га разумна и
“, вели му мати. — „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“. Наравоученије Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.| 64 Змија и земљеделац Змија живљаше у једној јами близу куће земљеделца.
Ухвати је овчар, ишчупа јој крила, и дâ је деци да се с њом играју: „Ево вам, децо, чавка” — рече „која хоће да је боља и од орла.
Примечаније Ја добро памтим какав сам у детињству био, и по томе и по другој деци судим; што сам у оно време добро чуо и научио, много ми је у животу помогло.
и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени.
Толико, и из овога свак добро види да је величајте нужде дело, најпаче благородној и поглавара деци пристојно воспитаније давати, и њих из прве младости к трудољубију, к науци, к благородном мударствованију, к свакој
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи! Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! — Ђаволи деца!
— Није. Он је дао. — Да, да, за његове паре купили сте. Лепо, лепо... Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. — Хоће, хоће да гради, ја!
— упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. — Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље! — Јес, богами, право велиш! Него као шта би?
Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа... Него већ... — Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...
Него већ... — Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву... — Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. И не бих узео да нисте ви.
Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!...
шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.
поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.
да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«. Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, итд. по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.
И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«... Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.
»Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!
« Међутим, »велики ћуран« и сутра брбља деци сеоској кад прођу поред авлије попове па му звизну. Па још, поп Вујица ће увек рећи и лепу реч за учитеља Грујицу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана!
Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа.
— Покушавао сам. Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци да ће одбити прсте ономе који у ма што ујкино прихвати. И ја отпочнем. Уредим којекако ствари.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Нека, и тако је сутра недеља, пресвуће се«, веле старији прљавој деци. Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у
До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан! Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! — Хе, лако је теби! Ал’ ја све слутим да ће се искобељати, знам ја њега!.. Е па збогом. Па паз’те на кућу.
— ’Ај’те, децо, с кола, ’оће господин попа да иде — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола. Али деца неће с кола.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ете — смејао би се он стидљиво и показивао на здравац, — зелен, убав!... — И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи.
Африка
Кажу да при порођајима жене нарочито подешавају деци овакав облик темена. Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од узице држи уздигнут уз трбух, развијени су
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мора бити да је код жена много успеха имао? Павле је, међутим, и не погледа. Честита јој, каже, на срећи, на мужу, на деци, на кући. А што се тиче њега, он је, каже, несретан. Удов је већ годину дана, а имао је добру, и лепу, младу жену.
000 гроша! Које овај небрат и плати, с тим, да удовицу више не вређа, а да деци део очевине поштено одвоји. Тако ти дед Гаврило и брат му Мијаило остану сироте! Гут! Јаwохл? Абтрен!
Видиш, весела била, да ти треба деци сваке године све више? Деда им је био наточио ракије и у другу чутуру, а баба додала погачу и повише колачића, који
Понеси, Петро, и подај деци прија Јованиној! То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа!
За кога се гиздаш и мешаш у разговор, ђе ти није место? Зар о деци да питамо јаловицу?“ Сви су се тргли, кад Петар рече то.
да срамоти, и њих, и Трифуна, загатиће арест, као што и заслужују оне, које, законитим женама, отимају, мужеве, а деци, оца. – Очекивао је да ће она почети да лаје после тога. Као алапача! И сад га је стид кад се сети тога.
Из ње избија нека топлота и милина. Он је, каже, грмео, да се увукла матором човеку у недра и отима оца деци, а жени мужа. Викао је, каже, као поп са амвона. Обукла је хаљине туђе жене и мисли да је госпожа кад се надодолила.
Целу је кућу, иначе, био препустио својој кћери и деци. Он је хтео ту, на банку, да дочека смрт. А кад би ишао у кућу, ишао би као у посету. Огрнуо би капут.
Вели, гади јој се и сама помисао на тог маторог ајгира. Павле онда покуша да јој говори о деци која ће остати без оца. Али му она одговори да се он, баш зато што деце нема, вара.
Његови братенци имају децу, па ће уобразити да се њихов живот наставља, у деци, да је то њихов живот, исти живот, који траје вечно. Он то уображење није имао.
То је девојче, чисто, мило, разборито, бајно. Божич му рече да је све то лепо и красно, али да Павле брбља о деци, а деце нема и децу не зна.
Желе да живот заврше, а не желе да га понова отпочињу. То својој деци и свом национу остављају. За њих је доцкан да опет почну.
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити.
Гледајући ка преподобноме своме оцу, као да је жив, рече: „Блажена је, благи, твоја неизменљива љубав према деци, оче свети!
народу источио воду, на веће прослављење и почаст преподобнога, штавише на удивљење и утеху благопокорним људима, деци његовој и народу његову, новом Израиљу, учини својом силом да и ова од сухога креча миром извире, јер су неисказани и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Лично достојанство, поштовање и пажња према старцима, понашање према деци и женама, пријатељима и непријатељима, њихово држање на саборима, све показује нарочиту отменост у начину њихова
Људи у пуној снази раде врло мало и сав посао остављају женама и особито деци и старцима. Изгледа да нема занимања које пружа телу и души више одмора него што је сточарство, нарочито кад стада
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Весне да код куће пишем још нешто, иако то нешто, по њеном мишљењу, није особито занимљиво: ко још чита о животињама и деци? - Је ли то било оно због чега си ме данас на скели зауставила? - упитао сам, а она се окренула мени и уштинула ме.
Она је задужена за старање о мајкама и деци. Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање.
Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде? - понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена. Вреле н сјајне шине су блештале на сунцу, а у дворишту Рашидине куће мигољили су се они мали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН 80 ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ,
Госпожа Дафина убрзо увиде да нема шта тој деци да говори, нити има зашто да их гледа. Посматрајући их, учинише јој се блесава и туђа.
Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све
Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све
ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини
Где је некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, а у будућности, само ту безграничну, завејану Русију, куд мишљаше да се одсели, да би једном већ лакше
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За срећног човека се каже: „Мајка га родила у белу недељу.“⁴³ Забележено је веровање да деци која су рођена „мушког“ дана вештице не могу наудити.
). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање. У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде.
⁸⁵ На први поглед, чини се врло чудним како могу родитељи својој малој, тек рођеној деци давати тако грозна, ружна имена.
Из истог разлога, пише Маретић, родитељи дају својој деци и ова имена: Мркша, Завид, Злоба. Називајући децу овим именима, родитељи верују да ће тако одагнати нечисте силе.
⁸⁸ Посебну подгрупу мрских имена чине турска имена које су Срби давали својој деци са жељом да их тако заштите од опаких сила.
Вук у свом Рјечнику наводи обичај у Црној Гори да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо
не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло учинити.
Сродна група мрских имена јесу и имена безвредних, нечистих ствари. Она се дају деци да би се демони и уроци обманули и на тај начин одвратили од детета које ово име носи.
Пошто је црна боја добар утук против демона, деци се као опасна дају и следећа имена: Вранко, Вранча, Вран, Вранеш, Враноје, Мркша, Мркоје и сл.
⁹² Из истог разлога, као одлична одбрана од вештица, вампира и других демона деци се дају имена као што су Трн и Трновица.
“⁹⁴ Име Вук у Црној Гори даје се деци да буду здрава, снажна и опасна као вук. Заштитна моћ имена Вук потиче и отуда што је у српској религији вук хтонско
Родитељи су често желели да им дете буде весело, радосно и срећно, па су стога деци надевали следећа имена: Веселин, Весељко, Радован, Радоје, Радоста, Радислав, Радојка, Сретен, Срећко, Срета итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
изгубљено, кад сам у војсци, као једини писац у целом гарнизону, морао и сам да изигравам Деда-Мраза официрској деци. Ја Деда-Мраз! Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима!
Једино што сам успео да сачувам својој деци била је вера у Деда-Мраза. Све остале бајке биле су сумњиве. Држао сам се за деда-Мраза као дављеник за сламку, када
— рече Поп. —Није ни чудо што су стално болесна! —Молим? — рече Чиле. —Лекари кажу да се деци на овој висини за недељу дана промени крвна слика. Погле какав ваздух. —Шта вреди кад после опет морају да сиђу доле..
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
уметношћу у обичном смислу речи, иако у њу спада; у њу не иду сви ваљани књижевни текстови доступни или препоручљиви деци, о лошим да и не говоримо; није довољно да су творевине дечје књижевности писане са циљем да буду приступачне
Претежан део књижевних дела „намењених деци” уметнички је савршено безвредан, и спада у примењену књижевност најгоре врсте, или у незанимљиво прилагођавање
Неки од њих су применили занимљиве поступке и дошли до необичних и свежих резултата. Потом су та остварења пренесена деци, опет посредством и заслугом старијих.
два века први пут је у историји обраћена озбиљнија пажња на децу као читалачку публику, тек тада је започет разговор о деци и детињству уопште. Развој школства је у томе одиграо одлучујућу улогу.
Коменски је мислио да све што се деци предаје ваља и да се покаже: његово је дело богато украшено гравурама. Тако се, на самом почетку, укрштају васпитна
писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се могла препоручити деци.
С. Пушкин, 1799— 1837) верзије руских бајки код Руса, већ су, мање или више отворено, биле окренуте деци. У свим народима и литературама фолклор се, по својој природи, најпре обраћа најмлађима.
У свим народима и литературама фолклор се, по својој природи, најпре обраћа најмлађима. Народне умотворине блиске су деци можда и због тога што су она подмладак племена, посебно пријемчив за његова најранија и најдубља духовна искуства: без
књижевност постоји, и да обухвата веома разнолика дела, васпитно усмерена у грубом или тананијем смислу, окренута деци час по сили неке своје унутрашње нужности, час у смислу спољашњег, површног опредељења; на једној страни
и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.
Разлике између појединих књига намењених деци одвећ су велике да би се о јединству могло говорити. Сликовнице за предшколски узраст, и кад су духовито и смишљено
А и иначе, текстови намењени предшколској и првошколској деци нужно су васпитно усмерени; они доносе основна обавештења о свету.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његове књиге имају педагошки и васпитни смер. На наслову Басана Обрадовић је ставио: »Мусеј свешченик девојчицам и деци ја појем«, и цела књига је упућена »љубезној сербској јуности«, са намером да је упути у свестан, разуман и моралан
Он хоће народ да отргне од »монашеског воспитанија, које се несрећом до данас вообшче свој деци нашој приподаје«, од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету,
Има у његовом тону нечег кротког, благог, простодушног и добродушног, нешто очинско према деци, и сам Караџић му је признавао »сладак штил«. Он пише течно, читко, на начин врло приступачан широј публици.
су говорили као јунаци његових романа, млади писци су се код њега учили како треба писати, а родитељи су давали својој деци имена личности његових романа. НАЦИОНАЛНЕ ЗАСЛУГЕ. — Видаковић није без извесних националних заслуга.
Народна имена, која је црква раније прогонила намећући календарска, почињу се давати деци. Они који су при крштењу добили календарска имена окрећу их у народна.
Српска књижевна задруга издала је две илустроване књиге његових дечјих песама: за мању децу Чика Јова српској деци (Београд, 1899; ИИ издање, Београд, 1909)87 и за одраслију децу Чика Јова српској омладини (Београд, 1901).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.
У забавни део убрајао би излете у природу. Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу
ГЛАВА ТРЕЋА Максим у школи на предавању. Пошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: — Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу!
и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично увек држе страну својој деци, а нарочито своме сину, и који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло осетљиво, али да професори терају
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.
Разговарамо, тј. причам о њиховој деци, мојим друговима, шта смо радили, куда смо ишли са санкама, итд. Док, ето ти матере.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци. Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта је? Света Софија, Огњена Марија, треба да се честита, па не само женама него и малој деци на сиси. Тако и Милицу, Смиљану и Цвету нађу у календару, само да се могу скитати.
ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци. КУЗМАН: Е, фала богу, сад ћемо ми трокатне куће зидати! Колико се може! — Знаш, што сам те звао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
већ, они типови којима мирно можете да приђете и да покажете прстом на стомак па кажете: „Срам те било; што не вратиш деци фудбал!“ Песници! Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година!
Препиремо се тако недељу дана око послужења, газећи крв до колена, освајајући једну по једну ствар. „Зашто деци не послужиш нану, то је здраво за желудац!“ (Мисао моје бакуте забележена у зиму 1969).
Узмите само оне пакете које за Нову годину деле по предузећима деци службеника! Хоћу да кажем, тамо где је нека јака фирма, деца подобијају огромне кесе са свим и свачим унутра, а тамо
Хоћу да кажем, тамо где је нека јака фирма, деца подобијају огромне кесе са свим и свачим унутра, а тамо где је тањеж деци дају по пет карамела и књигицу о Црвенкапи купљену на распродаји!
) Две банке! А већ сам тада био свој човек, што се каже! И још је као нова, ево, погледајте добро! А на вашој деци, лепо сам видео, ништа испод сто комада! Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Молим. Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар. АЛЕКСА: По обичају: тако обично тепамо деци, и ако је Јоан, зовемо га Јоцом, Јоцком, Јоциком и тако даље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чистунац лабуд језером плови, блистав и миран ко сунчан дан, личи на барку с једрима белим у којој деци долази сан. Заједно с њиме, у модрој води, његова слика наглавце броди.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Све, боме! ВИДА: И зар може то по закону, пријатељ-Проко, да се оставља ванбрачној деци? ПРОКА: Е, видиш, и ту нам је покојник подвалио. Без знања фамилије он је имао ванбрачну ћерку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ако си сањао да те буве пецају, биће батина. Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу.
Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?... шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде. Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...
С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час
Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући. Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.
— Е доста. Изиђите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима. — Како... Зар ви већ радите са словима ? упита га Љубица зачуђено.
Зар се овако почиње ? Зар је овакав цео живот !...« ВИИ Љубица се сва предала школи, својој деци. У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је
Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци. Ради се озбиљно и својски... Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.
Седе и стаде разгледати децу. Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. Осећаше како јој се образи час зажаре час охладе.
И Љубица одмах уреди своје малишане. Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.
— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор. Гојко се обрте деци, па им рече
— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор. Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело: — Идите, децо, кући... После подне раније...
Љубица погледа ва њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад. Веља их затече на послу ; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ФИЛИП: Ја ћу да устанем, згажен, згромљен, тлачен, на челичне војске са дрвеним мачем! Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Би знате, код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија њеној мајци.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
не пише уџбенике за школе; а сем тога, свако спреми по какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци. Уџбеници, управо писци, чекају на ред.
Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ју је некако да личи на његову мајку, скромну, ваљану, пријатну жену, која је сав живот била посветила својој деци.
После године дана дође његово писмо кући му. У њему он поручује својој деци само једно: »Чувајте правду и закон, Христа Бога и свету Тројицу и све божје угоднике«...
— Наредио господин владика да звони и пето. Намрштене Маркове очи раширише се, и он погледа по деци некако необично. Као кад повичу човеку да му је за вратом сабља...
Лепо је тешио моју жену, миловао моју дечицу и дао им шаку ораја... (Поп Јовица има обичај да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на улици, али одмах тај плен раздаје другим малишанима које сретне на путу!
му жене умрле а оставиле му четворо ситне дечице, па је рад човек да узме сироту девојку која ће му бити добар друг, а деци добра мајка. Он није богзна каквог имања, но није баш ни сиромах.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Свима, дакле, и деци. Тако сам, трагајући за врховном једноставношћу, открио задовољство изражавања у кључу званом дечја песма.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави. Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Драганама кажи: „Отишли су тамо!“ „Вратиће се да вас, уз победне трубе, — Реци нашим драгим женама и деци — Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ заспати тврдо на постељи смрти“.
моје, знај, Са светом свију својих снова верних; Ишчупаћу те и предати Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
остварења, — наслеђених од претходних дечјих генерација и, најзад, као говорне творевине које су намењене и деци и одраслима.
зарицалице и разбрајалице; а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама које нису само деци намењене, као што су то: песме о животињама, ређалице, лагарије, и нарочито ругалице.
Осим оваквих дечјих песама, које одрасли казују деци, постоје и песме које су обично саставни део дечјих индивидуалних и колективних забава и игара у разним приликама и са
Оне служе деци за разбрајање на стране при њиховим играма. На кога падне последња ударна, обично кратка и наглашена реч, тај испада
Као посебан циклус занимљивих песама издвајамо песме, намењене у првоме реду деци, а које опевају разне животиње, њихово чудно одевање, особито њихове љубавне авантуре, а има и правих епски заснованих
То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и беспомоћна. (Ето баучине!).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад их отац одведе далеко у шуму, он им наложи ватру, па узевши тикву пође као на воду рекавши деци да седе код ватре, а он ће сад доћи, и тако се од њих украде и отиде кући, а деца остану сама у планини.
Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри. У том ударе онуда некаки Чивути, па кад опазе ватру, дођу к деци па их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца приповеде све шта је и како је, реку им Чивути
” После тога жена покаже деци куда ће изаћи на пут, и деца отиду а жена остане код извора. Деца изишавши на пут отиду кући.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Да друго оставим, рече свети Василије: „А и сам игуман, као отац о деци рођеној да брине се, надзире по могућству свачију потребу и ваљаном помоћи предузме исцељење и очување, и уистину
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
неопасан, у кошуљи, како је од куће, из затвора, утекао; идући шлогиран, трупкајући и заносећи се, кркља и одобрава деци): А... а... тамо... а... а. ЈЕДАН ДЕЧАК (навирује у Васкину кућу и виче): Васке море, ево отац ти, деда Јовча!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
како сам обештао, намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком деци својеј у време младости њи[х]ове добар приклад дати.
мореплаваније, како и јест; позове ме к себи и наложи ми да за моје препитаније, кад би ме грозница пуштала, четворој деци лекције дајем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Кад си мене женио, ти ме ниси ни питао да ли пристајем. добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну.
Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће
И од слуге да просим дуван? Кад бих вама оставио имање, ви не бисте дали Вукашиновој деци, мојим унучићима, ни грозд да поједу. Ни шљиву да откину... А ја нећу умрети без унучића.“ Жури и у себи прети свекру.
“ Пребледео сам. „Велике је науке он тамо изучио, Андро.“ „Све грехе очеви су смислили деци пре него што су их родили.“ Ножеви су биле Андрине речи: „Није смео да загризе јабуку коју су грешници одавно оглодали.
Још једна жена постала је удовица. — Говори тако ожалошћено као даје реч о његовој жени и деци. — А отаџбина... — мотри да ли Аћиму дрхте руке.
Најпре су правила Снешка Белића, касније га југ изгризао, полизао до земље, а сунце је деци разгрнуло снег и понудило песак за игру.
Да је разложио такву помисао, дошао би до овог оправдања: Вукашин ипак ваљда није такав нечовек да не каже деци како им се деда зове.
Па поручујте шта има ко да поручи, јер ја после не могу да се одбраним од ваших жена.“ А ухапшеници су само о деци говорили. Децом су доказивали и своју невиност и жељу да живе.
Види само колике су му цеванице! По стопалу, требало је да већ изиђе из школе.“ „Расте дете. У његовим годинама свој деци расту кости, па су некако ружна. Сви су ти мушкарчићи такви“, рекла је мирно и убедљиво. „Знам.
Он ће сваком погледати у очи: преварен сам. Људи се морају постидети. Отићи ће у разред да одржи последњи час. Деци ће испричати цео свој живот. Да га запамте. Рећи ће им: „Ваши очеви и дедови нису Србији освојили слободу.
За чиновника ти велика памет никад и није била потребна. Слушаш само што ти претпостављени каже и понекад му деци купиш фишек шећера.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење. — Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров. — Чиме ли је Татага зачарала децу?
Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само излете: — Видела сам Татагину децу!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ. Негде сасвим далеко била су остала она времена кад су сви они, око Милоша, били повезани чистијим поверењем.
Знала је да Кнез неће прихватити устав који би могао бити од помоћи њеној деци. Ако остане уз Милоша, значило би да је против своје деце; ако остане уз своју децу, свакако ће бити против свог
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави! Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.
старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сандук, превучен црвеним телећим руном, извади из њега лепе божићне поклоне и предаде их својој сестри и њеној деци. Они га обгрлише са свих страна, пољубише му уста, образе и руку. Он се смешише задовољно.
И онда: моје обећање деци обавезује ме да га испуним“. Олуја одобравања и оркан радости подиже се у народу малишана, стара мајка се насмеши; то
У том кругу осетих се као да сам међу својима. Причах деци разне веселе приче, а она се топише од расположења и слатког смеха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што, са снагом која им још стоји на расположењу, нису на фронту, и прети страшном казном Божјом тој закржљалој деци својих другова (сретних што су склопили очи) која штеде своје бедне животе, имају још осмеха на уснама, поред свих
Твој отац био је државни чиновник и после свога вишегодишњег поштеног рада и своје смрти, оставио је твојој мајци и деци 24 динара месечне пенсије.
као и њихове ципеле, јер се истом четком дотерују, излазе са женом до Калимегдана, па после обично сврате на које деци вина са ражњићима и црним луком ситно исецканим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много. А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело
би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело
” Говорећи о многобројној Фредовој деци, Џим је завршио умовање, поредећи Фреда са стаблом кукуруза које је почело да вене, али на коме се налазе многи
Ћипико, Иво - Приповетке
—Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак, господару! — усрне пред тројицу младе, насмејане господе.
Бићеш се уморила? Сједни! — и приђе њој. Цвета се тек с неколико речи здрави с дружином и одмах приступи својој деци, те једно за другим изгрли. —А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну.
” Сребрни криж сјаји се у сунцу и примиче се окрајку дубраве. Стара Стана чучећи запази га, јави се деци и диже се на ноге... — Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла!
Гледао је муслимански свет у простору храма. Једни се, у нешто бленући, одмарају, неки стари хоџа чита љубокрвној деци из Корана, други, у шареним хаљинама, као сене промичу у вестибулу и испод аркада; нека женска, као прави симбол туге,
Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док је у њиховим рукама била
Затим седе на земљу, изу се и пређе преко воде. Назва бога туђој деци и, помиловавши их својом тешком руком по глави, седе између њих уз ватру.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
са становишта модерног индивидуализма и хуманизма, на шта се Исидора Секулић стално позива осуђујући стари однос према деци и залажући се за ново васпитање. „Сирова“, међутим, или „дивља“ та култура никако није.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу, који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али самртно блед домаћин шапну да за то има дана унапредак. Јер његове снахе, чијој је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО
Светлости је дато Да и кроз мрак сине Песничка топлота Без топлоте гине. 1889. МОЈОЈ ДЕЦИ (Од Бернеа) Двоје малих, сећате ме На времена журан лет: Црно ј’, плаво ј’ ваше теме, Моје застрô снежан смет.
“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива:
жељица моја: Високородност кад би нам твоја, Путујућ’ с неба на крили лаки, Донела увек и дарак каки: На пример, деци кад би донела По пар ципела.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они
Краков, Станислав - КРИЛА
Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци? Образи су му горели руменилом све јаче. Закашљао се. — Као волови сте, који вуку топове за друге. Погледајте.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кажу да при порођајима жене нарочито подешавају деци овакав облик темена. Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од узице држи уздигнут уз трбух, развијени су
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!....
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца су ми најмилија. У деци је света клица, Нова моћ се у њим’ крије, Бољи свет би могô нићи, Кад би знали развити је.
А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над. И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем! — Ал’, где ми је та моћ?..
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А човек луда!... Храни копилад! Љуби их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости, Војнике хитре, брзу освету; И на меком их крилу љуљајућ Одгаја пород
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
; али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле ј. (Караџић, 3, 1901, 136). У Самобору, из истог разлога, мајке којима је
Кестен (питоми). О Бадњем дану, у кући у којој је неко умро или у којој је било свадбе, не дају деци-похођанима колаче него к. (СЕЗ, 40, 1927, 81). КИМ Кüммел (царум царві). Ким, кимлин, кумин. К.
У околини Ђевђелије о Бадњем вечеру, у кући у којој је неко умро или било свадбе, не дају деци похођанима колаче, него к. (СЕЗ, 40, 81).
Типична жртва у к. бива о Светом Илији: тада се скувају зором три клипа кукуруза, па се једу и дају деци из суседства (СЕЗ, 17, 133; 7, 110). На дан Светог Андрије (‹30. XИ с. к.›) приноси се к.
Реч је прасловенска, »гемеінѕлавіѕцх« (Сцхрадер, ѕ. в.). Оман има јаку апотропајску моћ. Њега ушивају (нарочито деци) у појас и у хаљине (ГЗМ, 6, 373; Беговић, 246); такође га ушивају и у амајлије (источна и централна Србија, Караџић,
о Бадњем вечеру бацају се уз оџак и у углове собе (где се замишљају душе предака) а у кући умрлога те године деле се деци уместо колача, док се за време епидемије остављају »на тавану за чуму«.
У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п. или пшеницом (Беговић, 86). Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п.
П. која је извађена из гуше живога петла даје се деци као предохрана од богиња (СЕЗ, 17, 45). П. може да послужи и као амајлија. Три зрна п.
има врло јаку апотропајски моћ. Ко се окити рутом, не могу му вештице ништа (ЗНЖОЈС, 23, 194). Она се због тога меће деци у пелене (»јер на тај мирис не приступа вештица«, Караџић, 3, 1901, 187), и иначе даје се деци, кад иду ван куће, да
Она се због тога меће деци у пелене (»јер на тај мирис не приступа вештица«, Караџић, 3, 1901, 187), и иначе даје се деци, кад иду ван куће, да не буду уречена (ГЗМ, 6, 1894, 662).
Жена кад ноћу пође с дететом па село, понеће собом мало тисовог дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона,
је и средство за уништавање вампира (СЕЗ, 66, 1953, 211). Зрна заруделог ј. нанизана на конац привезују мајке ситној деци око руку — да би била »напреднија« и да не би поболевала (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 43, Јањ). Кадифица.
Ћипико, Иво - Пауци
„Забавника”, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу да их пораздијели школској сиромашној деци. И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима да их господин начелник потпише.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да је говорио о Дабиши у Дубровнику, Ларенси у Константинопољу, Малверији у Солуну, близанцима у Новом Брду, а осталој деци у татарским земљама, Угарској, Соли и где све не, ни имена изгледа није знао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као год што бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
као поклон деци за новогодишње и мајске празнике: „На књижицу за новољетњи дар“ и „Мојој дјеци на мајалес“. „Из доситејевског захтева,
Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се пита који би поклон био најприкладнији за дете (потенцијални дарови изражени
Уопште гледано, другу половину 19. века карактерише већи број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев
Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама из 1872. садржи чак деветнаест Змајевих песама).
збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да песме „душу најљепшим врлинама украсе“) и велику љубав према деци.
за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике, која пева о љубави родитеља према деци („Песме за малу дечицу“ садрже шест песама, циклус „Видосава“ деветнаест).
тек деценијама после његове смрти (1923), заслугом Милана Шевића, сабране у збирку поезије за децу Добре књиге нашој деци.
оставио је у аманет Вуку Караџићу, који га издаје 1833. Од њега остају прве песме намењене деци у српској поезији: „На књижицу за новољетњи дар“ и „Мојој деци на мајалес“. Умро је у Будиму.
Од њега остају прве песме намењене деци у српској поезији: „На књижицу за новољетњи дар“ и „Мојој деци на мајалес“. Умро је у Будиму. Никанор Грујић (1810–1887) био је богослов: архимандрит Крушедола и владика у Пакрацу.
Између осталог, за децу је објавио збирку песама Дар доброј деци (1867) и превео Кампеову књигу Млади Робинсон (1874).
Објављене збирке: Венац песама 1872, Слике и прилике 1872, Божићни дар 1872, Радованов дар 1876, Божић, дар доброј деци 1873-77, Дан и ноћ 1880, Невен цвеће 1877, Дани одмора 1878, Велики српски декламатор 1879, Српски декламатор 1879,
). Дела: Песме 1869. и посмртно издање песама за децу Добре књиге нашој деци 1923. (приредио Милан Шевић). Петар Деспотовић (1847–1917) био је учитељ, дечји песник и романописац.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту. То је поздрав тати од вас. ДЕЦА (мећу). ТАШАНА Тако, сада идите.
И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем их.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Док смо били сами Тодор и ја у кући, опет је то био ”разни свет”... Не знам, заиста, шта је у тој деци око мене. Али ако ћете ми на душу веровати, не знам ни шта је у мени, и не знам ни шта ће бити са имањем.
Прекрсти се пред иконом и помоли Богу овако: — Господе, дај мир души Тодоровој и Бошковој... Господе, смилуј се деци мојој, никога сасвим рођенога немају, а то је страшно, Господе, никога рођенога, до Тебе...
Говорило се то и од шале, и с признањем, па и са завишћу. Многи су родитељи Павла истицали својој деци за пример. Мали гимназисти скидали су му шешир.
и оца и сина и унуке, али можда и срећом, да не дам да се узнемирује побратим мој Марко, и добротвори моји у његовој деци... Ако је неком наспело да умре, и легне у велику гробницу, а општина нема места — лаже да нема!
Дечјег живота је мало било у тој деци. Мирно разговарају па ћуте; па се нашале с неком матором примедбом; па обришу кецељицама сузне очи и заћуте.
Призива слушкињу да растера децу с балкона, да не падну. Свађа се с мачком и мауче. Прича деци страшне приче, и заједно с њима се боји.
Стога ваљда ни отац није био према својој ћерчици оно штоје био према другој деци. Волео је додуше што има и „девојчицу”, али најстарији син, Жарко, сушта слика госпа-Филина, био је тешка конкуренција
Све тако стојећи прича понекад врло дуго, и лепше од лепшега, о деци и разним школама, о људима и земљама негде далеко, и, што је Јану увек много занимало, о мору, и месецу, о плими, о
Учитељ и доктор, вокацијом одређени за љубав према деци, знали су да су то, и узајамно су се помагали, и врло волели.
Некако је одједаред избила код Мије потреба да се дотерује, да се кицоши, сасвим туђа потреба свој осталој деци која су још живела за игру и јурију.
Тог истог јутра Кода није дошла у школу; поручили су њени по деци из суседства да су у Коду заболеле очи. Сетио се тада учитељ, а и деца, како Кода већ поодавно чудно криви хартију при
Сад знате... Већ се ово-оно и поборавило у школи, и канда је највише сметало необично врело лето и деци и одраслима. Једнога четвртка по подне, већ пред школски распуст, притиснула је страховита врућина.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
што детинска нашег Романа дела мојим читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па још, кад родитељи сами досуђују судбину својој деци, то се да некако и трпети. Али се те ствари често комплицирају што се у решавање обично уплету и они који су најмање
Нема сумње да у томе доказу има непоколебљиве логике, али је нама деци то изгледало као кад би нам ко рекао: пошто су лађа, чамац и кришка од лубенице дугуљастог облика, то и ципела на нози
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дете се ваљда не сећа онога дана када су га отргли од мајке. Наредник ми рече да, уколико има података о деци, они су убележени у списку. Стиже и теретни ауто. Деца загаламише радосна што ће се возити.
Сад је доцкан. А деца гладна. Нема ничег да се купи. Замолих трећепозивца да бар негде нађе хлеба... Изделисмо деци по кришку и склонисмо их у заклон. Ја остадох са трећепозивцем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Дивније но што је деци месо опорих јабука, Борову љуску проби водено зеленило И од плавих масница винских и од избљуваности мука Опра ме,
Хтео бих ето показати деци та позлаћења Валова плавих, те рибе златне, те распеване. Пене ми у цвету благословише одлучења, И с часа на час
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из груди мрављег племена изви се крик олакшања, а онда се мајке окренуше деци, старци скупљању имовине. На Белка се нико и не осврну, само што један од осрамоћених младића рече: — Види га како се
жена изјави да би више волела столицу: такву у којој би могла седети кад северац заурла над димњаком и причати приче деци и унуцима. — Па, добро! — рече човек. — Имаћеш је!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад нам свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројите, вашем кројте како вама драго, моме кројте чисто рухо црно — нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко
Кадно свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројише, какво Мирку, онако Маринку, чисти скерлет и зелену свилу, — свако мисли и свако се диви како стрина
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато нам је и уметнуо у мозак такву свест, која би нас судила и плашила кано отац милој деци којино никад ако добри ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили, те
ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ ПАХОРИМА И ГРАЂАНИМА, МУШКОМ И ЖЕНСКОМ СТРУКУ, И ЊИХОВОЈ ДЕЦИ А еда и сад нејма Каинове браће доста и доста и међу мними хришћани?
Јерно тако и мати мила к деци кад своје дијете одбија од сисе и учи га храну јести, исто по мало га напре кашичицом залаже, а не много таки даје,
Такођер и деци не забрањали к себи коншијској путем ли к њима долазити и излазити пред њих... А да би и сад Христос на овај свет
Црпе лажу ка из бунара воду. Оци трпко једоше, а деци потрнуше зуби. Што је коме хвајда од свеће и од сунца, кад очима не види?
и целокупни људи бити, јер нам је све ово детињски посао био што год смо пословали, зашто кад смо већ стасити људи, деци се ругамо и подсмехујемо што они мајсторишу збирајући им иверје и трску, црепове и блато повише; мнимо нешто ће лепо