Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и снаху, она слеже раменима, али ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад се ви заволесте и једно другом омилесте. нека вам је срећно и ајир!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко
Ухвати је овчар, ишчупа јој крила, и дâ је деци да се с њом играју: „Ево вам, децо, чавка” — рече „која хоће да је боља и од орла.
” „Хе, моја јадна децо,” — одговори она — „ми смо курјаци зле и опаке ћуди! Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ни ветрови срушили, почне сам од себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свом се крају клонити, тако, драга децо моја, и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле — осећам сада, да
— То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не
О свему томе ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети.
Онда обично мој отац, кад је у цркви, опомене народ и запрети да ћуте. Да видите, децо, да је попа цели дан говорио, не би тако ућуткао као мог оца неколико речи. Сви ућуте као да водом сваког залијеш.
” Ово ми је, децо, овако све да је било, мој отац казивао, а ја вама приповедам, и жао ми је што не могу да знам, које је године што
(Ти̓ исти̓ тефтера наћи ћете, децо, једну половину у мојим писмима а друга половина издерала се; а то је сачувао ду̓овник Јеремија у манастиру Грабовцу,
” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао, кад је тако дочекао.
(Овде, децо, немојте ми замерити что ја не пишем имена, будући да смо онда крадом и с великом опасностију пролазили кроз туђе
” (Сад, децо, о оном одговору немачком, на моје прошеније, које сам пис̓о у Забрежју и послао преко доброга обрштера Лајтнера,
То сам слушао, кад сам из Русије дошао; а ту био нисам. Јоште и о овоме, децо, да вам кажем. Кад сам дошао из Русије, они̓ наши̓ ускршњи̓ поста, пише ми Јанко Катић да су сви момци одустали
— „Е — вели, — да није погодило, не би ти могао говорити”. — Сад, децо, смејте се ви, али док вам последак кажем, мал̓ да нећете рећи: било је истинито предсказаније неко.
Питате ме, децо: А да сте ви довели 60 Турака и тескере донели, би ли Карађорђе оне Турке исек̓о и тескере попалио? — Не би, но би му
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: — Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? — Ко, ко, ко?... — повикаше многи радознало. — Нико други већ баба Мирјана! — Која Мирјана?
— Шта велиш, синко? — упита баба полако. — Знаш ли ти неког Саву Савановића? — подвикну Ћебо. — А одакле сте ви, децо? — упита баба. — Из Зарожја! — подвикну Ћебо. — А? — учини баба, не чувши добро. — Их, ала је глува!
— Саву Савановића! — дрекну Ћебо и сав поцрвене од тешка напора. — Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим. Био је то опак човек! — А где је укопан? — подвикну Ћебо опет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За вечером се водио обичан, домаћи разговор. Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени... Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка.
Ћутао је, премишљајући црне мисли... Већ се и ноћ спусти... Он диже главу и рече: — Вечерајте, децо. — А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. — ... А? Хоћу, хоћу!... Да се помолимо богу, па постављајте синију.
— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла.
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег! Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!... Хајдмо!...
— О, гнездо моје!... О, радости моја! Бабо! Најо! Браћо!... Сви!... И ти, Јелице, и ви децо!... Овамо! И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: — Чули сте једну моју заклетву.
Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом. Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. — Ех, да је бог друкчије рекао!.
Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: — Тако, децо, тако!... Алал вам вера!... А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија.
— шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!... Нека сте благословени, децо моја! Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем. — 'Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! — рече она. Глас јој звони као звоно, а очи светле као вечерњача на небу.
Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.
Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирург
Е, ово ти је баш права каштига божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете! А ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.
Сећа се како су двапут силазили у подрум по вино, и он и Јула. — »Децо, нема вина; донес’те вина! Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин.
— ’Ај’те, децо, с кола, ’оће господин попа да иде — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола. Али деца неће с кола.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
брижном али поноситом свету, који га тако мило и са дивљењем посматра, каже просто и јасно: Господо, браћо моја, децо, жене, ево ту пред вам а, гледајте добро, ево ту пред вашим очима, стоји једна покварена, годна душа, једна одвратна
Теодосије - ЖИТИЈА
чувши за чудо са божаственим младићем, и омивши своје преподобно лице многим сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји ученик, а образом монаштва је један наш брат, а син је благочастивога цара српског.
А сви чувши, умилише се срцем и душом. Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад је ваљевска војска чула Карађорђеве речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!“, „верујте децо (каже прота Матеја) да ту није војник остао који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао што је то
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
„Илирија”! (Одлази Вукичиним вратима.) Децо, господо, овамо, овамо! СВИ (долазе): Шта је? СПАСОЈЕ (раздрагано): „Илирија”! „Илирија”! „Илирија”!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то примењени час природних наука и учитељ је говорио о птицама певачицама и непевачицама. - Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али знам ја шта ти мислиш! Где ћемо, ког ђавола, сад да се паркирамо?! Нигде ниједног места у улици . . . – Здраво, децо! – Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији?
Твоје лепо кућно васпитање пуно грехова и малих слатких табуа! Децо, ако будете дирали прстићима рибицу, полудећете и завршити у најстрашнијим мукама! – Гаде! — рече жена. – Хвала!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА: Само пробај, пак ћеш видити шта ће бити. Срам да те буде! УГЛЕД 4. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао! МУЖ (оцу): Гди су новци? ЖЕНА (мужу): Гди је капа? ОТАЦ: Ког врага, шта је то?
МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца. ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили? МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“.
МУЖ: Ја сам старији. ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти! ОТАЦ: Децо, то ништа не ваља. МУЖ: А ваља ли да обећате, па да преварите? ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
изгубио привлачност и поетску вредност, али он делује у супротном смислу од оног што је „песник хтео да каже”: Ево, децо, то је онај Пура-Моца, Што је већем трипут бежао од оца!
Тренутак Душан Радовић присутан је у дечјим публикацијама од првих послератних дана; песничку збирку Поштована децо објављује 1954; пажњу шире јавности привукао је тек пошто су се велике књижевне распре из педесетих година стишале, а
Радија и Телевизије, остварује неке од најзапаженијих дечјих емисија на тим програмима (Весели уторак, Лаку ноћ децо, На слово, на слово).
Плакета Поштована децо била је путоказ, охрабрење, заокрет. Танка књижица стихова, две-три хиљаде речи, а опет, једна од оних објава које се
Од четрдесет одабраних књижевних састава, половина изгледа отприлике овако. Руку на срце, добро сте се ви, децо, снашли у тој проблематици, све ту мање-више иде као подмазано, тече као вода ладна, само је тешко сва та родољубива
Па нека неко каже да је рад на идеолошком образовању код нас попустио! Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: — Е, децо, децо, зар тако! У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду
Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: — Е, децо, децо, зар тако! У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду
Пошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: — Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу.
једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: — Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има. Мир! Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те!
— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и
Тада Максим започе: — Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару. Срећа његова што није владао у доба Марата,
Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу. Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од
Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то. Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.
О песме моје, јадна сирочади, Децо мила моји лета млади, Тедо дугу да се са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем
Серашћере био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице! Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!
П песме, јадна сирочади, Децо мила моји часа млади Што на срцу тедо да одраним, Да одраним од зла вас одбраним, Па да дугу са небеса свучем,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама!
А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да бог те је нађете, то бих волео него све царство своје.
Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: — Добро дошли децо! Еда је бог дао да сте нашли воду? А старији синови одмах прихвате: — Хвала богу, нашли смо.
Мати им одговори: — Бог ми вас помого, децо моја! Добро ми дошли. Јесте ли ми се добро прошли? Змај један одговори: — Јесмо, слатка мајко!
— па им онда преповеди како је нестаде и зашто ју он тражи. А напослетку рекне им: — Идите, децо, сутра у свет те потражите царену кћерку, а сад ми се прво закуните да побратиму никаква зла учинити нећете!
Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери. Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође.
Сунчева мати запита ји лепо: — Имате ли ви, децо, своју рођену мајку? Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће.
Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци. Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка.
Мати им рекне: — Чујте, децо, да вам мати каже. Ви сте моји синови, а она нека ми буде кћи. Ви сте браћа а она нека вам буде сестра.
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: — Шта је то, децо? А они му одговоре: — Чини штету, па хоћемо да га убијемо.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Па гди седи разум? ИСАЈЛО: Ено га, у соби. ШАЉИВАЦ: Децо, мени се чини, да ћете ви да страдате од доктора.
ИСАЈЛО: Ја му више не смем излазити на очи. ШАЉИВАЦ: Моја децо, и треба да се узмете у памет. Разум вашег господина прогутао је један магарац! ИСАЈЛО: Јао, куку!
МАРКО: Купи, чича, магарца. СЕЉАК: Не превари! МИЛОШ: Зашто? Видиш како је леп. СЕЉАК: Децо, знате ли шта продајете? МИЛОШ: Магарца. СЕЉАК: Ви се варате, то није магарац него човек. МАРКО: Ха, ха, ха!
СЕЉАК: Ту имате право, него је гриота човека уместо магарца терати. Зато, децо, пустите ви тога магарца. МАРКО: Иди, чича, бог с тобом. Него, купи га, даћемо га јефтино.
Купите магаре! ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то? (Увати га за руку.) Стани мало, дечко. Кажи ти мени, шта си ти?
Је л’ тако? СЕЉАК: Јесте. МИЛОШ: Кад јесте, ти онда немаш права више с магарцем располагати. СЕЉАК: На моју душу, децо, маните се ви тог ђаволства. Магарац је мој. СВИ: Није, није! СЕЉАК: Ево му Жиг! ЈАКОВ И ја имам жиг.
СЕЉАК: То је на тај начин зло. МИЛОШ: Купите магарца, купите магарца! СЕЉАК: Мога магарца? То је млого. децо, што ће га други купити? дајте га мени! СВИ: За шест дуката, за шест дуката! СЕЉАК: То је млого! ЈАКОВ: Ниже није.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити. ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати,
СТЕВАН: Ваљда јој је жао било што нас је толико мучила. ТРИФИЋ: Моја децо, овом се није чудити. Страсти човека преобрате у звера, све му природне чертице извуку, постане скот а не човек.
Устани, девојко, ја ти праштам, јер сам више ја него ти крива. ТРИФИЋ: Децо, ја видим да је овај дан срећан за мене. Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И она као била на скијању! Кладим се у шта год хоћете да знам како ће печети први час! — Како? — Е, па драга децо — рећи ће — јесте ли се лепо одморили? Од чега да се одморимо, ког ђавола, сем од ње? — Сада треба озбиљно запети!
Идеалан брак ... — Ајде, ајде, децо! — јавља се бакута са задњег седишта иза новина, јер предвиђа куда води читава ствар.
Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће!
Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет. Бакута никако да се заустави
— изјављује матори, а затим одмах наставља. То су, дакле, ти чувени журеви младе генерације! Имате право, децо! Само се ви лепо забављајте и не обраћајте пажњу на нас старије!
социолошки неартикулисаних модус вивендија регионалног паралелизма“, а уноси, баћо, „Лаку ноћ, драга децо!
После изнесоше тв-кењаторов сто са микрофоном, а унесоше „Лаку ноћ, драга децо!“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.
“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите се, људи. Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној
Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди. ЦВЕТАК Ја видех цветак мали У трави зеленој; И истргнут' га хтедох У жељи пламеној.
Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”. Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском
Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас! Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад.
Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново доба, нови дан Годину нову буди.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
га пренесемо у своје собе крај црвеног гумна испод сунца на горње чаршаве ветра где се калпак за калпаком котрља? Децо где је семе? Зар да вас наследи трава?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред зору наиђе нека магла и захладне. Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена. — Бог вас благословио! Око подне угледасмо варошицу Уб.
— запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом.
— Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу!
— и девојке се закикоташе. — Је ли, бога ти — приђе ми једна старица — знаш ли где је Дринска?... Ех, јадна децо. Син ми је тамо, и ја се свако вече молим Богу да вас сачува — стара се загрцну.
Наше је одступање дошло изненада, те жене наричу на сав глас: — Зар нас душманима остављате?! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Играте се, децо!... Шта сте се то играли? — Крпигуза, одговори један смелији дечак — Зар не знате лончића? — То је за оне из првог
— О, молим.. извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо. Децо, дајте коју столицу. »Хм, па то је он !... знам ... И гле сад шта је !« рече Гојко у себи. Он познаде писара.
— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.
шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: — Децо, идите кућама... брзо! Журите се!
Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело: — Идите, децо, кући... После подне раније...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
246. Санак иде низ улицу, Води децу за ручицу, И дечици говори: “Спавајте ми, децо мила, Да се сити наспавате, Да изјутра подраните, И мајчицу одмените.“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ено врата, ено врата! — вичу деца и показују врата, која су остала на противној страни. — Пссст, мир, децо! — Будитебокснама, шта се чини! — крсте се неке жене. — Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот!
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.
вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... — Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. То беше давно жељена лозинка за младеж.
не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене!
Та правили су нас горима од животиња. Не могох се уздржати, него приђем ближе па подвикнем: — Децо, лаже ова госпођа. Ништа од тога ни налик није било у XИX веку. Ја сам из тога века и могу вам посведочити.
Кад баш много навалимо с питањима, он, да би се одбранио, проговори: — Вâлимо господа Бога, децо, зар тамо свет иде да се проводи и да гледа како ће живети? — Јок.
— — Хе-хе, како би ти хтео много да знаш. Благо вама, децо, док мало знате!... Тако је и Христос рек’о, да ћете ви сви у рај... а после већ, хе-хе... све грех за грехом...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава! ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам неколико питања О томе, шта ко
Ко је још видео тај дан У коме човек остари?). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан. В Саобраћај стао, насред сквера Два кондуктера играју кликера!
Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати,
Јер има негде једна мачка... БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у
Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава...
Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји? — То локомотива спава.
И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео! Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи: — Слатка децо моја — и још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Побијена децо наше земље здраве! Ви сте спасли наше драге, наше миле, Попадали гордо ради наше славе На домаку бесне, неумитне
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше мајке, и ви младе, наше снајке, ви девојке, наше сејке, и ви децо, узданицо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: „Шта је то, децо?” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им, какав је сан уснио, па им рече: „Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да Бог те је нађете, то би волео него све царство своје.
Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: „Добро дошли, децо! Еда је Бог дао да сте нашли воду?“ А старији синови одмах прихвате: „Хвала Богу! нашли смо.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
него и душевне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију, који има одважности да каже: „Ходите, децо, и послушајте ме, и страху Господњем научићу вас.“ (Пс.
Спасење видевши, Творцу избавитељу вапијаху: Децо, благословите! Божаственом светлошћу испуњен бив, оче, божаствене слави јави се покојиште из којег светлости
божаствене муње луче подајеш вернима лице просветљавајући, православном вером таму јеретичку прогонећи вапијаше: Децо, благословите!
благодаћу Божијом гробница моштију твојих излива чудеса дивна, вером просијав и са анђелима, славни, окупи се појући: Децо, благословите!
православној веру држећи, веру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач реч Божију, Симеоне, појаше: Децо, благословите!
Богородичан Река нам јави се, Пресвета Отроковице, од које, обамрли, напивши се живот задобијамо вапијући: Децо, благословите!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да! МАРИЈА (грли пасторке, потресено, плачно): Хвала, децо моја слатка! (Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.) ИВ Јовчина чардаклија на чивлуку.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље довео; не
многе парове соједињавајући, и њи[х] као чада своја богаподобним гласом благосливљајући и говорећи: ˋРастите се, децо моја, и плодите се и напуњајте отечество с добродетељни и богољубни житељи; подајте свету словесна и разумна створења
богат који сироте младиће рода свога, кад види да имаду дар и склоњеније к науци, на науку даје, говорећи им: ˋИдите, децо моја, учите се; бог вам чрез мене к томе помоћ даје.
Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не
Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?” Ја: „Овде би ради остати, ако нас примите.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Не, војско! Станите, децо! Војници чују Аћимов изнемогао глас, стоје укочени, без покрета, као и сељаци згомилани под брестом, који је на
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем
Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју, клетву моју, Не могу да заборавим!“ Ј.
„И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?
Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!“ Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „А и ми старији слушаћемо још како радо!“, додадоше неколико њих старијих. Питагора се осмехну. „Да, децо моја, што више година товарим на своја леђа, у толико радије мислим о својим младим годинама.
„Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда.
„На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао. Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље.
А што даде ту највећу рибу џабе?“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!“, одговори им он, „цену за ту рибу уплешћу дуплом кредом у рачун“.
„Сав потребни прибор за ту игру пронађосмо у сандуку“, додаде стручно старији мушкарац. „Али, драга децо!“, узвикну стара мајка, „за такву игру треба много више особа; ваше друштво недовољно је за њу“.
„Е, децо!“, рекох им, „још нешто. Пошто је, као што вам рекох, ово арапска игра, треба нам и пешчана пустиња“. „И њу имамо!
“, викаху они у исти мах. „Сад имамо све што треба, пођимо онамо!“ Они цупкаху од радости и нестрпљења. „Али, децо!“, рече пренеражено стара мајка, „то неће ићи. Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ево испуњавам га. Испричаћу вам једну од својих најлепших успомена из прошлих ратова. Тиче се, децо моја, храбрости и милосрђа једног, растом, врло малог српског војника, који је потпуно заслужио да буде слављен као
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. — Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао. Ако га извршите добро, биће вајде свима.
како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? — Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица.
— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! — Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.
И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. — Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима.
— Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. — Што си ти тако ослабила?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им приступи и запита их: — Што се ви, децо, свађате?
Кад је Петар ово чуо, мало се промисли па им онда рече: — Децо, ја ћy вам те ствари поделити. 3атим их узме од њих, и каже им да иду сви троје тамо на један брег, „па кад ја махнем
Петар им сад подели њихове ствари и рече: — Задржите, децо, смрт која за мном ево јури, и не пуштајте је све донде док ја мало одавде не одмакнем.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао! Маши се, среће ти, да штогод поједеш — бићеш гладна?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења, у столицу.
ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења, у столицу.
Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.) Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене.
Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.) Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене.
Толика фамилија, па морам сваком да дам за успомену и, иначе, потрошиће се то за три године. Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Душе нечастиви, очеса Моја зрјат премјененије от стојашчих громно безаконије. МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. Добро упамтите од Феме како је зло кад прост оће да дигне нос нависоко.
ФЕМА: Уј! МИТАР: Богме, ујела је млоге, ујешће и тебе. Ајдете, децо, да не пређе и на вас ова болештина. ЈОВАН (клања се Феми): Божур, мадам. ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Исто место. СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао! СТАНА: Лутам ли ја, Ил’ ова стаза на пут изводи Откуд ћу скоро старим очима
Та Смедерево!... Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака
Ја сам и онда био са тобом, Са модрих уста кад је лебдео Последње речи свети благослов: „Нека сте срећни, децо, обоје!...“ СПАСЕНИЈА (пада му на груди): Станоје!... Ох!... СТАНА: Проклети, бог дао! ГЛАВАШ: Јест, ја сам био!
(Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили! А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато...
ДРУГИ ТУРЧИН: Или си се, овако стара, у другога неког загледала?... Можда у коншију? СТАНА: Смејте се, децо!... Мене прођоше Смехова лепих дани весели; Сад плачем само. ПРВИ ТУРЧИН: За киме, бако? СТАНА: И то да кажем!
О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја. Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена...
И деца се смеју, па чак и стари капетан Зарић, који седи за суседним столом и вели: — Еј децо, бог вас не видео!... — Ко?... Је л’ ја? — подражава Брана Перу. — О-хооој!
Задовољан сам што тако лепо мислите о моме пријатељу. — Он приђе и помилова је по образу. — Хајдемо, децо! У ресторану запахнула нас је пријатна топлина. Узели смо сто у углу. Ми смо скинули шињеле, а оне капуте.
Лука заусти да нешто каже, али ућута. Када смо се идући пут нашли, Тома се обрати Арлети и мени: — Знате шта, моја децо: ви ћете нас извинити. Потребно је да са Полетом купим неке ствари. Кроз два часа наћи ћемо се на овом истом месту.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” А, тако л’ је, мале мајсторице? Туд ли шибате? Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан. ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо! — Век за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од
Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости! Реч ти узедох; — Ал’ и ја клањам према истоку И метанијама богобојазним Поглед
ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо!
Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег... — Милост је, децо, ово његова, Ово оружје и пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове — Да га славимо
) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко?
А њим сам многе И опасније ране лечио... Ма шћах вас питат, децо, Куда пођосте? На далеко ли, млади, смислисте? БОГДАН: Далеко, старче, богме далеко!
РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...
њине панцир кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна алемска Од њине крви, децо, делије! БОГДАН: Био се с њима, Али се не би њима предао!... РАДОШ: То никад не би!
рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним Као аманет сјајне освете За пород чувам срца сломљеног Зар њима, децо?... Клетници!... БОШКО: Та је л’ могуће, боже господе! Ах, бабо! бабо! БОГДАН: Ах, оче! (Хоће да га пољуби у руку.
Братоубице, убице части! Ужасне прље мога имена; Побеђени су... Ах, побеђени!... (Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро!
Каж’те ми, ево, да се потурчим, Понемчим, талијанчим, арапим... (Метанише.) Алах ил алах! Чујете л’, децо? Сердар вам седи турски говори, И нисам Србин!... Ја сам муслиман!
Ја сам муслиман! А и како бих Србом постао Кад су ми деца Турци рођени?... На ноге, децо!... Хајд’ на ђауре!... (Исукавши нож, спрема се да одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Хајд’ мајци сад!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка! И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: — Иди код деше, и ногу, стопку
Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. — Хајде, нане! — почињу понова. — Ама, не могу, децо... Младен изиђе. Долази до ње.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Узмите тољаге, децо моја, и изагнајте силу нечастиву из тога обузетог штетника, да вам не прља и скрнави кућевни праг.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.' Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском
Он подиже руку десну, (на груди му лева пала) Па говори стражи својој, што се збила крај машала: „Отманова мрска децо, мрак нека ми тело крије, Ал' дух мој ће тек да живи, дух слободан ено гди је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Архипастир александриски, окружен својом пратњом, посматраше благонаклоним погледом дело своје пастве. „Децо“, рече он, „учинили сте богоугодно једно дело што сте разорили овај пагански храм, последње уточиште јеретичке вере и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо! Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну.
После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога. Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али могу децу бар кроз рупе на вратима да последњи пут видим. (Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Од блата је човек начињен, мој докторе! Имаш децу, имам децу. Знамо.” — „Не ружите децо клупе, то је крађа. Испишите што хоћете на табли. Ко први види, нека избрише и ћути.
„Баш ми је мило што их гледам под тим амрелом, стиснуте као три шибљичице... Еј, децо, децо... Одоше за угао, на Дунав... Тамо је данас ваљда цела моја школа...” Паланка је доиста потпуно опустела.
„Баш ми је мило што их гледам под тим амрелом, стиснуте као три шибљичице... Еј, децо, децо... Одоше за угао, на Дунав... Тамо је данас ваљда цела моја школа...” Паланка је доиста потпуно опустела.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Наш Роман сад тек нађе елемент свога живота. »Овамо, децо,« — рекне он својим содрушцима — »сад ће се играти!« Со тим им искаже мyѕтеріум своји аљина, начини и њима таке исте,
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
имењакињом Овде у царству које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Нула, децо, није ништа, а опет може да буде нешто. Кад је сама, није ништа, не вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз
“ Професор је просто, завршавајући час, рекао: Децо, писмени задатак за идућу недељу: „Испеци па реци!“ што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: Децо, за
“ што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: Децо, за идућу недељу писмени задатак: „Бифуркација Патагонаца у односу према осцилацији Ескима“.
— Јесте ли видели, децо, море? — отпочео би професор објашњење тих доказа. — Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро!
Тај мали из друге клупе био сам ја. — Е сад, видите, децо, кад Сунце стоји овде где је сад Живко а Земља овде где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје
А када би знао лекцију, отварао је час нарочитом беседом, коју би увек почињао овако: — Децо, француском језику треба да поклоните нарочиту пажњу.
само, да наведем како нам је лепо и разумљиво објаснио шта значи у немачком језику: помоћни глагол: — Помоћни глагол, децо, то је онај глагол који помаже главном. На пример, ја копам виноград и онда ја сам глагол грабен, дакле: іцх грабе.
Wерден је дакле у овоме случају тако исто помоћни глагол. Јесте ли добро разумели, децо? — Разумели смо! — одговарамо ми једногласно, јер одиста смо необично добро разумели ово објашњење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал’ беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу, не сме јунак на нас ударити; ваљаде је нашао девојку, па нам иде, носи свадбарину, — жао му је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор поговара се и свет светује се, свако вам добро напред износи, част и рухо се готови и пут