Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
сме да је опсује, да јој се наруга, да је прстом покаже, да је снегом, да је блатом, да је кундаком тресне. Дечак се, у сну, окреће на другу страну.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
лађе калкулатор — рачуновођа калоче — каљаче Касија царица — роман Милована Видаковића катана — коњаник кевиљ — дечак, момчић комплимент — похвала; похвална реч, понекад ласкава и удворичка конзисторија — црквени суд контракт —
Африка
сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви
Груди и трбух су се дизали бурно од тешког дисања. Младић, скоро дечак, прво се уплашио од мене, а онда ми нагло стаде прислањати лице уз руку. — Шта каже? — питао сам његовог брата.
Теодосије - ЖИТИЈА
Још из детињства веома кротак дечак, у свему тихо обличје и нарав имађаше, и једноставном и безболном, душом и потоњу благодат божју на њему у младом
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тема је била нешто о мајци а дечак је написао како би више волео да не пише о томе: „Моја мајка није мајка. Кад би то била, бар понекад би спремила
Тај мали Емилијан! Рођен 1903. год., погинуо несрећним случајем 1914. Са слике нас је гледао дечак у морнарском оделу с читавим чудом златних дугмади и ресица. Осетих Рашиду сасвим близу себе.
— насмејала се, али тај смех је био кратак и помало усиљен и ја сам знао да се плаши. Дечак је одбијао да одговори, али је и даље ходао иза нас. у мојој ђачкој торби уместо књига била је Грета.
- Хеј, Сулејмане! - рече Рашида, а дечак хитро одскочи у сенку једног дрвета које није било довољно велико да га сакрије.
- Ако ти дамо педесет динара, хоћеш ли престати да нас пратиш? - рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе. Хоћеш ли или нећеш? Хтео је. - Остави тамо, а онда продужите!
Наставници и ђаци држали су говоре и плакали. Био сам добар ђак. Добар друг. Дечак у кога су се полагале велике наде и син дивног, уцвељеног оца.
- Даћу ти сто динара, Сулејмане - рекох. Дечак се за тренутак заустави, а затим продужи даље као да ме није ни чуо. Даћу ти две стотине динара, Суљо, ако кажеш где
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
1. ОД ДЕЧАКА ДО МЛАДИЋА Да се дечак замомчио, тј. да је од детета постао момак, види се по његовом спољашњем изгледу, одећи, украсима, али и по његовом
Тек када се разним обичајима и обредима полно сазрео дечак означи као момак, односно када се јавно, ритуално обележи и од стране заједнице потврди његова зрелост, тек тада се
² У Лици, када дечак од четрнаест година почне носити ћемер, киту на капи, преплетене опанке и лепшу одећу, тада се броји и у младиће.
Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА Младић полно сазрео још увек није ушао у ред
У овом узрасту, међутим, већ почињу да се јављају речи које диференцирају женско и мушко дете. (1) Дечак. Ова реч означава мушко дете узраста од 6—7 година, па до 10 година.
велики број врло карактеристичних речи које откривају да народ овај период препознаје као кризно прелазно стање. Дечак тада више није дете, а није ни момак, и зато се употребљава деминутив речи „момак“, па се каже — „момчић“.
⁵⁰ У почетку, као сасвим мало дете оно има релативно низак друштвени статус, али већ као дечак од својих седам-осам година (негде и раније), када преузме извесне радне обавезе, стиче све бољи статус.
дечјег развоја (јасно издвојене и временски фиксиране узрасне категорије као што су: „новорођенче“, „беба“, „дете“, „дечак“, „девојчица“, итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У соби седи дечак а из ушију му иду жице. Оне пролазе кроз таван затрпан старим стварима, кроз напукле црепове обрасле маховином, а онда
да је наш средовечни мушкарац дубоко испод сивог пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у кухињу, где сатима седи и пуши, гледајући са
ни сам шта ће с птицом, поклони све скупа некој старој госпођи и побеже смејући се после ко зна колико времена, као дечак. Одлазио је у нове четврти. Правио све дуже и дуже туре.
неку врсту помирености са судбином да ће увек бити исто: она, вечита мета неузвраћене љубави, он — смртно заљубљени дечак чија јој је патња одувек сметала.
Човек, жена и њихов бледуњави дечак тешко дишу и још теже савлађују успоне. Стоје дуго неодлучни пред набујалим потоцима, плашећи се да загазе и пређу на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли. После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића.
Репресивни поредак којем је дете по сили ствари потчињено у овој поетској визији једноставно не постоји. Вучов дечак бори се, воли и пати слободно, као самоодговорни субјекат Вучова деца као да и немају родитеља.
У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог косача”. То изгледа несрећно и натегнуто, и личи на симулирање игре: Рука руку
Игра с пословицама и изразима нејасна је, натегнута, механичка. Распитујући се за животно искуство одраслих, дечак ће, поред косача, посетити кошаркаше, једног старца, а покушаће и са применом достигхућа техничке цивилизације.
управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са окорелим безнађем: Окамењен и нијем, дечак је остао сједећи онако како га је старац гурнуо. Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче.
(...) Уз окно замишљен дечак стоји, посматра кестен како пламти као да важну лекцију памти. У оваквим и сличним стиховима Лукић проговара лирски
Требаће вам! Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Иронија, поука, виц који се проширио у надстварну
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЧЕТАК КЊИЖЕВНОГ РАДА. — Његош је пропевао још као дечак. Из доба од 1825—1827. помиње се једна његова несачувана »пресмијешна и више сатирична но исторична пјесна о некаквим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
НОВИНАРСКА ПРИЧА 284 НАДРИЛЕКАР ЈОЦА 287 СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ
Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!
Ево на пример, огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у
На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас. Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас.
Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи! Путују дани у сјајном низу, када је мама рођена близу. . . . . . . . .
Путују дани у сјајном низу, када је мама рођена близу. . . . . . . . . . . . . . . . . . Нарашће дечак, постаће човек, време ће најзад повити стас, ал ће се вечно памтити рука, мамине очи и мио глас.
“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто. Још док је дечак био, пастир за брзом козом, деда је јездио много идући табан-возом.
На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава. ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА Дечак Слободан на пут се спрема, весело, сав у жару, штета је само што друштва нема, јаше кобилу стару.
„Ко се то ноћас мува по гори?“ — повика дечак, шума се ори. „Ко сам и шта сам, шта те се тиче!“ — одговор стиже сув.
Ја сам ти главом Јежевић Боца, оружан с триста шиљастих коца.“ „Триста колаца, убојних справа!“ — прошапта дечак, леден. — „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!
КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан санак снио: у космосу да је био. Прошетало вредно дете, обиграло све планете.
“ „Све верујем, ал на страну чоколада на Урану. Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Неко пита: — Дакле? — Дечак. „То, то, кажем у себи, то! Не, нисам о томе мислио, никако о томе. Доцкан је, страшно је доцкан!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана. Детиње руке биле су крваве и згрчене.
Не више од једног вода. Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак. Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Играте се, децо!... Шта сте се то играли? — Крпигуза, одговори један смелији дечак — Зар не знате лончића? — То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једном се скупила деца око њега, па га запиткују и слушају његове приче, док тек један дечак устаде па рече: — А што тебе, чича, мрзе варошани? — Одкуд ти то знаш, — запита он и погледа дечка зачуђен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ Садржај ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ 3 ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ
СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ Стефану и Бориславу ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА Овај дечак зове се Пепо Крста. Он станује у последњој улици у великој каменој кући.
и Бориславу ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА Овај дечак зове се Пепо Крста. Он станује у последњој улици у великој каменој кући.
Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста. Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда?
Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда? Зар не видите: дечак је погружен, као цар Кога су прогнали из домовине, тако свирепо ...
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На мангупску фуруну сунце личи, Стално гори, а
Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни... Неки дечак шутнуо је лопту, Прсло је стакло на његову прозору; Предложио је да се „деран најстроже казни”. Ја, ја...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
а... тамо... а... а. ЈЕДАН ДЕЧАК (навирује у Васкину кућу и виче): Васке море, ево отац ти, деда Јовча! ВАСКА (истрчи, полети оцу; узима га од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хтео је да се придржи за краву, а она се измакла као да га се гади што је он, дечак, још дете, са стрином. И што је толико слаб, а његови вршњаци се хвале и причају, само о томе причају по читав дан у
је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је чуо танко мајчино цвиљење. Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда, наједном, као да је с неба пала, улете лопта кроз прозор. Дечак, који је трчао за њом, чучну и загледа се у дубину. — Па, овде има неког? — узвикну и стрча се низа степенице.
Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било. Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се.
ТАЈНА У најпрљавијој улици града, међу чистачима и носачима, пијаницама и бескућницима, појави се једнога дана дечак пред којим су се сви и нехотице заустављали. Како и не би?
Како и не би? Светлокос, светлоок, сав прозрачан, дечак је изгледао као да долази из неког другог света. Такав сјај је из њега избијао да би, још дуго након његовог проласка,
Зар је то могло да не пробуди радозналост? Ко је? Откуда је? Како се зове? Пљуштала су питања, али дечак је тврдо ћутао. Шта и да им каже?
Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио? Нађе дечак две одбачене четке и убрзо се прочу као најбољи чистач обуће у граду, али новац се у њега није задржавао.
— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача.
А када се заиста вратила, старац и сам поверова да је дечак чудотворац, па рече: — Хвала ти, Златоусти! Рекао је то само једном, али се назив Златоусти прилепи за дечака као
3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај се наглас насмеја: — Наравно да постоји!
— Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти. — Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет. Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса.
Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли?
— дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се. Осим јелена на ливади никога није било. Само је кроз ретке облаке лутао месец.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима је умео да тумачи говор са седам језика и да говори на седам језика. Као дечак, сатима је шврљао главном, Дубровачком чаршијом (сада је то део Улице Седмог јула, од Кнез-Михаилове До Југовићеве)
Речима, дабоме. Изгледало му је да никад живље није оцећао него тог дана колико су онај дечак-несмајник од некада и овај достојанствени терџуман, слични.
Као и онај дечак, тако је и Сима терџуман веровао у снагу речи; као и онај дечак, знао је дејство унутарњег склада, ако се постигне.
Као и онај дечак, тако је и Сима терџуман веровао у снагу речи; као и онај дечак, знао је дејство унутарњег склада, ако се постигне.
Стиже у прави час. Око чесме гомила, што већа то и тиша: нем обруч склопљен око низама1, обруч који се сужава. Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив. Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац.
зору, кад је ваздух као сечиво а даје снагу, и кад сваки ветар, за трен, стане: тад, кад вас свет утихне у свитање, дечак трчи уз Авалу и губи дах.
пада по земљи, битка је стварно страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.
на стрмини између Јевремове и Јованове и увек изгазе сенку у којој лежи, на некадашњем изворишту Чукур-чесме, бронзани дечак, некако слеђен.
Тако је полако сазревао за учење. Морало је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и привлачило а
Желео је да буде сахрањен у том граду пуном немира у којем је, ко зна зашто, он нашао мир. Дечак је осетио како време обележава таму а земља је мирисала, а биље се мигољило, а ваздух се развлачио у растопљене
Као да први пут удише ваздух, дечак је викнуо и тај узвик се брзо истрошио под пролећним облацима. Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је
Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је дечак, смлаћен тим чудом које се збивало у њему, заривао шаке у њено руно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
под суверенитетом владара Виртемберга, тако да се он роди као поданик једног немачког владара и као петнаестогодишњи дечак био примљен за питомца Карлове школе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе. У свом следећем покушају чинило се да следим
Све је било добро док се није појавио један чудан дечак. Био је то син пензионисаног официра аустријске војске. Тај деран је јео живе мајске гундеље и уживао у њима као да су
Наравно, сваки би дечак могао да погоди рибу под таквим условима, али сам ја на себе преузео тежи задатак и до најситнијих појединости
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Па ни мој отац ни моја мајка нису знали читати ни писати. Ту се намеће питање: шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без икаквих средстава донети Америци ако би се нашле
Верни старим обичајима Срба, у дугим зимским вечерима Идворци су одржавали своја посела. Као дечак ја сам био на многима од њих у кући свога оца.
Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо.
Био сам увређен и изазван, али сам ипак стишао своју српску нарав. А онда је један већи дечак пришао и збацио ми фес са главе. Распалио сам га по носу и онда смо се ухватили у коштац.
Али, на крају, он је био амерички дечак и знао је занат, а ја сам био српски ”жутокљунац” који није ништа знао осим да вози пар мазги.
- Америка је земља у којој се све брзо мења - рекао је пошто је чуо да сам ја онај дечак, и додао је: - мора да сте се много променили, јер ми сада изгледате као прави Американац; а ми смо овде као и наша
- Америка је земља у којој се све брзо мења - рекао је пошто је чуо да сам ја онај дечак, и додао је: - мора да сте се много променили, јер ми сада изгледате као прави Американац; а ми смо овде као и наша
Све што смо овде изнели знало се давно пре Херца. Први експеримент ове врсте видео сам још као дечак у Панчеву, када ми је учитељ Кос објашњавао теорију муња према Бенџамину Франклину, теорији која је била у супротности
Да бих им помогао, тада сам описивао рад свирале на српским гајдама које сам посматрао као дечак. Још онда сам довољно добро схватио рад ове свирале па сам њено деловање касније повезао са радом звучне виљушке.
Тек на крају пада осетио је у пуној мери силу реакције која потиче од нагле промене у моменту. Сваки дечак и девојчица у основној школи треба да знају за Галилејев Закон, а знали би га кад би их томе поучили кроз неколико
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тамо сам први пут, као дечак, између наранџастих корица могао за један дан да прочитам историју француске или немачке књижевности.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Провлачићу се како сам се и досад провлачио, али ми је за ово дете. (За њим стоји Миле, дорастао дечак.) Некако бог му није дао дар за школу – истеран је из свих школа, и то за свагда.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и готово изнутра, из самог доживљаја, кад приповедач Миле не би био рођак јунакињин, уз то и довољно од ње млађи дечак? Рођак је и млађи је да би га она без зазора могла пустити веома блиско, чак толико да телом уз тело с њом ковибрира.
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!”7 А дечак је, дакле мушко је, да би Нушкини еротизовани покрети били опажени баш мушким оком, да би дрхтаји женскога тела
И док Томча пали цигарету, дечак прати трептаво смењивање осветљених и осенчених места на немирноме лицу. Тако су код дубоко потресеног Томче унутарњи
За увођење, дакле, служи темпорални поступак у компоновању. А не уводи нас нико други него дечак Миле. Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева породица, он одлази у течину кућу, на крсну
13 Малочас описани пут који је дечак прешао у пратњи својих родитеља заправо је пут који води у хронотоп среће. Праобразац је, дакле, садржан у раном
среће између четири кућна зида у које нас - као што је то у првом поглављу показано - не уводи нико други него један дечак: приповедач Миле из Старих дана.
Онај дечак који нас је пре тога, у пратњи својих родитеља, провео кроз ноћну игру светала и сенки. И док је „напољу хладан и влаж
Није тешко препознати да су соба, кућа, башта и варош оне исте у којима је боравио дечак (приповедач) из Ђурђевдана и Увеле руже. Све је на своме месту, све је као некада. Само, делује сабласно.
свакако у вези, прво, Станковићево често враћање у детиње доба, затим његов приповедач који се најчешће појављује као дечак, и најзад они инфантилни страхови и садржаји који се лако препознају у Софкиним доживљајима.
209 Нешто касније појављује се он и у улози јунака који сам о себи приповеда (друго „ја”): сада је дечак, а варош није далеко тамо , него је за дечака Милета блиско овде. Потпуно исти поступак налазимо, рецимо, и у Нушки.
234 Пишчевић, родом из Шида, као тринаестогодишњи дечак учествовао је у походу на Француску, постао аустријски официр, да би се затим преселио у Русију и, у војном чину,
Краков, Станислав - КРИЛА
— Врућина ми је. – За срећна повратка, море. Замазани дечак са погледом сунцокрета и масном, дроњавом кецељом трчи са ишараном боцом.
Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса. Потом их је један дечак водио у уске и мрачне улице. Последњи пут се нашли код Викторије. И сада се Бора није много зачудио. — Гле, Мије...
Петровић, Растко - АФРИКА
сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви
Груди и трбух су се дизали бурно од тешког дисања. Младић, скоро дечак, прво се уплашио од мене, а онда ми нагло стаде прислањати лице уз руку. — Шта каже? — питао сам његовог брата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке. А и онај дечак који продаје кикирики. Из даљине зачу се музика. Сви се окрећу на ту страну, нагињу и пропињу на прсте.
— Ето, тако, кажите. Где је Трајко? — Није ми ништа, господине капетане — проговори један омален, готово дечак, коме су тек избиле науснице. — Немој, немој, Трајко. Изостани ти вечерас — саветовао га је очински командир.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У поезији пак новом поколењу припада Иван В. Лалић (1931). Он од прве збирке (Бивши дечак, 1955) до изванредне последње (Писмо, 1992) постепено обнавља запостављену линију симболистичке поезије: код њега
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»белешке«) седео је дечак Стојан, а лево, такође поред ватре и нарамка ч., девојчица Стојанка, и они су стоку на излазу гаравили (= бележили,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим знањем и умећем. Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да напишем неке
умовањем, покушао је да га нађе у тамном вилајету, у заумним световима, на чије га је капије довео Јевђеније, као дечак који проводи кроз шуму слепог старца.
Господе, дај му снаге да отрпи. Улиј му је у данима његовог искушења, не дозволи да тај млади дечак потоне под налетом сопствене жудње.
Можда ћу претерати кад кажем да се дечак пре свега устремио на зла створењца апиште, која како народ говори станују баш овде, у пукотинама ове стене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На првој степеници с леве стране, нацртан је човек као дете у колевци, на другој, вишој, као дечак, на трећој као младић, на четвртој као зрео човек, а на петој, највишој, као муж са својом породицом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Како је човек старији, губици постају све већи и непреболнији: дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
искрено причати: да је Србу заволела до слабости; да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из
И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу. Још се некако подмладио. Смршао као дечак: смршало му тело, и лице, и прсти на рукама, и зглобови на ногама.
Живот је уосталом изашао био из њега још у Суду. Мртвога Мију гледа доктор-Милутин, и сва болница: — Онолики дечак; сада, као оборен зечић... Савест... кад се дигне — џелат. Преживела је све то, како и мора бити, паланка.
хоће ли или неће моћи и даље остати као чтец грчких антифона Србин дечак са дивним гласом, коме је крајње време да иде у шегрте? итд.
” И дочекала је Харисијадеса, двадесет и три године старијег од себе. Маћеха и пасторак, дечак од дванаестак година, заволели су се много и искрено. Јелена је грлила малога и шаптала му: „Кажи ми мама, мама, ма-ма!
Како већ бива кад два несрећна створења нађу срећу — држе је обема рукама. Па се дечак разболи, да умре. Годину дана је лежао, исисао своју срећу до сржи: Јелена је живела само за њега.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пошто се било смркло, затворио сам прорез где је био смештен дурбин и упалио батеријски фењер. Задовољан као дечак који чита љубавни роман, сео сам на пољску столицу и почео читати. 1. августа 1916.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Хај, доба чежња и визија, младићи. Дивка на водама Мими Дединцу, другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење.
пред врата, из замрачености своје собе, Да бих те видео још једном; Соба је пуна крви; Табах по крви расејан, као дечак кад уби свог оца. Гледам те храбро, одлучно, Први пут овде, под правим углом, са родне груде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАКОВИ 21 ОГЛЕДАЛО 25 КРИЛАТИ БЕЛКО 28 О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА 33 3ЛАТОКОСА 37 МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА 41 СТРАШИЛО 45 ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА 49 ВАРАЛИЦА И СМРТ 52 ЧАРОБНА МЕТЛА 59 БЕЛУТАК 63 3ВОНО КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО 66 САТ С КЛАТНОМ 69 БРЕГ
Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху. Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем?
Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући. Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену уз ухо.
Нежно, све нежније шумела је шкољка. А ујутро, сунце провире кроз прозор и виде како наслоњени једно на друго спавају дечак и шкољка. Иза склопљених очију пловио им је сјај бисернога зрна. Море је било далеко и тихо.
Људи су јатимице хрлили да га виде, али су само један дечак и један песник знали да то у излогу, у ствари бљешти једна чежња.
МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ Високо изнад земље, као котаричице о небо окачене, њишу се градске куле У једној од њих дечак Ведран на птице, децу и облаке пажњу не обраћа. А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа.
— каже бака. — На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи освојиле лице.
Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу! Без Месечевог цвета нема му оздрављења! — Потражићемо и наћи цвет!
Без Месечевог цвета нема му оздрављења! — Потражићемо и наћи цвет! — кажу отац и мајка. — Дечак га сам мора наћи! — тврдо ће старац Милија. — Од мехура сапунице је тананији!
— Твој цвет те чека! — каже. — Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте! Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао?
Ко зна колико је тако ишао? Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток. Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње.
— Ах, проклетнице! — зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида. Не чује и неће да чује како га купина моли за милост.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...