Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година. А и време је већ да га ожени. Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и
Симицу због његова мркова, добио је сад за писара и премешта се у други срез, а на његово место послали некаквог дечака: изгледа као метиљава овца — јадно, суво, непокретно, не уме честито ни говорити...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мирисале су јагоде. Народ је изабрао за судије једног старца са седим власима који је био мудрац, и једног дечака са плавом косом који је био копиле. Жена је стајала у гомили и смејала се народу, и ругала се таквим његовим судијама.
Жена није веровала у Бога, и није разумевала речи мудраца. А није веровала ни у љубав, и није разумевала сузе дечака. Није веровала ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без
Африка
Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.
Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака. Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто
Црњански, Милош - Сеобе 2
није знао добро, а ни трпео, био је млад, лепушкаст човек, црне косе, црних брчића, са увојцима лепо удешеним, као у дечака који много сестара имају. Био је сав утегнут, у куртку, црвене чакшире и чизмице, и много се, то вече, смејао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
опијени, као буником, небесним песмама оргуља и хора, мирисом тамјана, збрком латинских речи и анђеоским изразом лепих дечака, који су помагали бискупу при служби.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОД ДЕЧАКА ДО МЛАДИЋА 127 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА 129 3. ОД ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ДЕВОЈКЕ 130 4. ОД ДЕВОЈКЕ ДО ЖЕНЕ 132 ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕ
обележава прелазак извесне границе у развоју која раздваја мало, неразумно, „лудо“ дете од одраслог, паметног детета (дечака, девојчице). Овај обичај у литератури до сада није довољно описан и адекватно објашњен.
1. ОД ДЕЧАКА ДО МЛАДИЋА Да се дечак замомчио, тј. да је од детета постао момак, види се по његовом спољашњем изгледу, одећи, украс
¹³ Сима Тројановић наводи да се у Доњем Унцу за момчуљка каже „прлабуч“, а ова реч означава дечака „који је из деце испао а у људе не приспео“.¹⁴ У срезу бољевачком за момчића каже се још и „чирак“ и „шипарац“.
Сасвим је друкчији развојни пут девојчице (много сложенији, трновитији и кривудавији) ка социјалној афирмацији него дечака.
Децу, иначе, туку до пубертета, односно дечаке бију док се не замомче (око 15—16 година). У Црној Гори, ударити дечака од 12 до 13 година, ако је већ почео носити оружје, била би највећа увреда.
“³⁰ Дакле, као што је код дечака увођење у обављање пољских послова објава зрелости, тако је за девојчице крај детињства када науче да везу кошуљу.
„Забавне“ игре, односно игре замишљања, драмског представљања, углавном играју девојчице или мешовите групе дечака и девојчица. Оне су веселије, мирније, без грчевитог надметања и борбе за што бољи резултат.
Очигледно је да и дечје игре одржавају различите путеве социјализације дечака и девојчица. У играма представљања и играња улога, девојчице се вежбају да прихвате норме групног понашања, да се
(за мушко дете на прагу младости, односно за одраслог дечака који је, како се то каже, „из деце испао, а у људе неприспео“).
“, „Докле се за мало дете говори да је ’беба’?“,... „Када се за дечака/девојчицу каже да је ’младић’/’девојка’!“ итд. 8.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Остали седе, леже или чуче чекајући да и на њих дође ред да уживају у слушању. Они напрегнуто мотре дечака са слушалицама на ушима, завидећи му на драгоценим минутима. Можда најлепше ствари већ пролазе?
На жалост, ови стихови су непреводиви, али можда ћете у њиховом ритму осетити нешто од неизвесности и стрепње дечака што стоје искушавајући своју срећу, свој страх да не буду шуга.
се у неку само њему познату мелодију, и ја сам је чуо: било је у њој грмљавине звука и речи које допиру до дечака кад не успе да се увуче на неки вестерн, па стоји сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај
Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном вештином, упркос свему,
Припадао је оној врсти претерано осетљивих дечака који су устројство гимназијских правила мрзели до те мере да су излазак из школе очекивали као претварање ружног
Али његове мишице начињене од лукавства лисице, костију и коже, лоше ухрањени мишићи дечака који је упознао глад ратних дана, никада до краја наједен, чак ни у најбеднијој посластичарници најсиромашнијег од
Нико и не сања да је наш средовечни мушкарац дубоко испод сивог пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у кухињу, где
Прича им колико Скупштина има већа, показује топове у Војном музеју, а непрестано гледа једног риђег дечака; исти он, исти тај корак, то зверање испод ока — као да сам себе види кроз београдска чуда.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици (Нарав се мења); пусти дечји снови (Да сам ја краљ); лењост (Гаша); склоност ка кинђурењу и
Уместо добрих, лепо васпитаних дечака на сцену ступају уличари, дечји пролетаријат: довитљиви шегрт Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у
Пада у очи необазирање Вучових дечака на захтеве и наређења одраслих, на родитељска старатељска права и навике. Репресивни поредак којем је дете по сили
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка.
Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи!
писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде трком!
“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво!
Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана. „Ово је, друже, у писму веле, најбољи дечак Африке целе црнци вам листом успеха желе.
“ Четвртог дана поштар Босанац, јавља ми зором: Стигао странац!“ Погледам брзо. „О Тибетанац!“ Окице косе дечака красе, прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета, зна се.
“ Петога дана поштари звоне, ваљда их сами ђаволи гоне. „Ево дечака из Аризоне!“ У писму веле: „Делијо мила, шаљемо дивног дечака Била с Дивљег запада. Зар није сила!
„Ево дечака из Аризоне!“ У писму веле: „Делијо мила, шаљемо дивног дечака Била с Дивљег запада. Зар није сила!“ Шестога дана долази зима, с леденог Пола путник се прима, стигао дечак и од
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гроф Хојос је био нека врста дечака, са косом као слама, који је долазио у моју собу и молио да му се веже машна. Био је мешавина лепо васпитаног мондена
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен. А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац. Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.
Отвори врата и уђе. На средини стоје четири дечака, и сваки држи по једно уже. Само дебели конопац од тешког звона виси слободно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.
нечим топлим и ведрим испод очних капака, Зажелевши да се то вече доброте продужи До краја живота кроз живот свих дечака.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Видим оно дете, ћутљиво и послушно. Оног вредног дечака са живим очима... Вукашин на њему види исту кратку браду, тамну, која га је увек подсећала на купинов лист прикачен
Ђорђе се наднесе над плавкасто лице дечака са склопљеним очима и отвореним устима, тесним густом и ситном дахтању. Запрепашћена, Милунка га збуњено гледа, па се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било. Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се.
— Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена? — старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...
Рекао је то само једном, али се назив Златоусти прилепи за дечака као шкољка за стену. Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права!
Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га.
— Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се. Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа! Једном си ти мени помогао вративши ме у воду. Сада ћу ја теби. Пењи се!
ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака. Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци.
Сведочиле су то његове панталоне чије ногавице нису краћале као у осталих дечака, и забринути погледи оца и мајке. »Шта ли ће с малим бити?
Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак.
Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега? — питали су се родитељи, а око дечака је расла празнина. Другови су већ отворено бежали од њега, рибе и ракови завлачили се у дубину, јер их је гађао
Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле?
— Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају. — Желео бих да видим светионик! — рече. — Можда је дед још жив!
Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко гвозденом руком стеже грло. — Умириће се море! — покуша да утеши дечака, али небо је тамнело, а таласи расли. »Добро је што светионик гори!« — помисли. »По њему ћемо наћи пут!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака. И Сима терџуман хита ка чесми.
Сима се нагиње над дечака а на лицу му је туга. Подиже главу, више нема туге, сад је на реду одлучност, не гледа ни у кога у обручу а свакоме
ни у кога у обручу а свакоме изгледа да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда му има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да
Слушају га: и гомила, и низами, и жандарми. Дечака односе, везани низами корачају испред Симе, између жандарма, у зеленилима башта трепере десетине зеница, грађани иду
Прича о дечаку дошла је много после приче о Добрачи, али је ипак Добрача тај који свакога дана обилази дечака. Као и некада, Чукур-чесма је и сада средиште овог краја на падини према Дунаву.
Зашто баш њега? Добрача добро памти и види још, у себи, оног младића, готово дечака који у Бечу, потпуно слуђен, буљи у књижарски излог.
Сељани су хвалили дечака који је, преко ноћи, постао човек а показивао се вешт у трговини. Добрача је, не без чуђења, налазио у себи неку
Нешто од тог праха обложило је и дечака: у таме у њему и ван њега наишле су искре, бића прозрачне радости, лебделе су и осветљавале.
У једном није могло бити сумње: кад год је бивао у Београду, Црни Ђорђе је свакога дана долазио да обиђе свог дечака а то је значило да сваког дана залази и у кућу руског изасланика са којим би се, разумљиво, тада сретао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад си био мали ти си највише волео да играш „дућана“. У то време ја сам био у оном добу дечака који се поноси што у фамилији има и млађе деце од њега.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Не, него томе како се не сумња у вриједност опипљивога. — Е, то је већ теже... А ти, — искоси се на дечака, — пази да не упрљаш или не скинеш завој! И сутра дођи опет.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Да није било неколико изузетно глупих дечака, који заиста нису знали ништа да раде, моје оцене из тог предмета би биле најгоре.
Једног зимског дана сам успео да се попнем на врло стрму планину у друштву других дечака. Снег је био доста дубок и топао јужни ветар нам је ишао на руку.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Школски распуст дечака поклапао се са одмором добрих, старих волова. И ја сам неколико лета провео на овом занимљивом послу.
Сеоски волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови. Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара.
“ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.” Мислим да нема српског дечака који није чуо за ону дивну руску песму коју је написао велики руски песник Љермонтов, у којој се каже: ”Изашла сам
Једна већа група старијих дечака пришла ми је и понудила помоћ да се на броду снађем; били су то ђаци славне Карловачке богословије, где је било и
тешко, с обзиром на физичку снагу и добру праксу коју сам стекао на пашњацима у Идвору, да избијем било ког немачког дечака мојих година, или старијег.
Расна мржња је била водећа страст онога доба. Да није било оне топле љубави чешких дечака и њихових родитеља, осећао бих се веома усамљен. Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг.
и црвени фес на мојој глави, мора да су привукли велику пажњу, јер одједном сам приметио да се око мене окупила група дечака разних узраста и уз смех и подругивање показивала прстима на мој фес.
Јасно се могло видети да ми није био пријатељски наклоњен, али када је чуо изјаве окупљених дечака продаваца новина и чистача ципела, омекшао је и вратио ми мој фес.
Провести по шест недеља сваког лета као чувар стоке у друштву дванаесторице несташних српских дечака, такође чувара, значило је жестоко надметање у рвању, пливању, чобанском хокеју и другим напорним играма које су
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон
Ћипико, Иво - Приповетке
Из једне од тих кућа, заклоњених између голих дрвета, избише два дечака: гоне пред собом краву. Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја.
—Еј! —јави се дечацима. — Може ли се прећи вода? —Изуј се, па можеш! — одговори један од дечака чисто српски, и својим плавим очима мирно га погледа. Миливој погледа на Арнаута. Мора да води о њему бригу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и лице трептати, као очи, ако опажање протиче у описаним околностима и прелама се у доживљају нимало случајно - једног дечака.
У једној другој приповеци, Нашем Божићу, опет налазимо дечака у истоветној улози: у празнично праскозорје доводи нас он до свог кревета, у тренутку кад му чула из сна израњају и,
Отуда и њени - неочекивани и неочекивано јаки инфантилни страхови. Из доживљаја дечака приповедача изворно потиче и осећање сигурности у меком, топлом и утутканом кућном простору.
оно има знатног удела у јунакињином (каснијем) неочекивано брзом прихватању очеве одлуке о недоличној удаји за сеоског дечака; у њеноме - након кратке побуне и противљења - не спољњем само и присилном, него унутарњем и искреном повиновању
се он и у улози јунака који сам о себи приповеда (друго „ја”): сада је дечак, а варош није далеко тамо , него је за дечака Милета блиско овде. Потпуно исти поступак налазимо, рецимо, и у Нушки.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.
Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака. Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
који су некад због кратковидости служили у дубокој позадини, оспособљени су сада и седе у рову поред голобрадих дечака. А тај људски резервоар, одређен да погине, топи се из дана у дан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Због овог последњег нарочито. За Стикриоса је још рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа осим што је спавао с тим одурним гадом, тим крпељем и сметењаком.
Мирис печења. Господе боже, мирис печења. Зар сам морао да се сатирем гањајући оног дечака само зато да бих на страшном месту, Саборишту, видео гозбу рашчињених калуђера, да бих раширених ноздрва удисао мирис
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
снагу младалачких илузија (жеља да постане светитељ), али и значај доброг учитеља (мудри игуман у њему види паметног дечака жељног знања и подстиче га да се окрене школовању).
Романи морализаторски описују судбину дечака у складу са њиховим карактерним особинама, али је приповедач усредсређен на психологију детета у чему је њихова
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Рано почиње и та гадост у човеку. Учитељ је за време одмора ушао у пети разред, и на очиглед неколико дечака мирно избрисао с табле њему лично упућену врло безобразну поруку, заправо питање.
Судите ми што брже, одмах, и на смрт! ја сам најкривљи, ја сам убио и ону девојку и оног дечака убијте ме, што пре, не могу да трпим стид и срамоту!
Набије их се двадесетак дечака и девојчица, трче, скачу, чувају, док могу, кромпир. А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан
деце чији су родитељи желели да им се деца колико-толико користе том наставом у језику, и с неколико старијих Срба дечака који су учили грчко пјеније, јер се то добро плаћало приликом литургија на грчком језику. Таква су ето људска посла!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим! — вели љутито Мића и одречно махну руком према дечаку.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу!
— Од мехура сапунице је тананији! Ако из куле изађе, први ће га ветар одувати као јесењи листак! — штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?« — Он га мора сам наћи!
Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе! — Изведе старац дечака на улицу. Кад, гле! Улица камену кошуљу обукла: где ту да никне цвет? Подиже Ведран главу увис.
Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака. Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља.
Окрете се и виде: вода као махнита јури за њим. Прети: потопиће и планину и дечака. Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш?
Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења.
— Лепши си и паметнији од свих. Ако те буду гурали — и ти их гурај! Ударе ли те — и ти удари! — жена помилова дечака по глави, поправи му наборе на огртачу и погледом га испрати низ улицу. Оклевајући, пође дечак.
И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме.
— Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен! — жена привуче дечака к себи, загледа му се у очи и осмехну: — Немој то никада заборавити!
Је ли чудо што у дом дечака из сузе рођеног поче долазити народ да тражи помоћ за своју болест или тугу? Постаде славан дечак из сузе рођен,
Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне трава. ОГЛЕДАЛО Корачала млада жена улицом, а за њом се и велико и мало освртало.
уже вукло, нити га је спасилачки брод ка обали одводио, већ је Сребренка искиданом мрежом прамац чамца омотала и дечака ка сигурноме носи! Испружи дечак руку, дотаче Сребренкин реп и шапну: — Хвала ти, Сребренка, хвала!