Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки камен је белег њене дуге повести. Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта ти, болан, знаш што се може наћи овамо горе ...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона краћају. — Гле, па наш дечак расте! — ускликну, а дечак од среће занеме: краба га, значи, није преварила...
Тај пут до мора ја ћу проћи, заиста проћи! — мали воз снено прошапута, а свет дечакових играчака се насмеја и не престаде да се смеје До дубоко у ноћ. — Гледајте овога што излази кроз прозор!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба. Скупљала је читав мали музеј дечакових ствари: „Мама твоја то мисли на тебе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо. Наједном, нестаде пута и испод дечакових ногу зевну понор. Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук.
и узе их у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до дечакових ногу, и каже: — Пожури, Ведране! Твоја се стена на власи косе држи!
Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу! Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу. У чуду су га гледали видари и лекари.