Употреба речи дечице у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Решила сам се да идем служити. Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и широких долина, сасвим за Омирова и|Исиодова чтенија пристојно место, зовомо Плавно; ту се остановим и сакупим доста дечице.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Хоћеш у Росију. За полковника! Е сад држи! Потписао си!“ „Потписао сам своје дечице ради! Плашио ме, да ће ме у пехоту преместити!

Колико нас је у аресту? Број, дебели, број – колико нас је сахрањено? Можеш ли да ми кажеш главе дечице наше, поклане, које нико у твом хришћанству није оплакао, а којима би могао на начиниш пут, да се бели, од Вијене до

Затим чу како Трифун застења и како му одговара, мрмљајући, као да се напрегнуо: „Сићи ми с душе, слуто! Наслутићеш! Дечице своје ради отидох из отечества, а ни овде стајати не имам за чим, на чему, и при кому. За мене сва земља запустела.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

деценије касније, Александар Вучо (1897—1985) ће створити нови, супротни тип дечјих јунака; од питоме и послушне дечице неће остати ни трага ни гласа.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Прастаре даске крова се црне, памтећи триста и један дим, под стрехом врабац, наравно, ћути и још је безброј дечице с њим.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице !... Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Оп је до душе удовац, две су му жене умрле а оставиле му четворо ситне дечице, па је рад човек да узме сироту девојку која ће му бити добар друг, а деци добра мајка.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то! А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Њива и ливада ти родила а весела чељад по кући ходила! Да ти бог дâ у тору оваца, у кеси новаца, кокоши на бубњишту, дечице на огњишту. Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да неко не остане изван двора. Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Зашто да жена стоји шест година залуду? Она би ласно за толико времена троје дечице имала, и рада и[х] је имати, дојити и [х]ранити. Зашто, дакле, ова створења свет божји да не виде?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Стара мајка се збуни и растужи, но ја јој дођох у помоћ. „Знате шта, дечице; показаћу вам како се можете играти, иако вас је мало“. Малишани уперише у мене своје окице, пуне очекивања.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак брашна, поњаве, јастуци, а на врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго своје мале главице па радознало гледе шта се то око њих све, збива, не појимајући зашто је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Извлачила би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под раскрошњеним дудом и бацала му се у наручје.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим! И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра

И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра да вам преседне, мила дечице, кад будете сазнали да је чигра у индиферентној равнотежи онда кад буде моменат конусне запремине раван моменту

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности