Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић НАИВНА ПЕСМА огледи и записи о дечјој књижевности „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић НАИВНА ПЕСМА огледи и записи о дечјој књижевности Садржај ЈЕДАН ВЕК ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ 1 Уводно питање 2 Модерни феномен 4 Почеци 6 Дете и дечја
Покушаћу да изложим нека запажања која нас могу приближити одговору на ово питање. У расправама о дечјој књижевности, онима које су доступне нашем читаоцу, најчешће се приказују видови употребе ове врсте књижевних дела.
Због њих, и само због њих, разговор о тзв. дечјој књижевности добија један могући смисао. Таква дела нас наводе на помисао да је дечја књижевност једна могућност
и просветни радник, приређивач Илијаде и недаровит писац који је „спао” на децу, стихоклепац и пустолов, сви су они у дечјој књижевности нашли уточиште и заклон.
поспешује је. У својој књизи записа и подсећања о дечјој књижевности Шкловски (1893—л984) истиче: „У време кад сам ја био дете, дечјом се књигом трговало, али дечје
друга форма изражавања, дечја литература има свој корен у фолклору”, истиче Изабел Јан у својој занимљивој студији о дечјој књижевности2. Самоук, неписмен до своје петнаесте године, и Андерсен (Х. К.
Оно што је у дечјој књижевности значајно појавило се накнадно, случајно, независно од циљева васпитача и планова издавача: извесни
Прилагођавање дечјој публици узима се као неопростив грех. Кроче (В. Сроце, 1866-1952)је то овако образложио: Уметност за децу никада неће
У свему томе постоје, чини ми се, неке забуне и обмане: у примедби о прилагођавању дечјој чита- лачкој публици, деци се приписује улога коју она немају нити је могу имати.
О дечјој моћи примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и ка
Дечја публика није једини, ни тако јасно утврђени разлог постојања онога што је у дечјој књижевности највредније. Оно, пак, што је писано само за децу, због деце и у „дечјем духу”, доиста је књижевно
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Прве његове дечје песме још су из 1858, али нарочито од седамдесетих година он ревносно и обилно ради на дечјој поезији.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Старији у чело, до њих старке, и тако редом, чак до краја, где су млађе жене, али оне ретко седе, већ су или у дечјој соби где умирују и успављују малу децу, или у кујни и тамо помажу тетки.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И мећавом злобном. Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео. Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
33, 1963—1964, 386—394). Могуће је да је у сремској дечјој игри сачувано симболично сахрањивање из прастарог култа божанства плодности, у коме је врба имала важну улогу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Стога се „целином свога израза и схватања“ Орфелин „обраћа свету детињства“ те својим особеностима песма припада дечјој књижевности.
Песма „Несташни дечаци“ посвећена је карактеристичној дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (Ташани): Жива била, жива била! А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем. (Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао.
СВИ Није била. МЛАДЕН Па кад није била, неће ни бити! (Полази ка дечјој соби и виче): Овамо ти! Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”. У дечјој соби рек, трапез, кобила. Жарко комадује и показује, а сви мали Гавриловићи скачу, вешају се, лете, и падају, да је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
приликом објашњавао да човек има тридесет и два зуба, што се поклапало са тридесет и два слова у азбуци, па се нама, у дечјој нам машти, чинило као да свако слово виси окачено о један зуб.
У нашој дечјој машти су сад већ све госпође у вароши личиле на нуле, а све цифре крај њих на њихове мужеве. Чак су нам поједини људи
Некако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: „кад би неко пошао“, јер то значи „кад не би пошао“ да не би ни било доказа о
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно. На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И скривања наша тако вешта бише Да се нигда, драга, не нађемо