Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо! — одговорила би му Миона уздахнувши. — Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније...
— Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније... — Како бих ја, болан дешо, могла угасити ово огњиште, где су се ова сирочад први пут ватре огрејала?...
Сачувај боже!... Никад, дешо, никад!... Јеленко само слегне раменима, па зајми рало и волове, те оде на њиви да узоре Миони колико јој треба за
Јеси вредна, јеси паметна. Само си нешто слудовала... — А шта то, дешо? — упита Миона и погледа Јеленка мало зачуђено. — Што оно дете не остави код куће, да ти барем штогод помогне?
Ти си ионако сирота и мученица, па... — Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу! — одговори Миона и заплами се мало у образу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо ?... А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... — Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. — Сестричина ми...