Употреба речи диван у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу. Диван пар људи, помислио сам, а да л’ ће бити и срећни?...

Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за ручак; како није горд, него, лепо, и од најцрњега сиромашка прима част...

Он се осмехну, и у томе тренутку изгледаше, заиста, диван. Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...

— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... — То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја.

Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... — Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... „Не... не може!... Никако не може!... Тај поп!...

— рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. — Ама, сједи човјече! — Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. — Како је здравље? — упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!...

— Али сутра не играј се главом... — Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он.

Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. Стаде онако диван и поносит, па викну: — Добро вече!...

Порти вескати се — врзмати се, обилазити врг — тиква, бундева гида — жеља грм — храст далга — вал, таласање воде диван — врста кревета за седење или спавање дин — вера, закон долама — дуга горња халина преко које иде појас дувар — зид

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.

У авлији се указа путнику диван призор. Права идила; дивна идила сеоског газдинства! Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па

И Нића сниваше диван јутарњи сан. Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.

Стигоше сватови са младожењом. Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.

И млада беше дивна. Плаве очи као небо ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан. И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле

Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас, а песма била нова, дотле непевана и нечувена у друштву,6 па је све очарала песма, а њега и песма и певачица.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари. Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!

— Изволите сести. Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао. Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се

Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну. Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.

Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород. Тако се живело пре седамдесет година. Давно било, сад се тек приповеда.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Један диван талас среће поплавио ми је груди до суза. А кроз овај отворен прозор улазило је неко свеже, радосно, рајско и празнично

А ја гледам кроз прозор: напољу диван дан, Што ја не идем да шетам, мислим ја, а опет седим и кашљем, а они све више падају у ватру и један другом пуно

Африка

“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене читаве врсте потпуно нестале флоре; то

Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.

Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара.

претпостављао и све то за детињу машту баш и давало вредност једној величанственој авантури као што је ово путовање. Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку.

Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме. Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе.

Што се тиче Меја, Ме Н'гесана, власника и шофера камиона који нас носи, ја имам утисак да је то диван деран, врло пажљив, питом, чак нежан у опхођењу.

Мармитон је имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме. Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање.

Ја очајно и одушевљено погледах ову веранду на којој је диван, пун кожних суданских јастука; стелаж са албумима фотографија, са романима Стивенсона, Конрада, Анри Мороа, и песмама

Црњански, Милош - Сеобе 2

је у својој самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад, диван, пролетни, дан, а он не може да га види и можда га никад више и неће видети.

Теодосије - ЖИТИЈА

дивни, Симеон слатки, и делом Симеон, Симеон изврсни, Симеон богоносни и богомудри, који се нађе добар у свему, јер диван се показа храброшћу у земаљском војевању, правдом и вером украшаван, милостињом и дарежљивошћу ништих улепшаван, међу

“ — и исповедајући се и благодарећи говораху: „Велики си, Господе, у делима својим и диван у милосрђу, довољна је нама грешнима ова вест твоје милости, колику божаства љубав имаш према људима који чувају твоје

И на виђење чудесних чудеса, којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху

И тако сви благодаривши Бога, утеху а уједно и починак добише. Диван беше видети од Бога људима, а мислим и анђелима, пренос светих моштију свога преподобнога оца нашега, дивнији од

̓ Сва ова чудеса врше се преко светих ради нашег спасења, да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима својима̓ и ,свете његове, у којима прослави Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према

И беше син диван оцем, и отац хваљен сином. Таквим светилима светљаше се тада српска земља, таквим мужевима украшаваше се, да и остали

Амин!“ Диван је Стефан због овога, и од свију похваљен и частан био, не толико због багренице, колико због мудрих речи говора.

И: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев.“ После овога подиже се свети и оде на од Бога му наречени престо првосветитељс

Послушавши брата, пође. Сматрам да га је Господ тако водио тамо, да се и тамо прослави и диван буде када преко свога угодника чудо учини.

градом, и разумевши да му га је молитвом светога Бог дао, у страху се задиви чуду и целивајући грумење града рече: — Диван је Бог у својим светима!

до данас дају исцељења онима који са вером и љубављу долазе к њима, јер их таквим чудима за живота и после смрти Бог, диван у светима својим, прослави.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Српски су мухамеданци имали великог утицаја на диван, и факат да је у XВИ и XВИИ веку српски језик постао званични језик султанове канцеларије за везе са Балканским

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

понових. - Зец или куче? Може и мачка, иако их не миришем. - Не може. Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп.

Тако ће свет постати диван. Путоваће се на Марс, Венеру и друга чуда, а бриге које је његово доба познавало биће сведене на нулу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Главна кућа му је била на један кат. Његов стан имао је четири собе. Једна соба за посету, „физиту“. Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.

— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је

Госпођа Сока је имала диван пород. Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.

Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена. Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно. Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.

Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. Седну на диван. — Господин Кирић изволите сести. — Знате шта ћу да вас питам? — Не знам. — Погодите.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Са њених прозора био је диван изглед на околна брда, у пролеће. Далеко од трпезарије, довео је Исаковича да вечера ту, заливајући све, обилно,

Живот, онај на дому, за Вука Исаковича не беше живот, прави живот био је за њега негде другде, диван и значајан. Код куће је било само блатиште и јад, вечито то трговање тамо‑амо, гурање по прљавим местима која су

који јој се после оне ноћи кад му паде шака, није учинио мио, него тек доцније, чинио јој се живот, будући живот, диван. Диван, јер би тек сада знала да живи, онако како, пре, није ни слутила да се може живети.

јој се после оне ноћи кад му паде шака, није учинио мио, него тек доцније, чинио јој се живот, будући живот, диван. Диван, јер би тек сада знала да живи, онако како, пре, није ни слутила да се може живети.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Мили мој, лаку ти ноћ! До нашег поновног Сусрета овај пупољ љубави Развиће можда зрели лета дах У диван цвет... Свака нова изговорена реч претварала је ову скромну, минут раније утучену младу жену у јефтиној хаљини у

Види! Чак и у грамофонску плочу! А погледај где су гурнули торту! Под диван! И онда, примај госте… – Кад би само мало заћутао... — уздахну жена.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Према вратима, под иконама бјеше диван, а на средини дугачак сто, покривен шареницом, на коме бјеше њеколико великих, четвртастијех скленица ракије: око

Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда. Међу прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на другој стô, са великом полицом пуном књига.

На њему бјеше душек, лакат дебео, без покривача и подглавља. Диван, такође простран, висока наслона, кожом застрт, бјеше мање очуван.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Док се није јадан и подерô, Ал' допр'о није још ниједан Тамо горе на висину бедан, Де се небо грли са земљицом, Диван братац са својом сестрицом. Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо!

Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.

он млого стаде крви, Ма још је читав, још се не умара, Још бритком сабљом злотвора обара, Па де год треба, ту је диван свуда, И куд се макне, чини дивна чуда, Све јунак разби.

Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван дан да сване; Чисто злато све је било, Ал' је брзо потавнило. И олово све постаде Па на срце јадно паде.

Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?! Згрозише се и згледаше. Тад се к њојзи слуге даше Да је дигну и пробуде.

Раде диван а струка висока, Лица бела, соколова ока: У њега се Цвета тад загледа, Заборави на менека бледа. Красан беше он

Ето части Српчића старина, Част господска под небом милина, Само штета, побратиме мио, Што ти диван туна неси био.

— Ал' сад амо, да му видиш муку. Испадоше сиви соколови, Испадоше из горе Србови, Диван јуриш Турком учинише, Живим огњем на њи ударише, Пушке пучу, пра пред оком гори, Сва се гора наоколо ори.

кола своја те упрегô, Нећеш видет дивотне хурије Да о врату пуста се савије; Ти загази у крвави брчак, Бићеш ђавлу диван чалабрчак!

Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити? Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој. Де станак мој? Де станак мој?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Залуто сам далеко, Ди престаје већ свет, Од света сам и бего И стваро га опет. Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара.

И по томе не беше потвора, Зар тако диван човек беше створ, зар тако тежак човек беше мор, да бог за њиме треба одмора? Ох, не верујте!

„Хоћеш да ти кажем право? У мени је бог и ђаво, диван ђаво кâ и бог: испод неба твога чела снела ми је врела жела зрак боговског ока твог; а владалац уђе мрака из облака

ми да те косим, да те косим, да те носим, да покажем твоме лаву што му царску дичиш главу, иако те са ње скосим, да је диван баш и осим!

Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више? — Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде, приморје га више нема: двор до двора, храм до храма, стуб до стуба, трем до трема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

године говорио: Рукољуб госпођи мамици! Довиђењце! Диван дан, данас, зар не? — и те системе, тако да тај новинар, алал му вера — то јест плајваз, распали чланчину ко чаршав по

Он има нешто тако мачије у изразу! То и није тако чудно ако се зна да је О! Чарли диван, зеленкаст мачорино. Жеља ми се најзад испунила.

— улеће маман ко кец на једанаест. — Зато што лекари нису били сигурни да није мајмун! — Ипоред тога, то је диван брак! — Ко каже да није? — слаже се матори. Питам се само због чега спавају са отвореним вратима од собе?

лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца — музејско ремек-дело, а Суле заузврат гурне према фотељи диван на точковима.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком?

— Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван. Чак и кад човек има да живи и умре у Хуенти и иначе. — Сигурно, сигурно... Али ја сам увек... Ево оца!

Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду. То је био диван младић од двадесет пет година, чист, кротак; ништа није чинио а да ми не каже и чак ми је све о својој кући и фамилији

Доктор је рекао да треба мало да једе, све док се не придигне, а он је већ узео меса. Постао је као дете. — Диван младић. Треба му рећи да ми је жао што је пропатио. — И још како!

Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је? СОФИЈА: Ниси ми казала како је диван поглед одавде! ЈЕЛИСАВЕТА (излази на веранду): Кад да ти кажем? Морала сам сама да распакујем кофере!

Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају? СИМКА: Секула је, напротив, диван младић! И ја сам сигурна да он није у стању ни на кога да пуца! А поготову на жену!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ИВ ПАРИЗ (2) Мора се писати сатира. Горко у нашој судбини је највише, то, сад, овде, видим: да невидљив, и диван, утицај веселе младости (тврдим да од њега зависи чар сваког столећа), код нас, увек, код сваког поколења изостаје.

У мору модрих телеса прели ме плачем старим робова, сатрапа, императора и богова онај урлик диван: „Тхалатта, Тхалатта“. Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

пред министра, а момак објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!

Чл. 17. Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.

„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици. Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«... Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и

А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој

И ја задремах, па се прућих у комишину. Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...

Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере? — Ја, господине. — Куд ћеш тако рано? — У Мојковиће. — Диван пут, господине! Ако хоћете да се науживате — извол'те.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Ухватио се обема рукама за главу, па очајно гледа у земљу.) ДАНИЦА: А, да знаш, оче, што је господин Ивковић диван говор написао да га прочита својим бирачима! ЈЕВРЕМ: Дабоме, лако је њему кад унапред зна да ће говорити.

ЈЕВРЕМ: Дабоме, лако је њему кад унапред зна да ће говорити. А откуд ти знаш да је диван говор? ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу. Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор.

Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор. Нашла сам га на столу, па сам га читала. Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам!

(Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван.

) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван. И сад тај говор стоји бамбадава тамо на столу, а ја — немам ни речи (Сине му мисао у главу.) Бога ми, и то би мого...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Једна сину од Кома к Ловћену, друга сину од Скадра к Осгрогу, крст од огња жива направише. Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио.

ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти си у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Према иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони изрезано по укусу прошлога вијека.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил —

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И потпомагањем Божијим мир и тишину прими владавина његова одасвуд, јер заиста овај диван и страшан би свима који су около њега живели, пошто владавина његова беше 37 година сачувана и цела и ни од кога

блаженог мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи — други се ни приближити не може њему.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

требник — црквена књига тресавица - грозница триод — црквена књига с песмама за певање на служби трогателан — диван трудољубан — вредан туњејадац — готован убећи — побећи убо — дакле убожество — сиромаштво, убоштво увештавати —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.

— Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фраБрнин! Лип дитић! Диван будући редовник!... Па како то да ниси бија никад овди? А колико ти је година?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Заиста, диван егземплар! Номофилакс, дирнут тим поклоном рибара, захвали им кратком али лепом беседом у којој их опомену да поштују

тек ако те после моје смрти пут доведе у Абдеру, разрогачићеш очи од чуда, јер ћеш на најлепшем месту вароши угледати диван споменик, подигнут оном истом Демокриту којем је сада требало да испиташ исправност памети“.

ли широким друмом који одавде води право у Напуљ, опазићеш, чим пређеш две трећине тога пута, лево на брдском гребену диван манастир. То је Монте Касино.

облика, приљубила се једном страном уз храстову шуму, а на другој страни оивичена живом оградом преко које се отвара диван изглед у долину. Један њен део прекривен је песком и удешен за игралиште. Ту се заустависмо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Имало је нечег завереничког у нашем понашању. И тако шетасмо, чекасмо, удисасмо диван мирис траве, слушасмо зрикавце, лавеж паса, откуцавања телеграфског апарата или поглéдасмо на таман звоник усред

Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим портијерама, налазио се опет плави, меки диван, пун малих плавих јастучића, сав ишаран везовима, и на њему је седео човек.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Никад касније нисам видио одједном на окупу толико маркантних профила, толико набраних чела, и љепше његованих брада. Диван материјал за читав низ ленбаховских портрета!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.

А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево?

“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, рече лисица. — Хајде, ама ћеш сустати. — Нећу. — Е хајде кад нећеш.

— Те му се завуче под крило. Идући пјево даље срете вука, па га вук пита: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш ти. — Нећу: како ћу ја сустати на четири ноге, а ти на двије? — Па хајде.

Идући даље срету мијех воде гдје се ваља, па запита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш. — Нећу, како ћу ја сустати ваљајући се?

Идући мало даље пјево, срету га челе питајући га: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ми ћемо с тобом, мој пјево. — Сустаћете. — Како ћемо ми крилате сустати? — Е, па кад нећете, хајте.

Челе се завукоше, а пијевац пође мало даље, док угледа цареве дворе, па дође пред двор и запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад!

А пјево пусти лисицу, па све погњави гигове и тукце. Па опет запјева: — Кукуријеку, цару на диван, цару за инад! То чује цар, па завика: — Идите га носите у моје хатове и моје коње, неће ли га убити.

А пјево пушта вука, па све покла хатове и остале коње, па опет запјева: — Кукуријеку, за инад цару на диван! А цар опет завика: — Ама идите га ухватите, па наложите ватру, па га метните под саксију нек се испече, кад га

А пјево пушта мијех воде, те сву ватру погаси, па се извуче. Па опет запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад! Кад то чује цар, прасну на своје слуге: — Што ви не учинисте што вам ја рекох?

За неколико дана стиже у Стамбол. По Стамболу није много врљао, но одмах убруси те оде цару на диван. Срећа га послужи те га цар брже пусти преда се, и он му све лијепо исприча ради чега је дошао.

Кад турски цар дозове дервиша преда се, и увјеривши се о томе, позове патријара к себи на диван, да и он покаже у томе своје знање, или да се осрамоти пред дервишем.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја видим данас, при појави сваке Невоље која диван народ прати, Велику неман коју даде тама, Што зна да рађа к'о проклета мати, Изуме пакла и плодове срама, И још невољу

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ови звуци су ме подсећали на диван склад црквених звона у мом родном Идвору, а у исто време искрсла ми је пред очима слика моје мајке.

Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног

”Али било које да си расе” - додао је - ”бићеш добар момак кад научиш да играш игру.” Диван савет колешког момка! ”Играј игру!” - Каква фантастична фраза!

из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се она види када се посматра изнад олујних облака, већ првенствено зато што ме је ова олуја

Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило. Диван је то био призор, пун надахнућа, посматрати разједињен народ уједињен сузама.

из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се она види када се посматра изнад олујних облака, већ првенствено зато што ме је ова олуја

Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило. Диван је то био призор, пун надахнућа, посматрати разједињен народ уједињен сузама.

да сам са узвишице, на којој се налазила Мекмиленова колиба, на падинама планине Гоут Фел Маунтин, могао да видим диван фјорд Фирт ов Клејд све до Гринока и Пејслиа, а понекад чак и да назирем сиве и прљаве зграде у Гласгову.

после похвала упућеним свом драгом студенту Херцу, честитао немачкој науци на великој срећи што је додала још један ”диван ловоров лист свом победничком венцу.” Ово одушевљење ускоро је преплавило све лабораторије за физику у свету.

После неколико дана појавио се у лаким жутим кочијама са два дивна ждребца боје тамног кестена, диван пример његове ергеле за приплод коња. Сијали су се као стара махагонија. ”Како вам се свиђају професоре?

Она ће увек мамити посетиоце из овог града који ће је изблиза разгледати, а са које се пружа поглед на диван споменик великог Линколна и на висове Арлинггона, на обалама далеке реке Потомак.

Она себе троши да би зачела нов живот. Ах, како се диван призор открива пред нашом маштом и какве је све лепоте открила наука у значењу речи генеза: “Он је удахнуо у њега дах

Ћипико, Иво - Приповетке

па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је био царски диван. Па трећа капија, „Капија среће“ , где је седео „брат сунца”.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Тако! А то сте ви смислили? ЖИВКА: Ја, дабоме! Тебе да најуримо, а Дару да удамо као што јој приличи. ЧЕДА: Диван план! Истина, рачун је направљен без крчмара, али свеједно.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин! Кад би се тај потурчио, вера и бог, брзо би Постао или велики везир, или шеих-уљ-ислам...

“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!.. Умукните! Не срамите ми мртва јунака! Видите ли како је диван и како се љути на ту вашу слабићку кукњаву! Натраг, умукните једном од Косова!..

Био је некад диван планински плавушан, какве даје само она наша верига горска од Новога Брда до Сухога Рудишта, само извори Бинч–Мораве и

песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза и оружја пођосмо низ Диван–Јол право на Газиместан. Душе су нам биле пуне крепости Мојсила Златановића. Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу.

Исправих се у седлу и погледах пут Сазлије и Бабљака. Ваистину диван кут и најлепши на Косову. С једне стране га готово грановесно ограђује Љуботрн, а од Лепенца па тамо до иза Неродимља

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене читаве врсте потпуно нестале флоре; то

Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.

Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара.

претпостављао и све то за детињу машту баш и давало вредност једној величанственој авантури као што је ово путовање. Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку.

Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме. Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе.

Што се тиче Меја, Ме Н'гесана, власника и шофера камиона који нас носи, ја имам утисак да је то диван деран, врло пажљив, питом, чак нежан у опхођењу.

Мармитон је имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме. Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање.

Ја очајно и одушевљено погледах ову веранду на којој је диван, пун кожних суданских јастука; стелаж са албумима фотографија, са романима Стивенсона, Конрада, Анри Мороа, и песмама

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Грмљава топова и праска пушака бивала је све јаснија. Дан је био диван и свеж. Јутрења магла тек се уздигла, а ваздухом се разлила нека прозрачна светлост, нека блага тишина, неисказано

Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!« Ја затворим прозор и прућим се на диван; спопадоше ме сетне мисли.

Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч.

Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Погледао сам на часовник... Седам и по. Решио сам да идем одмах. При поласку погледао сам на диван, и обузе ме слатка мисао како ће на њему лежати сутра Арлета.

При повратку Тома ми рече да ће спавати код мене у соби. Бојао се да не учиним неку глупост. Он је легао на диван, а ја сам писао Арлети... Сетио сам се и Француза. Написао сам старој госпођи, којој сам говорио о дужности, отаџбини..

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

октобра 1845. штампао је песму Гробни цвет, која гласи: Ничи, ничи, ирине бели, И развијај диван цвет, Ја ћу тебе тужан плести У зелени венца сплет. Ничи, цвете, чело главе Запушћеног гроба тог.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ђавољи клик је згодно место одакле се може наслутити диван један град који ће за две-три године нићи на обалама Белог потока.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама отвара диван видик на Дунав и преко њега.

Грци и дипломате су у таквим деликатним стварима пуни такта; они ми дадоше пуну слободу кретања. Био је диван дан, небо плаво.

Али када се је Птолемеј XІІ оженио странкињом, процвао је на исцрпелом стаблу Птолемејске династије један диван цветак, Клеопатра, Афродита Нила, оживотворена Венера, нова Лепа Јелена, и како су је већ звали њени савременици.

Био је баш први јуни, диван, сунчан и свеж дан. Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично

Одавде се отварао диван видик преко позоришта и падина градских у долину реке Селиноса. У центру града стајао је храм и олтар Зевсов, један од

У једном од њих сазидана је митрополитска црква Светог Вида, диван споменик готске архитектуре. У суседном дворишту окупљено је много господских каруца. Ту сиђосмо и ми.

О њему ћу Вам радо причати, јер то и боље одговара нашој ученој преписци. Дан је диван, можемо одмах у шетњу; Ваша фотографија употпуњава илузију да сте поред мене.

Зато када сам, иза тог, ватреног покушаја, прешао на суседне чланове нашег планетског система, имао сам диван осећај да, из густог шумског шипрага, изилазим на цветну ливаду.

погосподио у птицу, а овај његов огромни рођак претворио се у рибу и запливао у далеко море; зато се зове ихтиосаурус. Диван егземплар, на којем се разабира свака коска и љуштица, а у утроби ове женке, и њено чедо.

Како је дан диван, ваздух чист, а небо плаво! наше путовање не зависи, додуше, од времена, јер ћемо већ у његовој трећој минути бити ван

Ала је диван овај осећај лакоће! Као да су ми са тежином и сувишне године спале са рамена. Оне прекобројне године у којима се почиње

Топли јутарњи Сунчеви зраци брзо растерају маглу и испаре мраз који је у току ноћи покрио Марсово тле. Диван, свеж и ведар дан озари његове пределе, а по Марсовом плавом небу пошета Сунце.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Један сламни диван у трему, и један кожни у ручаоници, много су били заузети, и удубили се као корита. Имање је почела да обилази све

Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен смеј избацује беле зубе, а раширене руке се повијају као две

старо сећање на твоје детињство, сећаш се, доктор си хтео да будеш, и нека моја забуна због доктор Мирка, који ми је, диван наш човек, стално пред очима... Какав би доктор био Срба! — и госпа Нола поче да се смеје.

се, моја мати је узела неколико старих и распарених рукавица, очистила и исецкала их некако на резанце, и направила диван цвет за женски шешир. И добро га продала, јер су тада баш такви цветови били дошли у моду...

” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају.

Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов. Јевреј и смрт вија по белом свету! Сироти Јевреји! То је мучан, диван и велики свет!” И Бранко се од свога успеха мало занео. У срцу топлина, и све некако широко. При ходу, нешто га диже.

Он је човек претурио љубавне сцене још као шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета.

Власник се појавио тек кад су, једнога дана, довукли на растављеним колима диван орах, добро већ одвркао, с гужвом жила и земље око корена. Усадише дрво за кућом.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

Госпођа је врискала и ваљала се по поду, чупала је косе, преврнула је диван, разбила лампу, гађала је ципелом кућњег момка, ујела је апотекарског помоћника и, најзад, испила је читав сифон соде

— Одиста, одиста диван принцип: што већи обрт, макар и мања зарада. А овај... ја ћу скоро, је л' те! — Да, да, ту сте...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И то је све, И шта би више! Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени. Какав је данас диван синуо дан: На сунцу се расцветале све руже, Живот Ј о в а н а неки је далеки сан, Из чамца гледам како рибе круже.

сусрет сексова величанствен, ваљда најважнији у животу, и страшан својом правилношћу и условљавањем, па зато диван. И цео свет виче!

Као да твој одношај с богом постаје мање важан и диван, ако иде кроз мудрост сексуалну и апетит његов, а не преко срца само твог и мисли.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ма како да с тебе трепти бриљанта блесак диван, У ноћ твог срца ниједна не пада трака сјајна. Ја сам то давно знао.

31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бити само човек нарочитог кова, човек који је кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма

“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је

је царе разумео речи, он пошиље два своја чауша: „Отидите, два чауша млада, пак кажите Краљевићу Марку да га царе на диван зазива“. Отидоше два чауша млада.

Тебе царе на диван зазива, да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште

Ива поче беседити: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, по чем би се могао познати да сам био тамо на мејдану кад с господом у диван изиђем? Господа ми не би веровала да сам тамо био на мејдану, да оданде обележја немам“.

њих ножа пламенита, а на бедро сабљу оковану, а на главу калпак и челенке, а покрај њих валку позлаћену, и пригрну диван-кабаницу са сувијем окићену златом; па се скиде низ бијелу кулу, а слуге му ђога изведоше, те се ђогу на рамена

Ако ли се повратити нећеш, ти обуци диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а нај тебе мога

Послуша га Даничићу Виде: Он обуче диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а поврати пушку

“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се турској караули, па се хајдук бјеше уморио, те распучи диван-кабаницу (засјаше се токе на прсима), узе бацат камена с рамена, те Турету далек’ одбацио; но говори Хајкуна

На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му

“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је

По песми, он има сто и педесет година и „кад он паши на диван изиђе, пред њим паша на ноге устане“. Поцерац Милош у овој песми и у п.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му диван-кабаници дао је извести бога му Јовиша и изокола велику господу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности