Употреба речи диванити у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Но кад видеше да је Симица — свој човек — наставише опет диванити, али прилично озбиљно. Симица им назва бога, рече попу: »Благослови, оче«, па седе крај њих и поче пунити лулу, а

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Остале смо здраве и читаве, фала богу. Па... тако и они... — Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!... Ал’ како је мени!... Од’ранила је, што кажу, из малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Биле су већ и три мисе. Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц... — Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви?

Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити. Не може ни диванити. — Да није који од дужника! — пита стриц. — Да није који спомињâ за дугове, а?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама.

Кад је то видио онај други свијет, испизме се сви на њега, па стану диванити да је премудар, те тако то и цар чује, па га дозове преда се и рече му: — Ја сам чуо да си ти најмудрији од свега

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

диба диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини диван диванити — говорити, разговарати се диван-кабаница — украшена горња хаљина у којој се иде на веће дивит — мастионица;

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности