Употреба речи дивану у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Пак што му бива? За неко време превознесе се и узвиси као кедар на дивану, но мало потом, док само мимоиђох, ал' ето ти га нестаде, нит му места ни трага остаде.

да је ова надежда дугога живота начална пучина која султана заслепљава и не да му у чувство доћи, нађе га једном на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт једну ствар што ти речем, молим те да учиниш, пак ти затим

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

јербо му знам вољу, писати нашему јелчији, барону Штирмеру, и по данашњем куриру, и наложити му да он представи дивану и султану како најбоље буде знао, да султан заповеди везиру престати од оног свирепије над Серби, а и кад цару јавимо,

емигранта усрдно препоручи, тако да он, као што га Бог учи, и као што боље узможе, прилику гледа, онако ствар ову дивану и султану представити (турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако

Молимо да нам у таквом случају сонет даде. На то нам он каже: „Наш јелчија дивану турском говорио, но ништа успео није.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Фрајла се морала на то насмејати. Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести. — Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.

Оде Паулини да види шта ради. Паулина лежи на дивану. — Шта ти је, Паулина? — Имала сам мале кренфне. — Ал’ сад ти је добро? — Сад ми је лакше; само што се кренкујем.

Седну. Мица штрика, па заподене разговор. Алка седи на дивану и гледа у очи, у уста Мици, шта мисли, шта ће прословити. — Ала је тај Свилокосић чудан човек!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Поред пећи, на пиротском дивану и са мачком у крилу што је прела, седела је и везла његова жена. Увређена што је он грубо одгурнуо онда, кад је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Враћао се после три. Ручао, читао новине, одмарао се на старом дивану у трпезарији. Никада нико није сазнао куда је Јоаким Марић одлазио и шта је радио за то време.

Милићевић, Вук - Беспуће

и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак, осјећала нешто тешко, и умарала се

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПОЈАВА И САРКА, МИЋА САРКА (у мушком кућном шлафроку, на ногама јој огромне мушке папуче; седи на дивану и пушећи цигарету разгледа један албум). МИЋА (долази споља, носи један коферчић): Гле, па ви сте већ ту, прија-Сарка?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Неколико насловача, наличнијех дивану и неколико дрвенијех столица бијаше наређено свуд у наоколо. Цијела соба дисаше неком ванредном тишином и збиљом.

Додуше умио је погађати најмање жеље господареве. Главари сјеђаху сви наоколо; Владика за зеленом трпезом на дивану, пред њим је лежало неколико снопића артија. Тишина бијаше настала. „Не памтим да нас се мање окупило на овај год!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да је његова најпрво глава за дуго жива, а добро мудра: У господа Бога умољена, а у господе удворена: на дивану божијем штимана и прибрана: ко сретнога и богу милога јунака.

Да бог да да буду међу својом браћом и туђом крајином вазда штимани, а у господе ка дивану призвани и прибрани, а од бога помиловани и поњеговани.

Никоме се не молили, но свакоме јуначки одговорили, на дивану језиком из уста, душманину оружјем из рука, оштром сабљом, јаком мишком и добром згодом, а све с помоћу божјом!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи. На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се да не би ненадно

Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије. Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода. — Ко је то прошâ? Који су то прошли?

Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао обучен на дивану у предњој соби. Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ох тако пријатан, драг мирис што се ширио на све стране из бисага немачког седла, на коме је било угодно седети као на дивану.

Хвала. А зашто ниси спавао? — Спавао сам. — Не верујем ти, ниси се ни свлачио. — Спавао сам тако на дивану, с прекидима, и сањао сам. — Сањао? Шта? Кога си сањао? Он подиже очи као да би хтео да се сети.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО 192 ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА 193 ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ 195 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 199 КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО 201 МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА 202 ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ 205 НЕВЈЕРА

ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ Један цар сједио једном са својијем садразаном на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред мојијех пенџера фисе

— Истина је то, краљице, — одговори садразан — али ево узрока. Једног дана сјеђах са мојијем царем на дивану, па ми он рече: „Има ли ико бољи од мене, кад ја сваком ко викне фисе билила дадем дукат?

Он им каже шта је учинио и онда се разиђу сваки на своју страну. ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја,

што бог даље чини, а кувар му одговори: — Честити царе, ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него се молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Све јој се на ноге доносило, све у изобиљу примицало. Слабо је излазила госпа-Фила. Седи на дивану извучену усред велике собе, оне над радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много

Седи на дивану извучену усред велике собе, оне над радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Тако је, Живко! — одушевио би се професор и, бележећи му петицу, додао би: Твоје лице св'јетло на дивану, Твоја сабља сјекла на мегдану! Али то што је Живку било могуће није нама осталима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи!

“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!

“ Краљ га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мајдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!

Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а

Ти се валиш да си добар јунак, и валиш се цару на дивану да застрелиш орла крстатога, крсташ' орла што води облаке“. Беседи му Краљевићу Марко: „Ја, Турчине, ја сам добар

“ А краљ Ђурађ заче беседити: „О Кајица, моје чедо драго, мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, сабљо бритка свагда на мејдану, а крепости међу војводама!

на ноге лагале, па Кајицу узима на крило, па Кајицу и грли и љуби: „Мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, бритка сабљо свагда на мејдану, а крепости међу војводама! Можеш ли ми преболети, сине, да те баба на лекаре даде?

Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи!

Од копља ти градили носила, а од штита гробу поклопнице! Црн ти образ на божем дивану како ти је данас на мегдану са вашијем војводом Милошем! Зашто благо дадосте другоме?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности