Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ. А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?
А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Чекај да чујеш до краја, па онда види каква је заслуга! Дошо дивизијар, нашо нас здраве и читаве, викао саботери, дезертери, оставили сте четврту чету на цедилу, положај изгубљен, људи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Боље него сви ми, свежији сте од свију нас. — Ту је већ море! — Где ли ћемо после?! Али дивизијар, стари војник, закопчан, нема воље ни да наговести. И официри срчу и ћуте.
— Пљачкали, је л'? Пљачкаши, је л'? И дивизијар бесан скаче, вришти, докле чопор урла — Ох, ја... валах... аскер... пљачка... ска... хала...
И дивизијар бесан скаче, вришти, докле чопор урла — Ох, ја... валах... аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр...
Људи окрећу главе, стежу носеве прстима, или заустављају дисање док прођу. Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину.
Затим дивизијар мамуза коња и с начелником штаба одмиче мало, па стиже команданта батаљона који јаше на челу колоне. — Како је, како,
Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке. А дивизијар обраћа се војницима: — Може ли се, јунаци? — Може, може, гос' ђенерале. — Мора се... — Ето гега се.
Кад сам стигао до превијалишта ІІІ пука ІІ позива, др Мазнић ми рече, да ће дивизијар сада несумњиво да прође овуда. Сиђем опет с коња и чучнем ту крај ватре.
— Где сте ви, г. прото — узвикну дивизијар, пола у шали а пола у збиљи. — Где сте у Грачаници, да ми одслужите службу, него сам морао да слушам оне неписмене