Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те упрепашћени почеше један другога питати: — Ама Иве, — рећи ће Стипе — ако се крижати знаш, и тако ти свете дивице мајке Исусове, јесмо ли ми ово?
А Иве ће на то: — Светога ми крижа и блажене дивице мајке Исусове, тил сам и ја тебе то питати. Кад поглеђим твоје лице, тил би рећи нисмо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Та-а-ко! Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови. — Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне. Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... — Та-а-ко! Јаче кашљање међу Јерковићима.
“ — Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути — уздише Барица. — Ма добро, али ди су свидоци — пита Кењо.
Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица.
Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. — О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши.
А знаш шта су били смислили? Да слажу стрицу, како си ти издâ коња другим никим лупежима! — О Исусе слатки, о Дивице причиста! Срића да је вра-Брне на време дознâ све! — рече Барица.
То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?... Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...
Коме липо стоји? — Ма, брате, Мачку фратарске аљине! Зар не видиш да се „обука“! Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Појте, миле и љувезне Око мене птичице. Торжествујте и славите Друге сретне дивице. Не завидим уживање У наручју љубимца, Ја сам, тужна, остављена Ко што без друга птица.