Употреба речи дивнија у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ДИВНА) Јао књиго, ала си ми дивна, Каква л' рука написа те кивна, Каква л' куку кака кеке кика Вот, мој Ђуро, још дивнија стика.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ту је само утисак а познанство у ствари још не постоји. Али постоји она дивнија ствар: начинили сте једно познанство, измењали сте само неколико речи а увиђате да сте безразложно сазнали тачно оно

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: А где је син?... Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности