Теодосије - ЖИТИЈА
А свети се поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског. Дође ка светим и пустињским оцима који су у Мареоту.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна! Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, и њему небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала дивнога Србиња, Сред је срца ударила стрела, Ћа у лице скочи крвца врела, Утече јој срдашце на око.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Гле дивнога сада видјенија! Сунце правде и земљу огрија, храм се мрачни засја заточниках, робовима олакшаше ланци: син достојни
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. — Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. — Ча-Вујо, ја сам...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Средина је дивнога планинскога лета, а сутра је Пантелејица. Чудан је Шар са својим гредама и огранцима. Крепак је његов не само дивљи
3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али и иначе, y целој данашњој борби око Шуматовца наша је артиљерија играла главну улогу: поред дивнога јунаштва шуматовачке посаде, главна заслуга припада топништву што су Турци данас одбијени крваво, и што при оваквој
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога дивнога голема чуда свете Богородице, када Перси и Татари Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим