Употреба речи дивотна у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине?

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје. Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је. Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности