Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
У дýгу каткад поглед утоне, Занесен сјајем боје њезине, Па тајну куша лепе природе: Ко ли је створи тако дивотну?... (Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у сипљиво кљусе, и ја сад тачно не могу да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу пропустити ту дивотну ватрицу или што ћу гледати како грбо каса под Доротејем. Нешто ми топло око срца. Згодно ми.