Употреба речи дивоту у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Као и Гарсули, онај Крфљанин, кригскомисар, у Темишвару, и Павле је, изненада, спазио велику светлост, силину, моћ, дивоту Сунца, које нас све греје у животу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како с' надесило, Ал'

Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени девер уз девојку. Питаш, чију, брале, — то не питај, Седлај коња, на веселе итај.

Три робиње, заш' ње нема туна? Ох Ајкуна, кано вила бела, Ко је виде, срце му понела; Али слабо очију бијаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим Хаџиманић Тале, Дивно момче, сви га Турци вале.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји?

после рада тог оправљао се бог. На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса

Самсон је певô. Певô је земљу, певô је небо, народ и бога, славу и срам: јунаштва свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе срезани прам, угасле звезде зеница слепих, певô је поглед очију лепих, певô је

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и цара зароби!

И у једно га исто бога верује, когано им он проповедује, и који к њему се предају нека за дивоту чудеса им указује и чини. А хлеба тај човек ни мало и не једе. И сами не знамо како се живи.

Може ли тако сместити њено црево нигде несмештенога? Доиста је за дивоту те тајне божије чудо страховита тога посла. Владика Та што се то снебиваш и смућаш се у себи, о ти Гавриле, чему ли се

несвиђена цара и бога састало се поју славећи га, нећемо се брже стицати сви уједно да послушамо оне чудне за дивоту глаткоизносне лепе англеске гласове?

Вели ти младожења; а то је све моје што сам ти дао и што ли сам ти јоште обећао се дати. Чуј за ту дивоту кћерко, и смотри се! то ти је од мене мужевљи дар и венчаница! Него саде и ја хоћу већ да видим камо твој дар пак мени?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности