Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ
Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никако више град није био. Сељак се после тога опет обогати. МИЛОШ и ДИВОЊА Тако био један човјек па имао сина Милоша, једног вола Дивоњу и жену.
Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче. Дивоња га погледа, па га запита шта му је и зашто плаче.
Нато ће Дивоња њему: — Не бој се ништа, али о овоме што ћу ти казати не смијеш никоме ништа говорити. Одврни мој десни рог, ту ћеш
И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана.
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала.
Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта ти је опет, Милошу, зашто плачеш? Сад му Милош рече шта је и како је.
Сад му Милош рече шта је и како је. Кад Дивоња чује шта су наумили с њим, рече Милошу: — Не бој се ништа, већ сјутра вежи ми штрањгу око рогова, а ти ми сједи
свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто за рогове, а мој ти Дивоња угоди преко поља, па што брже може потеци.
Ал' јест, не враћа се ни Милош ни Дивоња. Отац кад је видно да ови замакоше у шуму, врати се кући јаучући, па кад дошао кући стаде жену тући вичући: — Ти си
Милош и Дивоња путујући кроз шуму дођу до једне пећине и намисле да се ту стане. Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је
Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на пашу. И тако ти они проживе ту много времена. Једног дана рече Дивоња Милошу: — Остани ти код
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања. Сивоња га гледа и
оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува... Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.