Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ал’ за име божије, либсте, та шта правите то од себе!!! Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду! А да им није нас из Оберестрајха, та не би ни данас још знали шта је »семлпрезла« и »похенес«!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ни оца да кара, ни мајке да сјетује (сироче). — За својима ране поред срца, а за децом посред срца. — Деца једу дивљаке, а старима зуби трну. — Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „... а последњи је био пивар“, допуни ме Дарвин. „Дакле, све саме дивљаке, а не баштенске биљке, као што ни ви, господине Дарвине, ни Волес не бесте васпитани у школској башти“.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
госпоштини иде у интерес овај дивљи фанатизам, ова бесомучна мржња и она их подржава и употребљује ове ратоборне дивљаке као жртве, да помоћу њих одржи своје господство над покореним Словенима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају. Пиљарице, нећу дивљака!
— Хоћу од треће; јер ти ми Цвећа не бираш сама, могу, слеп, божур у име Ружице избрати. Твоје, пиљарице, дивљаке онда Носи па продај кад добро угњиле, не квари нит’ цене Другим побијај.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чега све ту није било. Корења, лишћа, плодова знаног и незнаног биља. Оскоруше, такише, дивљаке, дрењине, трњине. Корење коприве.
Липовом маљицом Доротеј је разбијао, прштио, гњечио и дробио дивљаке на ивици стола и шаком смицао тај гљечкот у ћуп. Има већ десетак пуних ћупова џибре.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад би се тако сит искалио на дјеци, Паприка се пењао за катедру и отуд презриво гунђао: — Баш ми је школа за вас дивљаке сеоске. За вас је шума и козе, а не књига. Застрашени свакодневним батинама, дјечаци наставише да се одмећу од школе.