Употреба речи дивљала у књижевним делима


Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Гори ли? — питао је помодрелим уснама. — Гори, не брини! — умиривао га је дечак, али бура је дивљала, а светиониково око било склопљено. Таласи су им до прага допирали, кричали галебови, по небу скакале муње.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— И најпотребније крчење шуме дражило га је до безумља. Момцима шумарима је давао немогућа наређења. Шума је дивљала, сама себе гушила и насилно крхала, али Стефану је то право било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности