Употреба речи дигâ у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Ево га!“ додаде и заокружи руком по цијеломе збору. „Ево га, ово је све један Кајин! И ко је дигâ руку на брата свог и ко је то повластио и ко је није задржа, све је то Кајин!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

32. Још се сећам ту једнога, Међ звезде би њега дигâ, Кô најбоља каква свога, А Србињка не роди га, Нит' је наше миле вере: Тебе мислим, мој Пуфере! 33.

Они виде јаде пред собоме: Дим се дигâ ка небу ведроме Са сви страна са равне зелене, Та шумама дивно окићене; Онде село, ту гори паланка, — Ала, брате,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Кад ни воде ни од воде трага, но свак дигâ у пазар хаљине и кренуо кâ да воду гази! Кад виђели е их погрдише, скочи народ, и би их побили, но утеци у Котор

ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем. Кад су прва звона зазвонила, дигâ сам се да идем у цркву, али јеку нечесову чујем, те ја стрчи брже накрај поља.

Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио. А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности