Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Жив не!... А ја ћу бити хајдук каквога није у Србији било!... — И он се, несрећник, грохотом смејао. После се дигао са свога места и као змија се вукао уз поток Николиној кући.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ветра ни најмање нема да дува, но из доље дигао се пламен у ведро небо, и кад високо дим као дебео столљ изађе, онда се рашири облак од дима на подобије амбреле, и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Е баш су ђаволи! Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! — Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри!
— А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.
Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто. Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Обојица су ћутали као неми... Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. Кмет Јова затресе тужно главом.
Много ће живети!... Ту ће бити људи, каквих људи!... Као да их гледам мојим старим очима!... И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.
— Станко. — Ти га убио?! — Ја. — Гдје? — Пред самим Белотићем... Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. 17. ПЕТЉАЊЕ Већ и Ивану прекипе. Од тога вечера он се реши да гони Алексу.
Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...
Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору. Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...
Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском... Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... Последњих дана јула и првих дана августа 1806.
Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. — Хвала богу, те и ти дође!... Ја већ дигао руке!... А било би ми жао на те!... — Е, ево ме!... Срећно ти весеље!... Бог дао те и унука дочекао!... — Хвала!...
И тако је ишло. Јаук и запевка проламаху небеса. Један старац рече: — Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата. Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену. Држи икону и дигао је више главе. Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји.
Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова, па колико је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то кад обично варошанка пијана с другим просјацима дође, па се с њима затвори у његову собу. Тад би се Таја дигао, дошао пред врата и почео да је тера, гони из те своје собе. — ’Ајде, иди си мори, иди. Моје је то!
снагом, поцупкивање, ударање коленима о под, земљу — толико је, да кад би други тако што урадио, недељу дана не би се дигао из постеље, а њега ни зној не пробије. Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
му је споредно и свеједно: Алексије, по њему може располагати са својом лудом главом како хоће, од њега је он одавно дигао руке.
Ја сам сума свију појава кретања..... Поноћ је давно била прошла кад се Јуришић дигао са стола за којим је неколико часова занесено писао.
Африка
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не
Поједино биле је само један огромни лист, као у времену када је мамут газио својом џиновском стопалом. Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве препотопске животиње, или фосил, или метеороид; ако би закопали у земљу, тврду и
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати.
Одмах затим, склопио је очи и продерао се: „На моју команду, све, вољно.“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао.
Али је немир растао. Гарсули није био невешт и приметио је да ствари не иду како је мислио. Био се дигао са фотеље и прелетео је погледом по гомили, као да је хтео да је погледом заплаши.
у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао од дереглије, као да је у детињству, у својој
После се причало да су фратри били проклели ту свадбу, и да је коње поплашио фратар, који је био дигао фењер, и ајгире засенуо. Што, дабогме, није било.
Поп се био дигао, кад то чу, па рече да ће му то удесити, колико сутра. Треба му само новаца. Граја је, међутим, у кафани, око њих,
Кад је дигао очи, до прозора, где су му браћа становала, на прозору Петровом стајала је Варвара. Била је дигла чирак изнад главе.
Кад је била реч о команданту пука, баруну Ланиусу, гроф је рекао: Ланиус је оволики! Па је дигао руку и показао колики. Па је онда додао: Ја ћу Ланиуса направити да буде оволицни! Па је спустио руку, до колена.
Било се наоблачило, грмело је и ветар је дувао. Павле је, у недоумици, зачуђен да себе види, таквог, у огледалу, дигао са пода своју црну, хусарску, попону, исправио се и смешкао.
У тренутку кад се осврте, крикну. Кроз мрак, и слабу светлост његовог фењера, који је био дигао изнад главе, угледао је силуету неких страшних, црних, коња, који јуре према њему, тако брзо, да је осетио да нема
Ђурђе је био сео и чекао на свој ред. Перикмахер је радио мирно, а брзо, свој посао. Павлу је био дигао браду и главу, као да ће да гледа неког у облаку.
Костјурин виде дебелог Ђурђа, како се беше дигао у седлу – а гузица му је, очигледно, била тешка – па се насмеја. Ђурђе му се био допао, како приђе, као зид,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
доба јавила се у новој држави велика фигура Вука Караџића, који је, напуштајући стари словенско-руски књижевни језик, дигао народни језик на висину књижевног и створио потпуно фонетску азбуку.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”. ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду).
СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога. Меланија неће проверавати.
- Само због тога? Човече, нађи негде огледало и погледај се: изгледаш као заљубљени ћуран! - Атаман се дигао са клупе и пришао ми; а клинци су сви поскакали са клупа као да се спрема бокс меч или неки други циркус.
Жене никада нису деца! - говорио је тај поглед. Он сâм је ћутао, затим се насмејао и дигао, рекавши да га потражимо на играњцу, после, наравно, кад завршимо са сопственим позориштем. Набавио је карте и за нас.
скинуо сам сандале и скочио у Тису. - Само још три! - дигао сам прсте изнад главе. ВИИИ Ипак нисам одржао обећање.
читаве електрификације Станика је имала само један мали Сименсов штедњак, а Стари машиницу за бријање коју је Влада дигао кренувши за Београде Тако је отац био приморан да поново оставља новац на страну за другу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он
Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути.
У високој, густој травуљини, око ње, беше заветрина, пред њеним вратима тикве се жутеле. Над кровом њеним беше се дигао млад дуд. Са прага те кућице, дуж обронка брега, видело се, над реком, увек, далеко.
Беше се дигао из воде и из смрти и бео, као млад багрем, батргао се, по туђини, појављујући се врх друмова, куда беше, жив, са
Матавуљ, Симо - УСКОК
Наста испитивање. Сваки и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само кад би који сувише дигао глас главари га опомињаху благо: „Нека, полако, све ће се разабрати, имамо кад!
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака. О томе је он са собом гласно разговарао.
Ко зна . . . Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу,
Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто; мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни. Није се сјећао да га је одавно
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао. Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар спрема да купи печеницу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
рекло Од големи, преголеми јада, Не би, брате, не би, брате, тада! Јуначку би т' рану целивао, На освету тада се дигао, Доватио мача пламенога, Потерао би тог убицу твога: Па ол' би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче које ни бекнути не зна?
— избечи се бркати наредник Мунижаба. — Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из мртвих и пророковао свијету.
За кратко вријеме стигао је да се попсује с кнезом, запео се за попа, дигао тољагу на изненађеног лугара и баш из чиста мира напао пред школом учитеља, и свашта изговорио и њему и „ономе ко га
А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула, калајџија је само значајно дигао прст: — Јесам ли ја рекао, а — оде!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
(кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.
И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. — Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим.
Па и то је чинио преко матере. Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: „Мито,
А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу... А друго? Ништа није знала до саме свадбе, венчања.
То је Ита осетио, и то га је као освестило. — Да, да, и ја! — И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке богу: — Хвала ти, боже, те можемо госта угостити!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПРВО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (с великим трбувом, седећи код астала дигао обадве ноге на столицу и преврће акта): Міхі іуѕ ет іуѕтітіам реалі цум еффецту адмініѕтраре дігнаретур. Хм!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: —
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Гледај како се ухватила за штап. Он јој је стрпао штап у уста и она загризла, па сад откако је дигао увис, не сме да попусти да не би треснула. — Шта ћеш чинити? — Шта се чини са змијом? Убићу је.
Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље. Имао је полмоните (запаљење); четрдесет и седам гради („сиц!“).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За мном уђе и он. Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих. — Дигао сам једну балу више, па сам свима напунио шаторе — хвалио се Траило. — Како си смео и могао? — Ех...
Траило се већ обукао и дрмао ме. Војници су размештали шаторе и, док сам се дигао, трубач је свирао збор. Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да дохвати руком иза леђа.
Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз пут. Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —...
Извадим... оно сат. Загледа и Александар часовник, и вели да је из неке наше радње. Сигурно га је и тај дигао у пролазу, док није доспео у руке Јанкуљу.
Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије спремале вечеру и дигао пун бакрач, колико да му се нађе у невољи. И оде тако, са купусом. А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза.
На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала. Александар дигао главу и удише широких ноздрва, дишући дубоко. А када командир изиђе неким послом, Александар је привуче на груди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
на главној улици, и наздрављао, а ја седео, снужден, усамљен, са својом мајком, насмешио се према мени, и мени дигао чашу. Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“.
Ствар је била много опаснија. Први пут је један редов дигао кундак на официра, мени наочиглед, код Злочова. Двадесет и девета је марширала, али је на њу почела да пада и сенка
Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор. Жуте, модре, зелене, и црне воде, јуриле су према обали. Острва су била нестала, а
Учинила ми се, тада, плава као Јадран, и то ме је сневеселило: сетило да ћу морати да се вратим. Дигао сам се и, погнуте главе, пошао натраг.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању....
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам! Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера.
« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим,
Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.
— са својим до скора слугама! Зато је од свега дигао руке. А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге
— Можеш, можеш, дедо. И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.
И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници. Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.
Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац. Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка. Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!
Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече: „Тако ли се служи?“ А он му одговори: „Господине!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ измисли како је то работа Милушана, како се његов син том досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници како је дао двадесет талијера соџбине.
Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив?
А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.
Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња. Небо је било ведро без мјесеца.
па се вратио до другог краја, тако горе и доље четири пута, па би се вратио у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет. Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже тачно девети час.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Кад те Аћим зове, врати се. Умри, али не дај лудима да се радују твојој сиротињи. Откад је дошао из апсе, није се дигао из постеље. И теби ће бити лакше да с несрећом разговараш у четири ока“.
“ „Твој Вукашин, владин посланик. Он је на другој страни. За сваки случај.“ „Ти си се код двора осигурао.“ „Кад си дигао буну, још онда си се продао.“ „На две си столице. Неће ти преки суд судити, па изазиваш.“ Ломила се помрчина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
слави у част накнадно невиног проглашеног Лавоазије, одржао је Фуркроа дирљив говор којим је жртву своје мржње дигао у небеса. Тај фанатични јакобинац преобразио се у убеђеног монархисту и пресвиснуо од јада што га Наполеон није ценио“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
‘ И јесам, господин председник, на дрва заборавио, ал’ сам се брзо дигао и волове упрегао. Упрегао сам волове, па сам у шуму пошао, а баш ми то на ум да те питам, али право да ми кажеш, зашто
Тада сам тек по дигао очи и угледао чобанку. Сасвим млада, снажнога и правилнога стаса, развијених и чврстих листова на ногама високим и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури. Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сам год крстио — није се потурчио, кога сам вјенчао — није се развјенчао, а кога сам опојао — никада се није из гроба дигао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами. Ујутру у дворишту десио се жупан. Цвета му приђе: —Сина ми ноћас заболило, —
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако се, на пример, на почетку романа описује како се Вук „дигао из постеље”, пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута,
је такође што се Јован Дучић, који је у својој беспрекорно складној путописној прози знатно унапредио и на виши степен дигао синтаксичку вештину код нас, огорчено супротставио 20-их година потпуно супротноме развоју који је тих година био узео
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава. Но зашто ја не би парни дух на виспрена крила дигао, зашто ја не би неисчерпајеми источник отворио и славјанским језиком дух земнородних у восхишченије приводио?...
Краков, Станислав - КРИЛА
Четвртаста глава поручника Луке се бојажљиво окренула изнад угњечене јаке. Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку. Мајор Милорад се тврдоглаво отимао: — Шта ви мени?.. ја сам републиканац...
Неко је доцније говорио како је кундаком дотучен. Ко би још сазнао истину у рату? Испребијани кмет се дигао са овчје коже, и уз сузе је поднео хлеб ослободиоцу. Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа.
Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби. Пред улазом је аутомобил стао. Вратар се дигао и скинуо капицу. Авијатичари су улетели као помамљени.
— Ево ађутанта, завикале су весело коморџије. Комесар се дигао са баквице, чак се и кувари одвојили од казана. Сви се нечем радовали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не
Поједино биле је само један огромни лист, као у времену када је мамут газио својом џиновском стопалом. Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве препотопске животиње, или фосил, или метеороид; ако би закопали у земљу, тврду и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви гледају у уздигнуту руку „Фикуса“ и већ се нагињу за трк. Једино Пера „Ђеврек“ дигао ногу на предњи ункаш и привезује мамузу на босу ногу. — Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку.
— Нека буде! — Пали! Так, так так... Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија... „Грофе“, где си да видиш и чујеш!
— Кипислцауф!... Кажи слободно. — Наравно. Али само што је прелетео изнад мене, ја сам се дигао. А Италијани су се вратили тек онда када су аероплан изгубили из вида. Онда је настало опет труцкање.
Било ми је неугодно. Повукао сам дватри дима из цигарете, и онда сам се дигао. — Вама је непријатно? — запита ме. — О, ни најмање...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, он! Пре једном, кад је долазио да му платим неки рачун, па га ја учтиво избацио из канцеларије, дигао је такву дреку против власти, да сам одмах приметио да је револуционар. Нек види и код њега.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час
И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући. Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.
живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шеткао се онде, са рукама на задњици, гледао искоса Кулу, ћутао и пљуцкао. Онда је стао, окренуо се према нама, дигао руку да утиша грају која се поново дигла, овај пут као дивљење према његовој храбрости.
набасао на некакву давалицу која га је вероватно подстакла, пришао јој је, и пошто је место било згодно и заклонито, дигао јој ноге и обавио посао.
Прошла су читава два месеца откако је отишао на тај поход и требало би већ да се врати. Дадара је дигао према мени свој тврди, непријатни поглед, престао да угриза кокошији батак и процедио кроз зубе нешто неразговетно.
После је до његових ушију допрла препирка међу војницима о томе ко је више допринео победи. Тај се Дадара, забога, дигао. Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тог пута сам, већ при поласку воза, дигао у вис завесу прозора мог компартимана за спавање. А кад се ружопрста зора појави и ја се пробудих, сагледах са свога
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче.
На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин. Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи. Павлу се очи напунише сузама.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он дрекну: — У авлију!
! А вепар би се дигао из клупе, опуштена репа, изашао би пред таблу и почео гроктати лекцију. Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А једна кола просто здрускана. По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао.
По гибању његовом осећам како се напреже да извуче ноге из речног глиба. Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима.
— А побратиме, шта мислиш, када бих ја овако дигао ноге, па те избацио из твог кревета! И Лука подиже ногама душек, који је висио на каишима, а са њим и Душана.
И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место.
Потпоручниче, враћајте људе и коње. Брзо, брзо! Налазио сам се у гомили од преко три стотине људи и толико коња. Дигао сам руке увис и викао што јаче могу. Кроз ларму, прасак, јаук, чуо се глас командантов: — Непријатељ одступа!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд је то и самој себи говорила. Небеске висине нису је веселиле, све док јој Зрачак који ју је дигао са земље не рече: чуо је Цвет! У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао,
ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
и убрзо потом умро. Алекса (Ненадовић), ваљевски кнез, за време аустријско-турског рата 1788—1791. дигао је на оружје свој крај и попалио Чачак и Ваљево.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
твојим ногами, и сатри рогове Тој варварској луни, каконо си сатрла главу прегрдому кагану, што је био велико дигао своје рогове на крстне рогове, и повиси рог христјански, повиси твоју силу и нашу, и како си пређе у мору
А знадијаше лав за онога Саву пустињака; оде к њему, счуљио се доле, умиљато превраћа очи гледећи к њему, дигао шапу те му указује, што исто не може да проговори. Очима се моли.
Не би ли окати слепци били?... Ево, чујте, у Давидову псалму писмо пише да је Бог из Јегипатске земље дигао свој виноград и пренео га је на другу страну, те га је на широј земљи поставио, да може бољма расти, дебљати се,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад би седао, увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.