Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо дигла главу, па се лукаво смеши на мог побратима... У тај мах се и мени доста допала.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац. За њим пристала деца варошка, а граја се Дигла: »Иха! Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече. Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.
И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може. Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса.
Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке. Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском... Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје...
Старица се дигла на ноге. Она је дрхтала као прут. — Иди, сине!... Нека бог благослови сваку стопу твоју! Ја, твоја мајка, ја ћу се и
Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију дугу. Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком...
Као варница си избила из мача, И свој пут просекла између два доба; И дигла све огње из свог сјајног дроба, Да би један народ знао куд корача.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару. Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. Неколико коњаника пролетјеше као стријела.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду, а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па затим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном
А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!
Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и прашина која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело, а најесен ће од ње једно славно блато да буде.
Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла полако завесу, и стала слушати песму, и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ! — Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин.
— Нећу — смеје се Рада, који се, сем оџачара, никог на свету није бојао. — Шта кажеш? — вели Јула, а дигла обрве и направила се озбиљна и строга. — Нé—ћу! — Но, леп си ми и ти Бечлија!... Ти си салашар!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— цвили већ изнемогла мајка. Али јој поп не даје даље. Брзо препоје, очита, да би се она дигла и, утирући сузе, брецајући још од плача, почела да раздаје просјацима, слепцима, кљастима.
А саката и језична Вела дигла би тада главу, и наслоњена пазухама о штаке, почела би високо, на слогове да муца... тобож као да правда; брани Љубу
Африка
пада са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла. Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Луд је, каже, као сви мушкарци, и не зна шта говори. Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно! Била се дигла и стајала је пред њим, у плавој, летњој, хаљини, пуној неких сребрних мрежа, а откривених груди.
Наше преселеније у Росију свршиће се, Ђурђе, раселенијем нашим у срамоту и живинство!“ Варвара се, за то време, дигла и изишла, без речи, за мужем.
Она јој је говорила, да ће сва та бура, која се у њиховој фамилији била дигла та ко изненада, проћи, као што буре, пуне муња и грмљавина, празних, прођу, лети, у Темишвару.
Кад је дигао очи, до прозора, где су му браћа становала, на прозору Петровом стајала је Варвара. Била је дигла чирак изнад главе. Можда га и није више видела, али се Павлу учини да га гледа разрогаченим очима и са сузама.
Кад је дигла главу, Павле примети на њеном лицу траг непроспаваних ноћи и суза. Била је пребацила ногу преко ноге и папуча јој је
Павле је дуго гледао за колима, која су била дигла прашину. Сад је осећао да је крај свему, и да има да иде, што пре, сам, а да неће отићи са великом гомилом, онако,
У вароши коју је Росија дигла, као играчку, на мору, у леду. Тамо ће он, надао се, ипак, кроз који дан отићи, да царици каже, како њу, његов национ,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ленка, сенаторовица, није оцу долазила. Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Није честито ни у кућу ступио, а већ разбира колико девојка има. МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога. ОТАЦ: Дигла си је с тим проклетим модама па и онај који би хтео, не сме да се усуди; а опет други траже колико не можемо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Затим се, у вези са општим друштвеним и интелектуалним напретком наше средине, дигла повика на ове недаровите сиротане. „Доста нам је маца, меца, куца и зека!
Он уме да уочи такву појединост, да истакне њену хумористичку поетску изазовност: Једна је жена у трамвају дигла грају. Чупкала је муф и викала: - Уф ! Какав је то ред да ту седи дед и још не знам кој а не синчић мој!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1804, када се дигла буна у Србији, родољубиви Доситеј ради за њу, скупља прилоге међу Србима у Трсту, 1806. долази у Земун, и ту остаје
Када се после појаве Српског рјечника дигла повика на њега, он 1819. пође у Русију, са намером да тамо нађе и моралне и материјалне помоћи за свој даљи књижевни
и сеоске дућанџије, на мајсторе у »каишу« и »подвали«, на које се тада, у тренутку материјалне кризе на селу, била дигла велика повика у целој јавности.
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом. Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.
Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику. Он није очекивао
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с
И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу. Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.
Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити. Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме шећу па ми беле платно, Сунце сјаје, лице одсјајује, Сукња с' дигла, нона провирује, Ао лишце, ао ноно бела, Кога не би ти овде занела?
— Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију! Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога.
53. Низ улицу јунак шеће, Па пред собом једну спази: Дична ли је, ко је неће, Како само згодно гази! Дигла хаље повисоко, Ту му запе жељно око. 54. Така страга, та каква је, Каква мора бити спреда?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.
— Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем.
Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла. Једва се дигла и одмакла од Ите. — Снајка — поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? Зар се бојиш?... — Не, брате...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жарко и Жућа, пјесмица каже, Црвеног Врапца по свијету траже. Са гране цвјетне пјесма се дигла, до Врапца доброг убрзо стигла.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али и тај тренутни поглед био је довољан да видим прорез и прашину од земље, која се дигла приликом паљења топа. — Танасије, брже, дозови батерију и кажи да онај топ дејствује...
Излазећи по оној магли, поставили смо батерију сасвим отворено. Магла се сада дигла. И при овом сунцу виде нас јасно као на длану. А данас треба бранити пешадију, те се распињемо на све стране.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге. Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.
Она се трже и опет поцрвене. Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена. ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол.
МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту се дигла варош Хорта са 6500 становника, врло лепо уређена, са изванредним изгледом на луку увек пуну теретних бродова и бродића
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се. А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао?
Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и
Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сад јасније чуше звеку оружја, покличе, швапске команде, зачињене сапраментирањем. Онамо опет испод бедема, граја се дигла, коњи вриште — ларма као да се сви ђаволи жене. „Брже, брже!
Црн, округао облак летијаше од сјевера; за њим погна се други, па још их неколико читаво јато, као да се поћера дигла за онијем првијем. У исти мах дуну сјевер жестоко, па предуши, па још јаче суну и повитла јеловим и боровим гранама.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд. Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу
У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу. Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А шта се десило са водом? - И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух. Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. — Паре дај!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу. Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Попеше ми се, бога ми, наврх главе разне седнице, предлози, резолуције; већ сам и од куће дигла руке. (Гледа кофер.) Гле, гле, гле... како је то паковање? ЖИВКА: А, ово... Знате, моја ћерка се спрема за бању.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла. Омамљен њеном лепотом, Аранђел је осетио први пут да сем обичног постоји и један други свет - свет „звезданих
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то. Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!
Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу достигла, Коју дјела твоји сјајност Јест пред светом себи дигла. Што мом слогу недостаје, Нек попуни твоје име, Често крин и чичку даје Цену кад се дружи с њиме.
ЕВИЦА: Немој виклер. Боље иберок. да не кажу људи: ено, видиш, добила на лутрији, пак дигла нос. ВАСИЛИЈЕ: Па знаш гди ћемо кућу купити? На пијаци до „Два пиштоља“. Ја сам већ питао.
Петровић, Растко - АФРИКА
пада са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла. Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прича ми Груја да је једнога оваквога дана ишло муниционо одељење баш овом стазом. Магла се наједном дигла. Угледала их тада бугарска артиљерија иза Слонових Ушију, и распалила.
Тај се, вала, ослободио мука. Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице.
Није готово ни вечерала, већ се дигла и отишла у своју собу... Нашла сам је поред камина у мрачној соби... Уколико смо Арлета и ја били душевно приснији И
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак није ни ручала. Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. Он и баба јели су ћутећи.
и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле,
Ћипико, Иво - Пауци
Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чудно је то. Јелена је дивна жена, какву би сваки мушкарац желео да има. Али ето, откако се око нас дигла та одвратна галама, ја више немам никакве жеље. Никанор На обалама Мораве распадају се трупла цркотина и стрвина.
Онда је стао, окренуо се према нама, дигао руку да утиша грају која се поново дигла, овај пут као дивљење према његовој храбрости.
Артемије Брзан је напао у току ноћи јужни бедем. Лила је досадна киша, магла се већ у предвечерје била дигла из долине и прекрила читав хрбат Лаушевог брега. Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни.
Не, њега је охрабрила хајка која се дигла против нас, па је искористио тренутак да дâ одушке, која га изједа као шуга пса.
Шта ти је требало да њушкаш? Шта се тебе тичу туђи мириси. Ниси ти тај јелен коме је кошутица окренула стражњицу, дигла репић и послала позив. Што тебе бесови спопадају? Што ти оштриш рогове? Најзад.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Векови су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пробудило се у њој цело срце. Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце. Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор
Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност. Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином. — Не пребацуј ме погледом, него ме право гледај! Е, тако.
Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”. Као обично после већих одлука, осетила је неку тешку одговорност, и скоро грижу савести.
И девојка је заволела Бранка. Кад је то постало јасно, дигла се паланка: — Зар шнајдерку да узме! — Госпа Лепосава ћути, али је невесела.
али — старост.” Па се решено дигла, извадила из сандука две крпе, села за машину, прошила крпе у врећу, напунила врећу орасима, заметнула је на леђа, и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!
Када сам јој изјавио љубав, она је најпре оборила поглед, поруменела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте ми сад казали, па никад више!
Када сам јој једном стиснуо руку, она је најпре оборила поглед, поцрвенела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте сад учинили, па никад више! — Па лепо, реците, на који начин да вам искажем своју љубав?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коморџије се разбегле. Лево тече бујна река, десно се дигла планина. Колона као да се скаменила... Немци то виде, па надиру све жешће.
Нама је лакше. А напред митраљез као да пара, и чује се кркљање пушака. Изнад непријатељских ровова дигла се прашина од праска пушака, те се цела линија јасно оцртавала. Наши су већ подишли.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање. Зафијукао би прут, дигла се прашина и одјекнула дрека бијенога, а мрачни чича већ је мјеркао нову жртву. — А ти, неошишани, хоћеш ли батина?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.