Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Беше заборавио да је крај њега био Маринко... Мислио је да се све село дигло за њим у потеру... Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...
— Хвала је богу! — Да те обрадујем, харамбашо! — Чиме? — Приновком. И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ.
Само да сте видели онај лом, оно тумарање. Што је год чалму носило, дигло се на ноге. Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку,
И сама Дрина валовита зажубори веселије... Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.
И сама Дрина валовита зажубори веселије... Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.
Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека. И дигло се све — само Мачва ћути... Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком? Питам: смемо ли ми то?..
— Тако ће и бити? — вели Милош. — Сад како му буде!... Нама се ваља борити док једнога траје. Ово се дигло да нас сатре!... — Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари..
— вели Милош. — Сад како му буде!... Нама се ваља борити док једнога траје. Ово се дигло да нас сатре!... — Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А небо? Небо је само угнута стопа господа бога, њоме да згњечи самртног роба до последњег дроба. А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до стуба онда се усправља трепће и зрачном својом руком руководно следи покрет који полази из врата неће
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
осећање обузима човека, кад погледа овај жив обруч, који се све више стеже и сужава око непозната му непријатеља... Дигло се цело друштво, да уништи онога, који се одметнуо од њега и огласио себе непријатељем његовим...
мамо!... убиће ме тата!... Обоје као по команди, појурише к детету које се већ у пола дигло с постеље, па их гледа јадним преплашеним очима... Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио: некакво ме својство дигло тамо, некакав ме свети магнет тегли.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
оним мирним сељацима, што су онако хладно и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви свакога тренутка изгледали његову пропаст.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке.
Онда је могло свашта бити. Симеун изврну чашу, стресе се, па настави: — Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца... Људи моји, мене обузе некаква жалост.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Сви заћуташе. Није, већ одавно, никаква тајна да се у земљи распрострло незадовољство и дигло и против самог владара. То се устима не изговара, али саопштава немим погледом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ено га и доброчинство, истурио му се сити трбух као у породиље, дигло главу увис осврћући се лево и десно у очекивању да му свет скида капу и клања му се.